asc_002Ko je danas heroj, nakon Gilgameša, Tezeja, Perseja, Heraklea, Marka Aurelija, Đordana Bruna, Martina Lutera, možda Če Gevare, Prleta, Tihog, Nikoletine Bursaća i hrabre čete Jovančeta, lepog Luisa Davida iz “Kasandre”, Hoze Armanda iz “Esmeralde”, Miča Bjukenena, Supermena, Spajdermena i Betmena?

Heroja nema.

Ali, mala grupa osoba koje žive sa HIV-om u Srbiji, herojski se bori za dostojanstven život.

Ne zbog virusa, jer to odavno više nije smrtonosna bolest nego hronično zdravstveno stanje koje može dosvesti do teških zdravstvenih problema ukoliko se ne uzima redovno terapija.

Herojski se bori da bude deo društva i korisnika zdravstvene zaštite kao i svi drugi hronični bolesnici.

Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije u Republici Srbiji je registrovano 3098 osoba inficiranih HIV-om. Prema dostupnim podacijam evidentirana je epidemija HIV infekcije u Republici Srbiji krajem novembra 2014. godine. Od 95 novootkrivenih osoba inficiranih HIV-om, 54 osobe (57%) su iz Beograda, 14 (15%) iz Vojvodine, a četvrtina je iz ostalih okruga centralne Srbije (27 osoba). Većina novootkrivenih HIV pozitivnih osoba je uzrasta 20–49 godina (85 osoba, odnosno 89,5%), pri čemu je svaka treća osoba mlada, uzrasta 20–29 godina (30 osoba, odnosno 32%) . Ono što je posebno zabrinjavajuće je da čak više od 70% osoba koje žive sa HIV/AIDS-om u Srbiji živi ispod granice siromaštva. Međutim, samo 3% je podnelo zahtev za finansijsku podršku od države iako ispunjavaju uslove, zbog stigme i nedostatka podrške u lokalnim zajednicama, i nedostatka pravne pomoći.

Terapija za HIV/AIDS je besplatna za korisnike, ali mora da se individualizuje za svakog pacijenta i tu nastaje problem jer često nedostaju testovi za procenu kakva terapija treba da bude za konkretnu osobu, pa se dešava da lekari paušalno procenjuju prateći promene u periodima od po nekoliko meseci odnosno kako pacijent reguje na datu terapiju. Time dovodi u rizik pacijenta ako ne uzima odgovarajuću terapiju više meseci i to sa sve brojnim negativnim efektima koji ne bi nastali da se ne uzima takva, pogrešna terapija.

U stvari, ove godine ni državna laboratorija Doma zdravlja u centru grada nije imala epruvete ili tako nešto banalno, pa ni opšta populacija nije mogla da izvadi krv, lekari se pred pacijentima žale da su prostorije za primanje pacijenata nehigijenske, a znam i za slučaj gde je osoba otišla zbog banalne prehlade i zarazila se mnogo težom bolešću, jer se ne radi adekvatna sterilizacija stvari poput kvaka, brava, kupatila i sl.

Osobe koje imaju HIV takođe koriste stariju generaciju lekova, a ona nije jeftinija, pa ne postoji finansijski razlog zašto se ne bi koristila poslednja generacija koja dokazano ima manje negativnih efekata.

asc_001Potrebno je da se pitanje HIV/AIDS-a tretira kao bilo kakvo drugo pitanje imunologije, dakle, bez diskriminacije. Za to je potrebno da postoji jasni normativni, finansijski i institucionalni okvir koji nije zaokružen i stoga nešto preko 3,000 ljudi sa HIV/AIDS-om mora da živi, a ne mogu da dobiju adekvatnu psiho-socijalnu pomoć i podršku iako su jako diskriminisani zbog straha koji iz neznanja stigmatizuje te ljude, pa im je teško da dođu do posla, da imaju normalan socijalni život, a često i da odu kod zubara ako ne kriju svoj zdravstveni status. Tim ljudima treba program podrške, a ne mogu da se finansiraju jer nije rešenje da se to projektno finansira i da to rade samo udruženja, pa kad ima novca – ima, kad nema – izvinite društvo.

Kakvi programi podrške su potrebni? Pa recimo, kad saznaju da imaju HIV da ne upadnu u psihološku krizu, nego da postoji neko ko će im objasniti da se sa HIV-om danas živi, da ima još 3,000 ljudi samo u Srbiji koji imaju HIV.

AS centar se bavi uslugama psihosocijalne pomoći i podrške uz medicinsku asistenciju koja se sastoji od nabavke lekova, vršnjačkog savetovanja, grupa za samopomoć, individualnog savetovanja putem Interneta i u prostoriji uz privatnost i poverljivost. Predviđeno je i dostavljanje lekova korisnicima koji ne mogu sami da ih preuzmu, kućne posete, te savetovanje na terenu: na ulici, parku, žurkama, klinici za lečenje, te i savetnik/ca na terenu upućuje na kontakte i u prostorije AS centra radi dosezanja što većeg broja korisnika kojima je pomoć potrebna, a ne bi saznali za uslugu drugim putem.

Više o tome kakva podrška je potrebna i kakvu podršku pruža AS centar, pogledajte na ovom linku.

Nedavno istraživanje Kancelarije Poverenika za zaštitu ravnopravnosti Republike Srbije u vezi sa diskriminacijom u zdravstvu prema osobama koje žive sa HIV-om jasno je pokazalo da ako pacijent ne prijavi da ima HIV, sve je u redu, ali ako prijavi, onda često ne dobije zdravstvenu uslugu i to bez razloga osim straha koji sami medicinari imaju, iako su edukovani, da se slučajno ne zaraze.

U tom slučaju, kao i u slučaju člana 250. Krivičnog zakona, koji bez razloga izdvaja namerno prenošenje HIVa kao inkriminišuće ponašanje (ali ne i recimo namerno prenošenje Hepatitisa C), sistem dakle podstiče osobe koje žive sa HIV-om da kriju svoj zdravstveni status.

Neopdno je da postignemo nivo nediskriminacije koji je takav da kada sedi 5 ljudi u društvu i jedan ima HIV – to niko i ne zna, a i da – za onog ko zna – to ne bude razlog da se ne rukuje, poljubi, i da to bude relevantno koliko i to što je jedna osoba u invalidskim kolicima, druga ima astmu, a treća se razvela i ima dete.

asc_003U toku je kampanja “Ko je heroj?” koju finansira Ministarstvo omladine i sporta, a sprovodi AS centar za osnaživanje mladih osoba koje žive sa HIV/AIDS-om, a radi se o udruženju koje je osnovano od strane ljudi koji žive sa HIV-om i znaju odlične viceve, super plešu, vedri su, dobri su ljudi i pomažu prijateljima i komšijama. Pomozite i vi njima tako što se neće osećati kao da su u nekom balonu jer niko ne sme da ih dodirne. Zamisao kampanje je da promoviše inkluziju osoba koje žive sa HIV/AIDS-om kroz smanjenje stigme putem promotivnih akcija u zajednici i edukativnih radionica za mlade.

70% populacije ljudi koja ima HIV u Srbiji su mladi. Mlade osobe koje žive sa HIV-om imaju ograničen pristup zdravstvenim i socijalnim uslugama u zajednici. Rezultat toga je taj da su osobe sa HIV-om često izolovane iz društvenih procesa, što dovodi do ekstremne socijalne ugroženosti. Nizak nivo društvene svesti o HIV-u i osobama koje imaju HIV u stvarnosti stvara povećanje predrasuda. Nedovoljna edukovanost, nedostatak adekvatnih savetodavnih i socijalnih programa svrstava zajednicu mladih sa HIV-om među najviše marginalizovane u Srbiji i regionu. Nažalost, sva istraživanja i podaci državnih institucija ukazuju na permanentni porast novootkrivenih osoba inficiranih HIV-om.

Polazeći od toga, AS centar je razvio projekat koji predstavlja podsticaj mladima koje žive sa HIV/AIDS-om da preuzmu aktivnu ulogu u svojoj lokalnoj zajednici i da kroz razmenu iskustava, ličnih priča i međusobnom interakcijom utiču na rešavanja jednog ozbiljnog društvenog problema.

Kroz društveni aktivizam pripadnika samih ranjivih grupa, kao i kroz njihovo učešće u aktivnostima koje za cilj imaju pružanje podrške i pomoći mladima sa HIVom, projekat će doprineti poboljšanju kvaliteta života mladih osoba koje žive sa HIV-om i AIDS-om. Radiće se na osnaživanje i uključivanje u društveni život ove višestruko diskriminisane grupe, rad na ličnom napretku i individualnom razvoju i smanjenju stigme i diskriminacije javnim obraćanjem i uključivanjem, tj. pozivanjem okoline na zajedničko delovanje. Kroz kampanju „Ko je heroj?“ ukazivaće se na društveni položaj osoba koje imaju HIV, a mladi ljudi će biti podsticani da se testiraju na HIV, da redovno koriste zaštitu i uključe se u aktivnu promociju zdravih stilova života, tolerancije, ravnopravnosti i poštovanja ljudskih prava, sloboda i različitosti.

Ukoliko želite da volontirate za AS centar, obratite se na sledeće kontakte:

 

Dražen Zacero

Dražen Zacero

Odrastao na selu, živi u gradu. Sa 12 godina odlučio je da bude aviomehaničar i pravnik, čudna kombinacija ali kada ste dete, sve može. Jedno se desilo, a drugo samo što nije, jer je apsolvent Pravnog fakulteta u Beogradu. U međuvremenu počeo da se bavi socijalnim inovacijama a naročito ih voli tamo gde ih nema tj. da menja naizgled nepromenjive sisteme i to na načine na koje nikome do sada nije palo na um. Interesovanja: transformativno liderstvo, istorija, pravne nauke, socijalna politika, socijalna zaštita, inovacije, prevencija nasilja, razvoj i upravljanje projektima, socijalni uticaj.



  1. Bane (Reply) on Monday 28, 2015

    Vrlo pregledno i sažeto. U vezi lekova novije generacije , možda razlozi za odlaganje njihove upotrebe nisu finansijske prirode već terapeutske . Pacijent ima više terapijskih opcija nego kod primene novih lekova (kažu neki lekari). Da li se uopšte zna šta je bolje za pacijenta ili farmaceutske kuće diktiraju stavove o tome?

    • Dražen (Reply) on Monday 28, 2015

      Dragi Bane,

      uticaj farmaceutskih kuća je jako velik nesumnjivo, ali ja kao građanin nemam informacija o tome nažalost.
      U svakom slučaju pogledajte ako već niste film Dallas buyers Club, odličan film o toj temi.

      Pozdrav,
      Dražen