Ovim putem se može samo pešice

Ovim putem se može samo pešice

Pregledajući pre neki dan vesti na Internetu, sasvim slučajno, naišla sam na vest pod naslovom „Kilometrima hoda da bi besplatno liječio“ na hrvatskom portalu provjereno.dnevnik.hr i, naravno, ona mi je privukla pažnju. Pomislila sam „Eto, i oni u Hrvatskoj imaju slične probleme, verovatno neke starije ljude koji žive tamo negde u brdsko-planinskim selima, do kojih se ne može stići nikako drugačije nego peške…“. Odmah sam otvorila video prilog da vidim o čemu se radi i mom iznenađenju nije bilo kraja!

Videla sam poznate likove, Karolinu, Vanju, Slavena… iz Babušnice i čula sličnu priču onoj sa kojom sam i sama imala prilike da se upoznam samo pre par meseci, kada sam bila u selu Berduj, udaljenom 15-ak km od Babušnice. Tamo sam srela i upoznala pregaoce iz lokalnog Udruženja „Lužničke rukotvorine“ koji obilaze staračka domaćinstva u brdsko-planinskim selima opštine u kojima je krajnje loša infrastruktura, gde nema valjanih puteva, ambulanti, apoteka, pošta a ponegde ni prodavnica… Čula sam priče gotovo svih starina iz tog sela koje su se okupile kod seoske prodavnice da bi se srele sa nama iz Beograda i setila se prvog njihovog pitanja „Hoćete li da nam merite pritisak?“ Kako su rekli, neki godinama nisu videli lekara, ne dolazi im u selo, a oni nemaju pare da plate taksi da idu u Babušnicu.

Lično sam se uverila koliko im znači dolazak Karoline, Vanje, Slavena i ostalih koji im donesu lekove, namirnice, naseku drva i pomognu što je potrebno. Tada sam pričala sa Karolinom i ona mi je rekla kako su, zapravo, osnovale Udruženje 2008. godine, sa prvobitnom namerom da se bave očuvanjem tradicije i običaja, a kada su krenule u sela da razgovaraju sa starijima o običajima, shvatile su koliko je tim ljudima potrebna pomoć, i praktično, iz najčistijeg altruizma, počele da se bave i humanitarnim radom. Pisale su projekte, povremeno dobijale podršku za iste od Ministarstva rada, zapošljavanja… i drugih donatora, a ponekad su išle potpuno volonterski i bez ikakve finansijske podrške i pomagale tim ljudima.

Setila sam se da je, zahvaljujući Trag fondaciji i Inicijativi “DobroČiniTI”, pre dva, tri meseca organizovana akcija prikupljanja novca da ovo Udruženje nabavi terensko vozilo koje je neophodno za odlazak u udaljena sela, ali nisam znala kakav je bio ishod te akcije…

Kada sam pregledala prilog, odmah sam nazvala Karolinu da je pitam otkuda prilog iz njihove male i nerazvijene opštine sa juga Srbije na hrvatskim medijima i, naravno, podelila sam sa njom moju radost što sada imaju i lekara u ekipi. Pitala sam je i za to terensko vozilo koje je trebalo da nabave… Rekla mi je da terensko vozilo još uvek nisu kupili, jer je prikupljeno 200.000 dinara, a za isto, polovno im je potrebno još najmanje 150 hiljada.

Rekla mi je i da su konkurisali, u decembru 2014., kod Ministarstva rada, zapošljavanja… za podršku njihovom Projektu pomoći u kući upravo starima iz ovih najudaljenijih sela, ali, nažalost konkurs je poništen i oni sredstva nisu dobili. Kako je u planinskim selima njihove opštine, koja se nalaze na nadmorskoj visini od 1.000 do 1.500m, sneg uveliko napadao i opstaje nedeljama, tim starinama koje žive u isključivo staračkim domaćinstvima je neophodno da neko uđe u kuću, ako ni zbog čega drugog, ono da bi video da li su živi, da li su promrzli i da li imaju minimum potrebnih namirnica i lekova. Aktivisti Udruženja „Lužničke rukotvorine“ ih nisu zaboravili i obilaze ih i pomažu im i u situaciji kada za to nemaju nikakvu finansijsku podršku niti od lokalne samouprave niti bilo kog drugog donatora.

Jedino svetlo u njenom životu

Jedino svetlo u njenom životu

Nekada pešače i kilometrima da bi stigli do najudaljenije kuće, i posetili starine koje tamo žive. U pojedinim od tih sela, isključivo i žive stariji ljudi, jer je prosečna starost stanovništva viša od 70 godina. I njih je sve manje, kuće se prazne, preostale prodavnice zatvaraju, škole su već odavno zatvorene, a na njihovim zidovima sada su, uglavnom, umrlice – svedoci da je tu nekada bilo života…

U tih desetak najudaljenijih planinskih sela, aktivisti ovog Udruženja za sada obilaze šezdesetak ljudi kojima je pomoć najneophodnija, kažu da je ona potrebna za još najmanje toliko njih.

Ostala sam duboko zamišljena i nad prilogom i dodatno nad Karolininim rečima…

Verujem da postoji neki poslodavac ili neka firma u Srbiji koja je u mogućnosti da im makar obezbedi nedostajućih 150 hiljada dinara da kupe polovno vozilo. Ovim entuzijastima će makar i to malo olakšati pristup najudaljenijim zaseocima, i podršku koju pružaju preostalim ljudima u njima. I dalje će im biti problem kako da plate gorivo, a da i ne pričamo o nekim nadoknadama za njihovo provedeno vreme i rad koji ulažu. U pitanju je 5 gerontodomaćica koje upravo i žive u tim selima i nemaju nikakvu drugu mogućnost da se zaposle i svojim radom doprinesu porodičnim budžetima.

Apelujem na ljude dobre volje koji su u mogućnosti da se odazovu i pomognu ovom Udruženju, jer time će omogućiti da se smanji broj očajnih i izopštenih starina u zabačenim brdsko-planinskim selima Babušnice!

Njihove kontakte mogu pronaći na sajtu njihove organizacije: ognjista.rs

Foto: Arhiva Udruženja “Lužničke rukotvorine”

Nadežda Satarić

Nadežda Satarić

Nadežda Satarić je magistar socijalne politike, po osnovnom obrazovanju socijalna radnica. Ima dugogodišnje iskustvo u socijalnoj zaštiti - skoro 25 godina je radila u državnom sektoru na institucionalnoj zaštiti starih ljudi, a od 1999.godine je u nevladinom sektoru, gde se bavi socijalnim politikama i zaštitom najisključenijih grupa građana sa posebnim naglaskom na stara lica. Rukovodilac je nevladine organizacije „Snaga prijateljstva“ – Amity koja predvodi klaster za stare u procesu socijalnog uključivanja i smanjenja siromaštva.



  1. Za sada nema komentara - zašto ne biste bili prvi?