ID-10083722Orijentišimo sedmake na pravi put

Osim  burnog emotivnog i socijalnog razvoja i prolaska kroz krize autoriteta, identiteta i seksulnosti, sedmi, a pogotovo osmi, razred je karakterističan i po tome što se intenzivnije priča o srednjoj školi. Tada se sa učenicima započinje i program Profesionalne orijentacije. Ova novija praksa u osnovnoj školi može pomoći u radu s učenicima koji se obrazuju po individualnom obrazovnom planu. Da je važna priča o srednjoj školi u sedmom razredu, prepoznalo je i Ministarstvo kada je započelo projekat „Profesionalna orijentacija u Srbiji“ 2011. (profesionalnaorijentacija.org). U Priručniku za PO nalaze se korisne radionice, a i upitnici koji mogu dodatno pomoći u otkrivanju detetovih interesovanja i veština koji će voditi do ispravne odluke za dalje školovanje/zaposlenje.

Na početku sedmog razreda tim koji prati učenika treba da postavi pitanje daljeg učenikovog školovanja, upisa na neki kurs ili zaposlenja. Roditeljima/starateljima je na tom razgovoru neophodno predočiti detetova realna postignuća, talente i veštine, školske i životne, koje je razvio do sedmog razreda. To je dobra polazna tačka pri određivanju učenikove budućnosti, ali i plana rada do kraja školovanja. Inače, drugo polugodište sedmog razreda je poslednji trenutak kada može da se odluči da učenik radi po IOP-u i tako omugućiti prilagođavanje Završnog ispita.

Plan koji nastavnici osmišljavaju za učenika u sedmom razredu treba da bude usklađen sa procenom mogućeg budućeg detetovog zanimanja. Sedmi razred je idealno vreme da polako počne da se pravi plan za srednje obrazovanje deteta koje radi po IOP-u. Rad sa učenikom upravo od tog razreda treba usmeriti na znanja, veštine koje će mu kasnije trebati.

Odeljensko veće zajedno sa razrednim starešinom, stručnom službom i roditeljima treba iskreno i realno da izraze svoje mišljenje o dosadašnjem radu i napredovanju učenika i u skladu s tim da daju svoje predloge za dalje obrazovanje.

Sam plan i program učenika treba prilagoditi znanjima koja će biti najvažnija u daljem školovanju, a koja će biti vezana za buduću školu/smer, snalaženje u novom društvu, prihvatanju nove škole i nastavnika, savlađivanju novog gradiva.

Kako to u praksi izgleda kada sarađuju osnovna i srednja škola i roditelji, a kako izgleda kada ta saradnja izostane, može da se vidi na primeru moja dva draga učenika koja imaju dve potpuno različite priče i uslove života.

Za jedng učenika sniženih intelektualnih sposobnosti koji je vrlo mio i poslušan, vredan, u sedmom razredu smo zaključili da treba da završi neki zanat koji će mu omogućiti da što pre počne da radi i tako lagano počne da se osamostaljuje. Živeo je u porodici u kojoj su oba roditelja brigu prepustila babi. Iako smo od roditelja u sedmom razredu dobili saglasnost za obrazovanje po IOP- u, oni se do kraja školovanja nisu uključivali, sem ako je trebalo nešto da se potpiše. U razgovoru s učenikom, a poznavanjem njegovih interesovanja , znanja i veština, zajedno smo doneli odluku da je najbolje da upiše smer ženski/muški frizer. Celokupni plan do kraja osnovnog školovanja podredili smo frizerskom zanatu. Tako je iz hemije u sedmom i osmom razredu učio o supstancama sa kojima će se susretati u poslu, koje su opasne, zapaljive, kako njima bezbedno da rukuje… Iz matematike se pojačano radilo na osnovnim računskim operacijama zbog budućeg rada s novcem. Plan rada u nastavi srpskog jezika bilo je jačanje usmenog izražavanja, popunjavanje različitih formulara s kojima će se nadalje susretati i utvrđivala znanja koja su ranije stečena, a tiču se pravopisa, čitanja i pisanja. Iz engleskog i nemačkog jezika radio je na osnovnim komunikativnim frazama.

Za ovog učenika izrađeni su posebni standardi obrazovanja za kraj osnovnog obrazovanja i polagao je završni ispit iz srpskog jezika i matematike na prilagođenim tekstovima. Iz srpskog jezika je imao 12 od 20 bodova. Na redovnom testu osvojio bi 2.

Ono što se kasnije s njim desilo je, pa, tužno. Posle upisa u srednju školu o učeniku nismo imali nikakvu informaciju. Iako smo poslali kompletan materijal – portfolio učenika, nikad nismo pozvani na razgovor kako bismo olakšali upis svima. Kasnije sam saznala da je učenik ponavljao razrede i izbačen iz škole. Inače u Srbiji i dalje nemamo bazu podataka o napredovanju učenika koji se obrazuju individualno i često ne znamo dokle su stigli u obrazovanju i zaposlenju. Ne znamo ni o ostalim učenicima, osim ako ih slučajno sretnemo na ulici ili nas posete u školi. Ono što sada imamo od podataka prilično je depersonalizovano i opšte i individualni obrazovni razvoj učenika gubi se u podacima o uspehu učenika na Završnom ispitu, broju učenika upisanih u pojedinim školama, broj učenika koji su upisali više i visoke škole. Osnovne škole obrazuju decu osam godina, a nikad nemaju povratnu informaciju o daljem uspehu svojih učenika. Za početak može da se napravi baza podataka o učenicima koji se obrazuju inkluzivno, a kojoj će imati pristup timovi koji su radili s učenikom. Kako bi se konstantno vodila briga o njima u obrazovnom sistemu.

ID-100180510Samo saradnja između osnovne i srednje škole može da olakša prelazak učenika s teškoćama u srednju školu i njegovo napredovanje.  Saradnja koju je moja škola ostvarila sa jednom  srednjom školom pri upisu učenika sa autizmom, s kojim se inkluzivno radilo kad inkluzija nije postojala u našoj zemlji i kada se o autizmu znalo vrlo malo, govori koliko je povezanost među nivoima ključna za uspeh učenika. Posle polaganja prilagođenog testa ( iz srpskog jezika od 20 osvojio 15 bodova), i upisa u školu, odeljensko veće, razredni starešina, psiholog i direktor srednje škole pozvali su na sastanak njegovu mamu, nas nekoliko nastavnika, njegovog učitelja i psihologa naše škole. Na tom sastanku smo detaljno prepričavali svoja iskustva u radu s učenikom, poneli učenikov portfolio, materijal koji smo koristili u nastavi i na taj način omogućili koliko toliko bezbolniji prelaz učeniku iz jedne škole u drugu. Smernice koje smo im dali za rad, pomogle su im da shvate kako se prilagođava gradivo i izrađuje plan za učenika, kako se on revidira i kako da se kroz svoj predmet više usmere na praktična životna znanja i odabir budućeg zanimanja. Psiholog moje škole je predložio da se učenik usmerava ka bibliotekarstvu kao poslu u kojem bi on zasigurno mogao da ispolji sopstvene potencijale. U školi je prihvaćen u društvu, kada ga sretnem deluje srećno i zadovoljno. Sada je taj učenik u četvrtoj godini i treba da upiše filološki fakultet smer bibliotekarstvo i informatika. Šta će biti dalje s njim, ne zna se.

Inkluzivno obrazovanje i dalje nije prihvaćeno u Srbiji. Veliki otpor postoji jer se nastavnici ne osećaju dovoljno stručnim za rad sa učenicima sa teškoćama. Često imaju i delemu oko toga koliko treba da spuste kriterijume i šta je to neka donja granica znanja koja bi dala smisao inkluzivnom obrazovanju u redovnoj školi. Međutim, koliko god ovo bili realni problemi, na nama je da pomognemo svakom detetu i ličnim primerom utičemo da omladina usvoji prave vrednosti jer oni su ogledalo nas i budućnost kakvu smo mi stvorili.

Deca nisu nikad bila veoma dobra u slušanju odraslih, ali nikad nisu omanula u njihovom oponašanju. (P. Boldvin)

 

Dragana Malidžan Vinkić

Dragana Malidžan Vinkić

Dragana Malidžan Vinkić, profesor srpskog jezika i književnosti. Zaposlena u OŠ “Isidora Sekulić” (Pančevo) kao nastavnik srpskog jezika. Studije završila na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, grupa za srpski jezik i književnost. Iskustvo u okviru inkluzije: instruktaža, kreiranje IOP-a, kordinator, savetnik u izradi IOP-a, kreator primera dobre prakse u nastavi srpskog jezika u višim razredima, testova za završni ispit za učenike koji su radili po IOP-u, inkluzivnog pozorišta.



  1. Za sada nema komentara - zašto ne biste bili prvi?