Zlostavljanje i nasilje nad starijima dešava se češće nego što se pretpostavlja.

Poslednjih godina više i otvorenije se u javnosti govori o nasilju, ali postavlja se pitanje koliko zaista znamo o ovom problemu i koliko uspešno funkcionišu mehanizmi prevencije i zaštite starijih od nasilja, kao i kakve su mogućnosti da se mehanizmi zaštite unapredite.

Definicija zlostavljanja, nasilja nad starijima

Nasilje“Zlostavljanje starijih osoba jeste pojedinačni ili ponovljeni čin akcije ili uzdržavanja od delovanja koji se događa u međuljudskom odnosu zasnovanom na poverenju, a koji izaziva bol ili uznemirenje starije osobe.” (WHO, INPEA 2002)

Šta je zlostavljanje starijih?

Zlostavljanje starijih je svaka akcija u nekom odnosu poverenja koja dovodi do povreda ili nevolje starije osobe. Zlostavljenje nad starijima delimo u pet kategorija: fizičko, psihičko, finansijsko i seksualno nasilje i zanemarivanje. Zanemarivanje je nedostatak akcije od strane drugog lica u odnosu poverenja. U poslednje vreme autori ističu i samozanemarivanje kao oblik nasilja nad starijima, gde sama starija osoba prekida da vodi računa o sebi i svojim osnovnim potrebama. Vrlo često, više od jednog tipa zlostavljanja javlja se u isto vreme. Zlostavljanje može biti jedan incident ili ponavljanje ponašanja. Do zlostavljanja starijih često dolazi zbog moći zlostavljača i želje za kontrolom nad starijom osobom.

Zašto je zlostavljanje starijih toliko rasprostranjeno?

Zlostavljanje se može dogoditi bilo kome, u bilo kojoj porodici ili odnosu. Dešava se nezavisno od porekla, uzrasta, vere, rase, kulture i etničkog porekla. Starije osobe predstavljaju specifičnu i ranjivu grupu i kao takve su često potencijalne žrtve nasilja. U većem riziku od nasilja su starije osobe koje imaju funkcionalne i mentalne probleme i zbog toga su zavisne od nege drugih lica. U većem riziku su takođe i starije žene. Zlostavljane starije žene razlikuju se od mlađih po tri osnova: postoji razlika u pogledu usvojenih vrednosti, ekonomski položaj žene se sa godinama pogoršava, a isto važi i za njeno zdravstveno stanje, bilo da je starija žena zavisna od nege drugih, bilo da brine o manje pokretnom partneru ili je socijalno isključena.

Nasilnik može biti partner, član porodice, rođak, prijatelj, komšija, profesionalac u socijalnoj i zdravstvenoj zaštiti, zaposlen u ustanovi za smeštaj starijih ili stranac. U nekim slučajevima radi se o beskrupuloznim ljudima koji gledaju da iskoriste starije koji su ranjivi, sa druge strane imamo slučajeve nasilja koji se dešavaju u objektima za smeštaj starijih, jer nedostaje osoblje koje je adekvatno obučeno, ili u porodici u slučajevima kada članovi porodice nemaju odgovarajuću obuku da brinu o starijima sa značajnim fizičkim i mentalnim potrebama ili postoji istorija nasilnog pona[anja u porodici.

Zlostavljane starije osobe vrlo često poznaju osobu koja ih maltretira i veruju joj.

U svakom slučaju, nasilje nad starijima je zločin i treba da se prijavi u najkraćem mogućem roku.

Deset najčešćih znakova koji upućuju na zlostavljanje starijih

  1. Starija osoba pokazuje znake fizičke traume, kao što su opekotine, modrice i neobjašnjivi podlivi i povrede koje često nisu u skladu sa objašnjenjem koje daje starija osoba.
  2. Osoba deluje povučeno, depresivno i strahuje da otvoreno razgovara.
  3. Teško se uspostavlja kontakt sa starijom osobom, jer on ili ona su izolovani od zajednice, ili porodice i prijatelja.
  4. Loša lična higijena starije osobe, zapuštena je, ima prljavu kosu i nokte, oseća se loš miris, neuredna i prljava garderoba…
  5. Starija osoba pokazuje znake pothranjenosti, dehidratacije ili ima neki netretirani zdravstveni problem.
  6. Uslovi života u kojima starija osoba živi su loši i nehigijenski.
  7. Starija osoba nema pristup svom bankovnom računu ili sa njega nedostaje određena suma novca.
  8. Potpis osobe na čekovima i drugim finansijskim izveštajima se ne podudara sa potpisom osobe na drugim dokumentima.
  9. Obrasci potrošnje starije osobe su se odjednom promenili, što pokazuje iznenadna kupovina artikala koje starija osoba ne kupuje ili normalno ne bi kupila.
  10. Dolazi do sumnjivih promena u testamentu starije osobe, kao što je promena primarnog korisnika testamenta.

Zašto neke starije osobe nerado govore o zlostavljanju?

Starije osobe mogu osećati stid i sramotu da priznaju da ih zlostavlja neko kome veruju. One mogu da se plaše osvete ili kazne, ili da budu zabrinute za svoju budućnost – ko će o njima brinuti ako prijave, mogu imati osećaj porodične lojalnosti. Često starije osobe nisu svesne resursa i institucija koje im mogu pomoći.

Kako pomoći starijim osobama?

Važno je da starija osoba ima pristup informacijama na osnovu kojih može da donose odluke i da ima na umu raspoložive vrste pomoći u zajednici. Ovo može uključiti podršku i pomoć članova porodice ili prijatelja, zdravstvenih službi , socijalnih službi, policije, pravnika i/ili članova verskih zajednica.

Međutim, svedoci smo da sistem još uvek ne funkcioniše na efikasan način. Dešava se da kada starija osoba i prijavi zlostavljanje i nasilje, ne dešava se ništa i sistem ne reaguje na adekvatan način.

Ko je zadužen da zaštiti stariju osobu, da li su starije osobe prepuštene same sebi?

Niko nikada zaslužuje da bude zlostavljan ili zanemaren.

Fizičko zlostavljanje starijih

Fizičko zlostavljanje starijih obuhvata akcije koje dovode do povrede ili rizika od povrede starijih osoba ili su to akcije koje izazovaju fizički bol i mogu uključiti:

  • Udaranje
  • Šamaranje
  • Guranje
  • Štipanje

Psihološko zlostavljanje starijih

Psihološko zlostavljanje starijih uključuje akcije kojima se smanjuje njihov osećaj samopoštovanja i dostojanstva , i može da obuhvata:

  • Uvrede
  • Pretnje
  • Vebalno zastrašivanje
  • Ponižavanje i ismevanje
  • Uznemiravanje
  • Tretiranje starije osobe kao da je dete ili njeno izolovanje od porodice, prijatelja ili redovnih aktivnosti

Finansijska zloupotreba starijih

  • Zloupotrebe ili krađe novca i vrednosti
  • Unovčavanje čekova i kartice bez odobrenja
  • Prodaja imovine bez pristanka
  • Pritisak da prenese vlasništvo ili da potpiše dokumenta koja ne razume dovoljno

Starije osobe su posebno osetljive na telemarketing i prevare. Usamljena starija osoba može da bude željna pažnje i društva čak i od stranaca, pa ne vodeći računa daje svoje lične podatke i preko telefona, što lopovi mogu da iskoriste. Svedoci smo da u Beogradu trenutno postoji pokušaj da se posebno starijima nude izvesni proizvodi kroz priču da su dobili nagradu, koja se sastoji od pomenutog proizvoda na koji samo treba da plate PDV, pri čemu iznos na kraju prevazilazi i 5.000 dinara i na taj način starija osoba biva prevarena.

Zanemarivanje

  • Uskraćivanje vode, hrane i lekova ili medicinske nege
  • Uskraćivanje pomoći u osnovnim potrebama
  • Socijalna izolacija
  • Uskraćivanje prava

Potrebno je jače umrežavanje službi kada se radi o nasilju nad starijima i postojanje jedinstvenih i koordiniranih protokola, prikupljanje podataka kroz jedinstveno evidentiranje i razmenu. Dalje, treba učiniti široko dostupnim informacije o službama koje su zadužene za pružanje pomoći starijima koji trpe zlostavljanje, podržati osnivanje S.O.S telefona i sigurnih kuća, davanje besplatnog lekarskog uverenja i pravnih saveta, kao i obezbediti edukaciju svih relevantnih činilaca na temu nasilja (socijalnih radnika, lekara, medicinskih sestara, policije, psihologa, negovatelja, volontera).

Zapamtite:

Stariji imaju pravo na poštovanje.

Stariji imaju pravo da žive u sigurnosti i bezbednosti.

Ne postoji razlog za zlostavljanje.

Nataša Todorović

Nataša Todorović

Nataša Todorović je diplomirani psiholog, zaposlena je u Crvenom krstu Srbije i radi na zdravstveno preventivnim programima. Poslednjih 12 godina fokus njenog rada je starenje i stariji. Posebno mesto u njenom radu zauzima zagovaranje poboljšanja položaja i kvaliteta života starijih, kao i prevencija nasilja nad starijima iz perspektive ljudskih prava starijih. Jedan je od osnivača mreže HumanaS, a predstavnik je Srbije u Internacionalnoj mreži za prevenciju nasilja nad starijima.



  1. Nataša (Reply) on Wednesday 1, 2015

    Drago mi je da sam otkrila ovaj blog, jer ima mnogo zanimljivih tema. Zanimljivih, jer su životne i ukazuju na dobre i loše strane događanja čiji smo svedoci svakodnevno.

    Što se nasilja tiče, potrebna je, pre svega, edukacija. Objasniti ljudima da nije sramota izneti istinu i da se neke stvari ne tolerišu čak ni iz najveće ljubavi. Tačno, kažu: “Šta ću, moj je, ne mogu da ga prijavim”. Recimo, to je jedan od primera, a ima ih mnogo. U redu, taj neko jeste moj, kakav god bio, ali mu se ne daje za pravo da tako postupa. A i da nije član porodice, isto važi.

    Nažalost, ne vaspitavamo svi decu u pravcu da stariji zaslužuju poštovanje iz mnogo razloga i da nekim a od njih dugujemo svoj život i da ćemo i mi doći u godine kada ćemo biti stari, bolesni, dosadni svojim unucima, nemoćni…već se deci u školi govori o NJIHOVIM pravima, u čijem kontekstu nema nijedne obaveze, pa deca postaju drska i sa roditeljima, oslanjajući se na svoja prava.

    • Nataša Todorović (Reply) on Wednesday 1, 2015

      Poštovana,

      Zahvaljujem se na komentaru i u potpunosti se slažem sa Vama da je potrebna edukacija samih starijih osoba i podizanje nivoa svesti o tome da je nasilje neprihvatljivo i da se o tome ne ćuti bez obzira ko je nasilnik.

      Ja bih dodala još i da se moraju edukovati i profesionalci koji rade sa starijima, socijalni radnici, psiholozi i lekari, takođe i policija da prepoznaju i pruže podršku zlostavljanim starijim osobama, jer time se izgrađuje poverenje da je sistem sposoban da ih efikasno zaštiti.

      Jedan od glavnih uzroka nasilja su predrasude i negativni stereotipi koji postoje o starijim osobama, potrebno je da celo društvo društvo učini napor da se ovo promeni, uključujući i obrazovni sistem.