Stiven Hoking“Ne sumnjam da sam odsečen od normalnog života, a sumnjam da bi to rekli i ljudi iz moje okoline. Ne osećam se kao invalid – već pre kao osoba sa izvesnim nedostatkom vezanim za motoričke neurone, slično kao da sam, recimo, daltonista. Znam da se moj život teško može opisati kao običan, ali u duhu ja se osećam normalno.”

Za svakoga bi motorička neuronska bolest bila velika prepreka. Nepremostiva. Ali ne i za Stivena Hokinga, čoveka koji je poživeo mnogo duže nego što su mu lekari predviđali. Njemu je bolest pomogla da dokuči suštinu Vasione, da bude smatran za jedinog legitimnog naslednika Alberta Ajnštajna.

Još kao dete nije imao dobru fizičku koordinaciju. Imao je dvanaest godina kad se jedan drugar kladio s drugim u kesu slatkiša da od njega nikad ništa neće biti. Ne zna se da li je ova opklada ikada ispunjena i, ako jeste, ko je dobio. Na početku nije bio bogzna kako vredan učenik. Po uspehu je bio prosečan u odeljenju, a učitelji su čak očajavali zbog njegovog rukopisa.

Njegov otac lekar, istraživač tropskih bolesti, protivio se da mu se sin posveti matematici i fizici, i žarko je želeo da se i Stiven bavi medicinom, ali njega biologija nije zanimala: “Fizika i astronomija su mi davale nadu da ću razumeti odakle smo stigli i zašto smo ovde. Želeo sam da dokučim zagonetke vasione. Možda sam u izvesnoj meri uspeo u toj nameri, ali ima još toliko toga što bih želeo da znam.” Primljen je na Oksford, a u trećoj godini pristupio je veslačkom klubu kao kormilar, “da bi stekao prijatelje”.

Stiven HokingTokom treće godine studija primetio je da postaje sve trapaviji. Nakon pada niz stepenice odlazi kod lekara koji mu savetuje da “pije manje piva”. Mišići su mu sve više slabili, sve teže je hodao, postao je još nespretniji posle selidbe u Kembridž. Za vreme Božića, na klizanju je pao i nije mogao da ustane. Nedugo posle 21. rođendana otišao je u bolnicu na ispitivanje, podvrgli su ga raznim testovima. Saznanje da boluje od neizlečive amiotrofične lateralne skeroze u početku je za njega bilo šok, ali brzo shvata da ima ljudi koji su u težem stanju od njega. “Saznanje da bolujem od neizlečive bolesti koja će me za nekoliko godina najverovatnije ubiti, bilo je strašan udarac. Samom sebi sam izgledao kao tragični junak. Tačno je da sam se navadio na Vagnera, ali naslovi po časopisima da sam se u to vreme žestoko opijao, samo su velika preterivanja. Međutim, nisam umro. Naprotiv, iznenadio sam se kad sam shvatio da uživam u životu uprkos oblaku koji se nadvio nada mnom.”

Do 1974. godine mogao je sam da se hrani i obavlja osnovne dnevne radnje. Međutim, stanje je postajalo teže, pa je angažovao pomoć. 1985. zbog upale pluća podvrgnut je traheotomiji, koja mu je potpuno uklonila moć govora. Danas, zahvaljujući Voltu Votosu, komunicira preko programa Ekvilajzer. U programu bira reči iz niza menija na ekranu pritiskom prekidača na ruci. Program se mogao kontrolisati pokretima glave ili oka.

Stiven Hoking sa decomBolest Stivena nije osujetila da ima porodicu i bude uspešan u svom poslu. Imao je sreću da je bolest napredovala sporije nego inače. To, po njemu, pokazuje da čovek ne sme da gubi nadu. Po memoarima njegove dugogodišnje supruge Džejn urađen je i film “Teorija svega”. Glavni glumac Edi Redmejn ove godine je dobio nagradu “Oskar” za tumačenje uloge fizičara, a Hoking mu je čestitao rečima: “Čestitam Ediju Redmejnu što je osvojio Oskara igrajući mene u ‘Teoriji svega’. Na momente sam stvarno imao utisak da gledam samog sebe na platnu. Odlično, Edi, veoma sam ponosan na tebe.”

Bolest mu je zarobila telo, ali oslobodila um. Njime je dosegao granice univerzuma, zašao u crne rupe, otišao iza početka svemira. Komunicira sve teže, sada pokrećući samo jedan jedini mišić na licu. Kaže da je srećan čovek, a čovečanstvo strahuje da Stiven Hoking neće stići da iskaže sve što krije u svom umu.

Mesto za nas

Mesto za nas

Emisija o osobama sa invaliditetom "Mesto za nas" emituje se od aprila 2011. godine, svakog drugog četvrtka u 20h na RTS2. Sve emisije mogu se pogledati i na kanalu www.youtube.com/mestozanas. Emisija je kolažnog tipa, ima informativni, edukativni i angažovani karakter. Emisija ima i svoju Facebook stranicu. Kontakt: mestozanas@rts.rs.



  1. Mimica (Reply) on Wednesday 22, 2015

    Stiven Hoking drži Njutnovu katedru kao profesor matematike na univerzitetu u Kembridžu. On je autor knjiga koje su postale bestseleri Njujork tajmsa – Kraća istorija vremena i Svemir u orahovoj ljusci.Stiven Hoking…
    „… je prevazišao bolest koja ga je dovela do invaliditeta i postao supernova svetske fizike. Iako nije u stanju da piše, pa čak ni da jasno govori, on je načinio skok van velikog praska, sve do ’geometrijskog plesa’ koji je stvorio svemir.“ Timoti Feris, Vanity Fair
    „…. može da objasni složenosti kosmološke fizike uz zadivljujuću kombinaciju visprenosti i razumljivosti… On je izvanredno snažan um.“ The New York Review of Books
    „…. očigledno je obdaren učiteljskim darom, dobroćudnim i opuštenim smislom za humor i sposobnošću da izuzetno složene pojmove ilustruje poređenjima iz svakodnevnog života.“ New York Times