GAWI-Every-Second

Svakog minuta dvoje ljudi na svetu napuni 60 godina

Danas postoji puno podataka o svemu i svačemu, ali činjenica je da većina tih podataka nije osetljiva na godine, što predstavlja veliki hendikep: demografsko starenje je nešto što nam se događa i nešto što se dalo predvideti.

Sa preko 900 miliona osoba starijih od šezdeset godina na planeti, potreban je hitan odgovor na siromaštvo u starosti, kao i na diskriminaciju na osnovu godina i druga kršenja ljudskih prava.

Mi treba da budemo svesni da u svetu svake sekunde dve osobe napune 60 godina. Da bi predupredio da poput mesečara teturamo po starosti, HelpAge International iz Velike Britanije uz pomoć Populacionog Fonda Ujedinjenih nacija 2013. godine razvio je Globalni Indeks starenja uključivši svoje partnere širom sveta.

Indeks je konstruisan zbog:

  • nedostataka uzrasno razvrstanih komparativnih podataka o starenju. Takvi podaci starenju daju vidljivost i značaj prilikom kreiranja politika, a ne predstavljaju veliki zahtev niti poskupljuju prikupljanje;
  • slabog razumevanja efekata starenja na društvo pre svega na ekonomiju (najčešće se starenje i starost doživljava kao nešto negativno što opterećuje budžete);
  • kao i zbog isključenosti i marginalizacije starijih u uslugama poput zdravstva, edukacije, obuke i penzija.

Indeks koristi najsvežije komparativne podatke koji su dostupni u međunarodnom kontekstu, preko organizacija poput Svetske banke, Svetske zdravstvene organizcije, Međunarodne organizacije rada, UNESCO i Galupa-a. Ovi podaci su izabrani, jer su oni dostupni za veliki broj zemalja, pa iako možda u nekim slučajevima nisu najprecizniji, omogućavaju da imamo precizniju sliku o kvalitetu života i dobrobiti starijih širom sveta.

Globalni Indeks starenja konstruisan je tako da prikaže multidimenzionalnu prirodu kvaliteta života starijih osoba i sadrži četiri dimenzije: sigurnost prihoda, zdravstveni status, pozitivne lične kapacitete, kao i pozitivne elemente okruženja. Ove vrednosti tj. četiri dimenzije merene su sa više od 13 indikatora za koje postoje institucionalni izvori, a sam indeks je suma sva četiri domena čiji rezultat daje zbirnu situaciju u državi.

Ovo je treća godina indeksa i on je svojim podacima i analizom u prvoj godini istraživanja (2013.) pokrio 89% svetske populacije starijih od 60 godina u 91 zemlji širom sveta, dok druga i treća godina (2014. i 2015.) pokrivaju 96 zemalja sa 91% ukupnog stanovništva starijeg od 60 godina. Međutim, od 194 države u svetu 98 država je ostalo neuključeno, jer nisu imali podatke za sve domene: 41 državi je falio jedan domen, a 57 država nema podatke za dva domena. U Globalni Indeks starenja nisu uključeni ni naši susedi Bosna i Hercegovina ni Makedonija. Kada govorimo o ovoj situaciji moramo da budemo svesni da nisu države te koje nisu uključene, već zbog nedostatka informacija milioni starijih osoba ostali su nevidljivi tj. samo statistički broj koji nije ušao u podatke. Iako se danas prikuplja veliki broj različitih kavantitativni podataka u svim društvenim sferama, i dalje oni u velikoj meri nisu osetljivi na godine.

Srbija se ove godine našla na 66. mestu – to je svakako bolje nego prošle godine kada je bila na 78. mestu, ali malo lošije od 2013. godine kada je zauzimala 64. mesto.

Svrha Indeksa

Table-1-Overall-Rankings

Globalni Indeks starenja – rang lista zemalja

Predstavljajući indeks na različitim skupovima i u medijima najčešći komentari su bili “Srbija na 66. mestu gde joj društvo prave Afričke države”, “Srbija nije zemlja za starije” ili “U Srbiji stariji lošije žive nego u Albaniji” ili “Zašto smo toliko loši?”.

Iako indeks predstavlja na neki način rang listu koja pokazuje koje zemlje su kreirale i primenile najbolje politike u oblasti starenja, a koje su bile manje uspešne, to svakako nije glavni cilj ovog instrumenta niti ga treba tako posmatrati. On predstavlja alat i svojevrsni putokaz donosiocima odluka u traženju najadekvatnijih odgovora, mera i usluga za rešavanje demografskog starenja. Indeks ne pokazuje koja su najbolja, a koja najgora mesta da se sa njima ostari, već predstavlja alat koji treba da ohrabri države kako da se na najbolji način suoče sa izazovima demografskog starenja. Ovde se ističe da nije stvar u takmičenju, već u učenju. Indeks nam omogućava štednju resursa i mogućnost učenja od drugih i preuzimanje i prilagođavanje tuđih uspešnih modela u svoj kontekst. Treća godina izrade Globalnog indeksa starenja nam je pokazala i važnost svake pojedinačne godine, jer omogućava da se prate trendovi, na osnovu kojih se može steći uvid u kvalitet i efekte preduzetih mera u okviru kreiranih politika.

Ukoliko pogledamo ovogodišnje rezultate vidimo da je Švajcarska na prvom mestu, slede je Norveška i Švedska, a na poslednjem mestu su Malavi i Avganistan. U ovom slučaju ako želimo da izvršimo neko poređenje ili da učimo od pojedinih zemalja nije pitanje zašto je Švajcarska na prvom, a Srbija na 66. mestu, več je pitanje zašto je Slovenija na 26. a Srbija na 66. Šta je to u kreiranju politika vezano za starenje Slovenija uradila bolje, jer, kao što znamo, imamo istu istoriju socijalne i zdravstvene zaštite.

Domen „Lični kapaciteti“

Ukoliko sada pogledamo različite domene videćemo da je glavni razlog zašto Srbija zauzima ovu 66. poziciju to da ima lošije rezultate na trećem domenu koji se odnosi na lične kapacitete i čiji su indikatori zaposlenost starijih radnika i mogućnost celoživotnog učenja. Srbija se, kada je ovaj domen u pitanju, našla na 80. mestu od 96 zemalja zbog visoke stope nezaposlenosti starijih radnika. Ovde se misli na osobe od 55 do 64 godine i u ovoj dobnoj grupi procenat onih koji rade iznosi 34, 3%. Ovi ljudi su na neki način žrtve tranzicije: oni su radili u velikim državnim firmama u stečaju koji nije okončan. Činjenica je da sa penzionisanjem njihovi problemi neće nestati, oni će sa stanovišta statistike preći iz jedne kategorije u drugu – iz “nezaposlen” u “penzioner” – ali kreatori politika moraju da se zapitaju kolika će biti njihova penzija. To je nešto o čemu treba voditi računa prilikom kreiranja budućih politika (reforma penzionog sistema, zapošljavanje starijih radnika…). Pre svega, još uvek postoje predrasude prilikom zapošljavanja starijih radnika, često se misli da oni nisu spremni da uče nove veštine, da koriste bolovanje više od mlađih radnika, da su manje fleksibilni i da su oni zbog svojih godina lošiji radnici. Država pored olakšica za zapošljavanje starijih radnika, mora da razmišlja i o mogućnosti prekvalifikacije i prilagođavanja radnih mesta, fleksibilnijem radnom vremenu i da u kreiranje politika uključi i medicinu rada, psihologe koji se bave ergonomijom i druge relevantne stručnjake kako bi politike bile uspešnije.

Domen „Socijalna sigurnost“

Ovaj domen podrazumeva sledeće indikatore: pokrivenost penzionim sistemom, linija siromaštva u starosti, odnos između prihoda i potrošnje starijih u odnosu na ostali deo populacije i BNP po glavi stanovnika. Po ovom domenu Srbija je zauzela 49. mesto upravo zbog pokrivenosti penzionim sistemom i ona iznosi 81%. Socijalna sigurnost u starosti podrazumeva dostojanstvo i samopoštovanje i iz tog razloga je veoma važna. Ali ovde se otvara nekoliko pitanja: kolike su te penzije, da li znamo koliko stariji troše za lekove, za participaciju, za pelene? A tu je naravno i vrlo važno pitanje: šta je sa onih 100.000 starijih koji nemaju nikakve prihode? Postavlja se pitanje pokrivenosti penzijama u budućnosti: kako se navodi u publikaciji “Socijalna zaštita u starosti” autorki Gordane Matković i Katarine Stanić osiguranjem je u ovom trenutku pokriveno manje od 50% stanovništva starog od 20 do 65 godina. Sve ove činjenice treba da podstaknu donosioce odluka da pokušaju što pre da nađu adekvatna rešenja kako bi se predupredile potencijalno ozbiljne posledice. U tome se i ogleda svrha indeksa, kao i drugih značajnih istraživanja koja se sprovode. Ona nam daju presek stanja, šta je to što nam nedostaje i šta bi trebalo da znamo kako bi život starijih učinili boljim i kreirali politike koje će biti adekvatne.

Dimenzija „Zdravstveni status“

Zdravstveni status se merio kroz sledeće indikatore: očekivani životni vek sa navršenih 60 godina života, broj očekivanih godina života u dobrom zdravlju sa navršenih 60 godina i mentalno zdravlje i dobrobit u starosti. Srbija se po ovom indikatoru našla na 62 mestu što predstavlja regionalni prosek. Mada je taj položaj nešto niži u odnosu na 2013. godinu kada smo bili 54 mestu, pad je došao kod indikatora mentalnog zdravlja koji je ključni indikator dobrobiti u starosti. On se merio na osnovu samoprocene ljudi starijih od 50 godina da li njihov život ima smisla. Ove godine taj broj je opao sa 93% na 73%. Vrlo važno je obratiti pažnju na depresiju u starosti iz razloga što ona pogoršava zdravstveno stanje osobe i pogoršava simptome hroničnih bolesti.

Dimenzija „Podsticajno okruženje“

Dimenzija podsticajno okruženje podrazumeva: socijalnu povezanost, fizičku sigurnost, građanske slobode i pristupačnost transporta. Na ovoj dimenziji Srbija je zauzela 67. mesto.

Ključni nalazi

BubblesZemlje dobro rangirane u Indeksu su one koje razmišljaju o starenju. One imaju podatke o starijim muškarcima i ženama i konsultuju se sa njima o ciljanim aktivnostima da se izađe u susret njihovim potrebama, kao i da se iskoriste njihova iskustva i veštine. Te zemlje imaju dobre rezultate u sve četiri oblasti, imaju socijalne penzije, dostupnu i adekvatnu zdravstvenu negu, promovišu i podržavaju fleksibilan rad kao i celoživotno učenje za starije osobe i kreirale su bezbedno okruženje podrške za osobe svih uzrasta.

Istorija ima značaja: u zemljama sa progresivnim socijalnim politikama starije osobe su u boljem položaju.

Indeks pokazuje da nije sve u novcu, da nacionalno bogatsvo nije nužno u korelaciji sa boljim položajem starijih osoba.

Dobro starenje zahteva akciju.

Nikad nije prekasno investirati u starenje.

Sigurnost prihoda za starije osobe je investicija za sve generacije.

Pristup adekvatnoj zdravstvenoj zaštiti je od vitalnog značaja.

Potrebni su bolji podaci, rodno senzitivni, podaci za ruralna područja, gradove, bogatije i siromašnije delove zemlje.

Uvesti novi domen o građanskim i političkim slobodama starijih.

I naravno, proširiti indeks na sve države.

Potrebno je kontinuirano pratiti trendove i upoređvati podatke u cilju stvaranja što kompletnije slike o položaju starih u svetu i kvalitetu njihovog života.

Nataša Todorović

Nataša Todorović

Nataša Todorović je diplomirani psiholog, zaposlena je u Crvenom krstu Srbije i radi na zdravstveno preventivnim programima. Poslednjih 12 godina fokus njenog rada je starenje i stariji. Posebno mesto u njenom radu zauzima zagovaranje poboljšanja položaja i kvaliteta života starijih, kao i prevencija nasilja nad starijima iz perspektive ljudskih prava starijih. Jedan je od osnivača mreže HumanaS, a predstavnik je Srbije u Internacionalnoj mreži za prevenciju nasilja nad starijima.



  1. Za sada nema komentara - zašto ne biste bili prvi?