ophlogo.pngTokom aprila 2015., iz medija smo saznali za masovno trovanje hranom u privatnom domu za stare u Vranićima, kod Čačka.

Gotovo tri nedelje, svakodnevno su mediji izveštavali šta se događa, šta je koja nadležna služba preduzela, a šta nije, koliko je starijih umrlo i koji je pravi uzrok epidemije u kojoj su bile zaražene 42 osobe.

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, koje je nadležno za zakonitost rada ustanova za smeštaj starijih, i ispunjenost uslova i standarda za otvaranje ovih ustanova, je izdalo nekoliko saopštenja. Prvo, da su inspektori socijalne zaštite „odmah po dobijanju informacije o pojavi epidemije u Domu… izvršili vanredni inspekcijski nadzor. Utvrđene su određene nepravilnosti i propusti u radu – nedovoljan broj zaposlenih i neprijavljeni radnici“. U istom izveštaju Ministarstva pisalo je i da su inspektori socijalne zaštite zabranili vlasniku ovog privatnog Doma u januaru 2014.godine, pružanje usluga smeštaja odraslima i starijima u ilegalnom domu za stare. Takođe, u izveštaju stoji da je po zahtevu vlasnika ovog objekta Ministarstvo nakon nepuna tri meseca donelo rešenje o utvrđivanju ispunjenosti uslova i standarda za pružanje usluga domskog smeštaja odraslim i starim licima i obavljanje delatnosti socijalne zaštite u objektu i izdalo mu ograničenu licencu za rad na pet godina.

Samo godinu dana kasnije, novine pišu da je inspektor za protivpožarnu zaštitu zabranio korišćenje Doma zbog određenih nepravilnosti, ali da se po tom nalogu ništa nije dogodilo. Da li je, zapravo, Ministarstvo bilo obavešteno o ovome i kako je ono postupilo? Na ovo pitanje i sam ministar Vulin je izjavio „da inspektor nema zakonsku obavezu da o tome obavesti bilo koga i da se radi o očiglednom propustu u zakonu“.

Da li sanitarni inspektori o svojim nalazima imaju obavezu da obaveštavaju Ministarstvo?

Možda su ih i obavestili o pravim uzrocima ove epidemije za koju su lekari rekli da je u pitanju salmonela, ali i dalje ne znamo odakle se pojavila salmonela, da li iz hrane spremljene u domu ili donete od strane srodnika, da li je u pitanju voda ili šta već?

Da li vlasnici domova imaju obavezu da ovakve vanredne situacije prijavljuju Ministarstvu? Očito da ne, s obzirom na to da je Ministarstvo izdalo vanredni nalog svim privatnim domovima za odrasle i starije i drugim pružaocima usluga o obavezi da u slučaju incidentnih situacija odmah, pismeno obaveste Ministarstvo.

U svakom slučaju, posledica je smrt sedam starijih osoba, korisnika usluga ovog Doma.

Epilog je tromesečna suspenzija licence za rad ovog Doma. U obrazloženju ove odluke je konstatovano da su vanredne kontrole inspektora socijalne zaštite utvrdile: „da postoje propusti u zaštiti korisnika koji se odnose na broj i strukturu zaposlenih, kao i na to da nije angažovan licencirani socijalni radnik, bez čijeg angažovanja nije moguće zadržati licencu. Direktoru Doma je naloženo da u roku od 30 dana isprazni objekat od korisnika.“

U saopštenju Ministarstva o suspenziji licence se navodi još da je Zavod za javno zdravlje Čačak „dostavio Mišljenje o sanitarno-tehničkom i higijenskom stanju kuhinje u smeštaju za stara lica, u kome se navode brojne nepravilnosti.“ Ne znamo da li te nepravilnosti imaju direktne veze sa pomenutom epidemijom!

Da li će nakon isteka tri meseca vlasnik Doma primiti nedostajuće radnike i licenciranog socijalnog radnika i ponovo dobiti licencu da nesmetano radi? Otvoreno je i ovo, kao i mnoštvo drugih pitanja, poput onih da li je dovoljno stručne podrške, posebno privatnim domovima koji nemaju prethodnog iskustva u radu, a dobijaju petogodišnju licencu za rad? Da li je dovoljno kontrole i da li se poštuju svi prihvaćeni standardi u registrovanim i/ili licenciranim domovima?

meeting-clipartOvaj događaj treba da bude povod da nadležni iz Ministarstva, kao i drugi odgovorni akteri izvuku pouke i odmah preduzmu sve potrebne mere kako bi se rizici za ove i slične nemile događaje sveli na minimum.

Potrebno je:

  • što pre doneti krovni Zakon o inspekciji u kome će biti jasno definisana koordinacija i nadležnosti različitih inspekcijskih službi;
  • preispitati sistem licenciranja ustanova socijalne zaštite, u konkretnom slučaju domova za smeštaj odraslih i starijih lica, i upodobiti ga po ugledu na sistem akreditacija ustanova zdravstvene zaštite. Kod akreditovanja ustanova zdravstvene zaštite, sam proces akreditacijetraje skoro dve godine, tokom koga Agencija za akreditaciju sve vreme pruža podršku zdravstvenoj ustanovi u procesu samoprocenjivanja ispunjenosti standarda i određuje spoljašnje ocenjivače (tim stručnjakasa iskustvom u zavisnosti od oblasti zdravstvene zaštite, odnosno grane medicine);
  • izmeniti strukturu Pravilnika o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite, kako bi isti bio pregledniji i razumljiviji (jasno čitljiv i lako upotrebljiv) od strane svih potencijalnih i već aktuelnih pružalaca usluga socijalne zaštite, korisnika usluga, stručne i opšte javnosti;
  • dopuniti Pravilnik i novim poglavljem o Standardima prava korisnika u ustanovama za smeštaj, kao i o Standardima kvaliteta usluga u njima (po uzoru na pravilnike drugih evropskih zemalja);
  • ojačati mehanizme kontrole rada ovih ustanova na način da se uspostavi i nezavisni sistem kontrole kvaliteta pružanja usluga i zaštite ljudskih prava korisnika, od strane eksperata ili ekspertskih organizacija koje se bave ljudskim pravima konkretnih ciljnih grupa, kako bi se unapredile garancije zaštite njihovih prava.

Korisnici usluga u ustanovama socijalne zaštite, u ovom slučaju stariji ljudi, su potrošači usluga koje je država u obavezi da im organizuje i oni te usluge plaćaju ili neko to čini za njih. Država je u obavezi da garantuje kvalitet tih usluga i da učini sve što je potrebno da obezbedi adekvatne i bezbedne uslove korisnicima.

Korišćeni izvori:

 

Nadežda Satarić

Nadežda Satarić

Nadežda Satarić je magistar socijalne politike, po osnovnom obrazovanju socijalna radnica. Ima dugogodišnje iskustvo u socijalnoj zaštiti - skoro 25 godina je radila u državnom sektoru na institucionalnoj zaštiti starih ljudi, a od 1999.godine je u nevladinom sektoru, gde se bavi socijalnim politikama i zaštitom najisključenijih grupa građana sa posebnim naglaskom na stara lica. Rukovodilac je nevladine organizacije „Snaga prijateljstva“ – Amity koja predvodi klaster za stare u procesu socijalnog uključivanja i smanjenja siromaštva.



  1. Za sada nema komentara - zašto ne biste bili prvi?