Pojam elektronske pristupačnosti ili ePristupačnosti pominje se u mnogim politikama, strategijama, konvencijama i sličnim dosadnim dokumentima koji na najvišem, i poprilično apstraktnom nivou, govore o raznim oblicima ljudskih prava. Broj ljudi koji je čuo za ePristupačnost je veoma mali, a broj onih koji je u potpunosti shvata još manji. Ovako gledano ispada da je ePristupačnost jedna poprilično opskurna, dosadna i marginalna tema koja malo koga interesuje do par zaluđenika. Ali mi koji jesmo zaluđeni ovom temom želimo da ispričamo svoju priču sa ambicijom da vas ubedimo da je to jedna veoma bitna tema za društvo koje pretenduje da bude odgovorno, pre svega prema sebi.

Zaluđeničke priče često zvuče kao utopije koje su daleko od realnosti, a karakteriše ih duboko nerazumevanje sveta i njegovih pravila igre. Vrlo verovatno da je ovo taj slučaj, ali priča mora biti ispričana. Što više ljudi čuje i razume to je veća verovatnoća da utopija može krenuti putem realnosti.

Društvo je od vajkada težilo tome da na razne načine uključi sve svoje delove u najbitnije procese i dešavanja. Na početku to nije bilo baš sjajno, te su kao što znamo robovlasnički odnosi između društvenih grupa bili vrlo popularni. Model predstavljanja potreba jedne grupe nad potrebama svih ostalih je svakako efikasniji za funkcionisanje nekog društva. Kasnije se uvidelo, doduše neki pre neki kasnije, da je uređenje koje teži demokratiji dugoročno gledano mnogo isplativije za društvo u celini. Uključivanjem što većeg broja grupa u što više društvenih procesa, pospešuje ispoljavanje kreativnog potencijala koji u sebi nosi svaka od grupa. Isključivanjem i marginalizovanjem velikog broja ljudi te ljude uskraćuje za mogućnost realizacije sopstvene ličnosti. Gubitak je dvostruk – gubi pojedinac na ličnom nivou, a društvo u celini jer ostaje uskraćno za doprinos pojedinca.

Vreme u kome sada živimo naziva se u gore pomenutim dosadnim dokumentima – Informaciono doba, a samo društvo – Informaciono društvo. Šta to znači? Vi sad sedite ispred monitora, a na manje od jednog metra vam se nalazi mobilni telefon – to vam je Informaciono doba. Informacije se nalaze svuda, izvor informacija više nije samo jedan, moguće im je lako i brzo pristupiti, i predstavljaju glavni i dominantni resurs koje društvo koristi za svoje funkcionisanje i razvoj.

Marginalizovane grupe u Informacionom društvu su brojne, kao što su stari, osobe sa invaliditetom, neobrazovani i drugi. Svima njima je zajedničko to da se nalaze sa druge strane digitalnog jaza (Digital divide) i ne koriste, dobijaju, šalju, dele informacije na način na koji svi mi to sada uglavnom radimo. ePristupačnost predstavlja most kojim svi oni treba da pređu na drugu stranu i tako se uključe u nove procese savremenog društva. Dakle ePristupačnost sada treba da postane nova vrednost u korpusu vrednosti svakog odgovornog demokratskog društva. Tako i samo tako će se osloboditi kreativni potencijal svih društvenih grupa. Ambicije su jasne, digitalni jaz treba da postane samo još jedan od pojmova iz istorijskih udžbenika kao što su već pomenuti robovlasnički odnosi.

Nove tehnologije imaju jednu divnu osobinu a to je da su lako savitljive, promenjive i prilagodljive prema našim različitim potrebama. Nije teško tehnološki proizvod učiniti pristupačnim. Zapravo mnogi od proizvođača novih tehnologija već razmišljaju o ePristupačnosti svojih proizvoda, počevši od proizvođača operativnih sistema do proizvođača pametnih telefona, pružanjem mogućnosti kao što su uvećanje slova, delova ekrana, ikonica i sl. sve do korišćenja tehnologije konverzije teksta u govor (text to speach) što znači da elektronski narator čita i izgovara napisan tekst.

Navešću i jedan lični primer, levoruke osobe kao što sam ja, mogu u par klikova mišem da isti prilagode za korišćenje levom rukom. Dok ovo pišem meni se miš nalazi sa leve strane tastature, a levi i desni klik su zamenjenih funkcija kako bi odgovarale mojoj levoj šaci. Za ovu mogućnost zna jako mali broj ljudi uključujući većinu levorukih osoba. Zapravo nikoga do sada nisam video da miš drži u levoj ruci. Ovo je samo jedan od primera kako je moguće veoma lako tehnološka rešenja oblikovati prema svojim potrebama, a kako se to malo koristi čak i od strane onih kojima je to namenjeno. Većina levorukih zapravo će se pre navići na korišćenje miša desnom rukom, no što će im uopšte pasti na pamet da bi stvar mogla da bude drugačija, čak i kad jeste.

Težnja svakog pojedinca je da se prilagodi svom okruženju kako bi opstao. Ovo je veoma mudro u velikom broju slučajeva, ali ne i kada se radi o tehnološkom okruženju. Tehnologija je u našim rukama i sve grupe koje se iz bilo kod razloga nalaze sa druge strane digitalnog jaza treba glasno da kažu i govore o svojim potrebama i problemima u korišćenju novih tehnologija. Tehnologije su na kraju tu, da bi nama olakšale život i učinile ga boljim, a ne otežale ostavljajući nas isfrustrirane na margini društvenih dešavanja.

Odgovornost je na svima. Sve dok postoji margina Informacionog društva, ono samo ne može za sebe reći da je ispunilo i iskoristilo potencijal koji u sebi suštinski nosi. Moja poruka je da je u Informacionom dobu mesto novih tehnoloških proizvoda u rukama svih.

Jesam li vas ubedio da tema nije marginalna?

Ivan Branisavljević

Validator

Validator

Validator je tim koga čine Marijana i Ivan, a koji se od 2006. godine bavi raznim aspektima pristupačnosti elektronskih sadržaja osobama sa invaliditetom. Imaju iskustva u radu sa državnom administracijom i civilnim sektorom na brojnim projektima iz oblasti eInkluzije i ePristupačnosti. Radili su na standardizaciji i razvijanju pravnog okvira za sajtove organa državne uprave, između ostalog i u smislu ePristupačnosti. Držali su veliki broj obuka i radili na podizanju svesti o ovim pitanjima. Veruju u društvo u kome su svi ravnopravni i jednako vredni.



  1. Jugoslava (Reply) on Wednesday 9, 2012

    Tema je daleko od marginalne, ali me ne čudi da se o njoj kod nas toliko slabo govori i piše. Hvala vam na odličnom tekstu.

    p.s. Ono za miš mi je pravo otkrovenje. 🙂

  2. Mirjana Žikić (Reply) on Wednesday 9, 2012

    Svi bi trebali u društvu da smo jednaki ali
    osobe sa ivaliditeto i druge osetljive grupe su sada i ugroženije
    što se više o njima priča to se veći otpor pruža jer je važno KO, KOKO I GDE se informacije i odluke sprovode jer većina smatra da su sad oni ugroženi
    STVAR JE KAO TO PREZENTOVATI

  3. Validator
    Validator (Reply) on Wednesday 9, 2012

    Neophodno iznova i iznova govoriti o svim problemima koji se tiču osoba sa invaliditetom, a suštinski je presudno na koji način se stvari prezentuju da bi informacija o potrebama osoba sa invaliditetom stigla do što veće grupe ljudi.