Korisnica Programa brige o starima

Korisnica Programa brige o starima

Da li se zapitamo kada stojimo čekajući u redu da nešto završimo, da je potrebno u nekim slučajevima pustiti stariju osobu preko reda, posebno ako je lošijeg zdravstvenog stanja? Mislim da je odgovor potvrdan i da većina nas to čini. Ali, da li zaista treba da radimo nešto umesto starije osobe, iako ona može i hoće sama da uradi i to vam otvoreno kaže? “Ne, ja mogu sama ovo da napišem, ne morate mi diktirati ili pisati umesto mene”, to mi je rekla baka od 84 godine dok smo zajedno čekale za ličnu kartu u redu u MUP-u. Činjenica je da treba podržavati samostalnost starije osobe i ponašati se u skladu sa njenim mogućnostima, a ne paternalistički.

Najčešće situacije koje dovode do zavisnosti starije osobe su upravo u slučajevima pružanja nege i pomoći

Pogoršanje zdravstvenog stanja starijih osoba vrlo često se smatra razlogom zbog koga prestaju sa aktivnostima koje su bile deo njihovog života. Od stava i načina na koji se porodica i negovatelji odnose prema pogoršanju zdravlja zavisi i stepen samostalnosti i nezavisnosti koje će pokazivati starija osoba.

Svedoci smo da se često dešava da negovatelji rade stvari umesto osoba o kojima se brinu, usmeravajući svoju pažnju na aktivnosti za koje oni misle da starije osobe rade teško. Možda se starija osoba teže kreće od jednog mesta do drugog, ali naša intervencija treba da bude tolika da samostalnost starije osobe bude podržana i da se zavisnost odlaže. Ako mi radimo sve umesto starije osobe, to kasnije ima za posledicu njihovo neulaganje napora da budu samostalni i nezavisni. Razlozi za našu prekomernu pomoć su najčešće osećanje sažaljenja, straha i odgovornosti, zajedno sa potrebom izbegavanja da se vidi starija osoba kako se “muči”.

Da bi se zavisnost odložila, a samostalnost podržala najvažnija je dobra komunikacija sa osobom koju negujemo, jer ona doprinosi boljem odnosu i olakšava svakodnevne aktivnosti.

Negovanje može uticati na samopoštovanje starije osobe

Samopoštovanje je veoma važno za starije osobe, ono se odnosi na poverenje koje imamo sami u sebe i na osećanje vrednosti i korisnosti. Zdravstveno stanje, bolest i starenje mogu dovesti do smanjenja samopoštovanja. U takvim situacijama starije osobe često ne donose odluke koje se tiču njih samih i ne organizuju svoj život, što sa druge strane loše utiče na samopoštovanje. A negovatelji često prave greške: da bi pružili što bolju negu, zaboravljaju na stid ili intimnost, na primer u situaciji kupanja ili oblačenja.

Naš zadatak je da pomažemo starijima da i dalje budu odgovorni za odluke koje se njih tiču i da se trudimo da i starije osobe sa velikim stepenim zavisnosti zadrže dostojanstvo i veru u sebe, da pospešujemo samopoštovanje i da vodimo računa o mišljenju starijih osoba kada organizujemo njihov život i rešavamo njihove probleme. Jedna od takvih rečenica je: “Ako ti je potrebna pomoć, reci mi i pomoći ću ti u onome što ne razumeš, ili ne možeš sam/sama da uradiš.”

Posmatrajte i pokušajte da otkrijete šta starija osoba može sama da uradi

Činjenica je da negovatelji koji se brinu o starijima ulažu mnogo vremena i napora da pomognu u olakšavanju poteškoća sa kojima se stariji suočavaju, često obraćajući više pažnje na poteškoće, umesto na kapacitete i sposobnosti. Ako im pomažemo u stvarima koje su im teške (zakopčavanje dugmića…), potrebno je da ih ohrabrujemo da nastave sa obavljanjem jednostavnijih aktivnosti (oblačenje i svlačenje).

Pomozite starijoj osobi samo koliko je to potrebno

Negovatelji znaju da nije lako biti strpljiv i uporan. U interesu i negovatelja i starije osobe je da maksimalno podržimo samostalnost kod starijeg člana porodice, važno je da mu pružimo samo onu pomoć koja je neophodna.

Verbalna pomoć

Jedna vrsta pomoći je upravo verbalna. Možemo pomoći starijoj osobi tako što joj konkretno kažemo šta da radi.

Pomaganje u obavljanju aktivnosti

U nekim slučajevima je potrebna mala fizička pomoć, kao što su stavljanje ruke na rame ili tapšanje po leđima, itd. Ova vrsta iskazivanja podrške treba da bude praćena nekom rečenicom ohrabrenja.

Ponekad kada su sposobnosti starijih osoba jako male, nije dovoljno ohrabrenje rečima ili dodirom. U ovim slučajevima potrebno je pružiti fizičku pomoć tokom obavljanja određene aktivnosti i na kraju treba pružiti reči ohrabrenja osobi na obavljanju određene aktivnosti.

Pripremite situaciju kako biste je olakšali

Ponekad se dešava da, kada uvidimo da starija osoba ima neki problem u obavljanju aktivnosti, počinjemo da unosimo promene za koje smatramo da će pomoći starijoj osobi. Međutim, često se iznenadimo kada ta promena nije donela očekivani rezultat. Preporuke u tom slučaju su:

– Ne mešajte se u rutinu ukoliko je moguće

Najlakše se obavljaju stvari koje se rade uvek na istom mestu i u isto vreme. Ako recimo starija osoba uobičava da doručkuje svakog dana u kuhinji, ispred koje se nalazi hodnik od nekoliko metara, možete podržavati ovu naviku govoreći kako je dobro da dan počne tom malom šetnjom kroz hodnik. Slično je i sa kupanjem, dopustite joj da u najvećoj mogućoj meri obavlja kupanje sama, ali se dogovorite oko pomoći i u određeno vreme budite kraj nje u slučaju pružanja pomoći.

– Uzimajte u obzir želje starije osobe

Verovatnoća da osoba obavi nešto, povećava se ako je ona to sama odlučila, a ne ako su joj “tako rekli”. Ako želimo da ohrabrimo stariju osobu da nešto uradi treba da imamo u vidu okolnosti i način na koji je to ranije obavljala. Razmišljajte kako da ohrabrite stariju osobu da bude aktivnija. Ako želimo da uvedemo neku promenu potrebno je da razgovaramo sa starijom osobom o dobrim i lošim stranama te promene. Ako mentalno stanje starije osobe ne dozvoljava ovakav razgovor moramo imati na umu njihov raniji ukus i interesovanja.

– Izbegavajte nagle promene u ambijentu

Red i rutina u svakodnevnim aktivnostima doprinose da se starije osobe osećaju sigurnije i da se lakše snalaze u svom okruženju. Ustajanje iz kreveta, jelo, šetnja uvek u isto vreme omogućava starijoj osobi da se navikne na njih i da u njima učestvuje u skladu sa svojim mogućnostima. Ako treba nešto da promenimo u rutinskim radnjama, neophodno je da obavestimo stariju osobu, kako bi se osetila sigurnom, ali bez ulaska u velika objašnjenja. Ovo je naročito važno u slučaju da starija osoba pati od demencije.

– Imajte u vidu sigurnost, ali mislite i na samostalnost

U slučaju da se brinemo o zavisnim osobama dešava se da smo preokupirani težnjom da izbegnemo sve vrste rizika. Tako može da se desi da zajedno sa rizicima eliminišemo i mogućnosti za samostalnost starije osobe. Ako nastavimo da idemo u svakodnevnu nabavku za stariju osobu i posle bolesti, iako ovo starije osobe mogu da tumače kao interesovanje za njih, to povećava obim posla negovatelja i povećava zavisnost starije osobe. Neophodno je da postavimo ravnotežu između sigurnosti i samostalnosti starije osobe.

– Razmišljajte o posledicama

Pre nego što počnemo sa obavljanjem aktivnosti moramo da razmislimo o posledicama koje ona može da ima za nas i za stariju osobu.

– Olakšajte posao

Nađite i praktikujte promene koje mogu dovesti do toga da starija osoba počne ili obavi neku aktivnost u celosti ili delom. Potrebno je da je ohrabrimo da podigne svoje lekove iz apoteke sama, a mi da idemo u veću nabavku, time delimo i odgovornost.

– Prilagodite dom starijoj osobi

Uvek treba da razmislimo o mogućnosti promena u domu kako bi on bio sigurniji za stariju osobu. Na primer: povećanje intenziteta svetlosti, neklizajući podovi u kupatilu, sigurnosni držači.

– Koristite tehnička pomagala

Postoje tehnička pomagala za kretanje, davanje hrane i higijenu starije osobe.

Ako starija osoba živi sama i ima problema da sama vodi brigu o sebi, korisno bi bilo nabaviti telealarm koji garantuje nadgledanje i neposrednu pomoć kada je to starijoj osobi potrebno.

Stariji volonteri Crvenog krstaj - dobitnici nagrade "Zlatno doba"

Stariji volonteri Crvenog krsta – dobitnici nagrade “Zlatno doba”

– Pružite starijoj osobi mogućnost da iskaže svoje sposobnost

Svaka starija osoba je jedinstvena na svoj način. Svaka ima svoja ograničenja i sposobnosti koje treba uzimati u obzir kada podstičemo samostalnost. Ukoliko neke aktivnosti sada radi sporije, važno je dopustiti mu da te aktivnosti obavlja sam i potrebno je da poštujemo vreme koje je potrebno starijoj osobi da tu aktivnost obavi.

– Nagradite samostalno ponašanje

Starije osobe zadobijaće sve veću samostalnost u onoj meri u kojoj dobijaju priznanje za svoje pokušaje da budu nezavisni. Da bi podsticali samostalnost, starijoj osobi moramo dati do znanja koliko smo zadovoljni zbog stvari koje je uradila. U isto vreme, pored pohvale preporučuje se da stariju osobu potapšete po leđima ili je blago uhvatitite za ruku.

– Kako podsticati samopoštovanje kod starije osobe

Starije osobe koje imaju dobro mišljenje o sebi su zadovoljne svojim životom i bore se da očuvaju svoju nezavisnost što duže.

– Dozvolite da starija osoba odlučuje o stvarima koje je se tiču

Ne treba zaboraviti da starija osoba ima kontrolu nad svojim životom u onoj meri u kojoj učestvuje u odlukama koje se nje tiču. Ako treba doneti neku odluku, potrebno je da podstaknemo stariju osobu da to uradi. Potrebno je da je pitamo za njeno mišljenje i želje u vezi sa odlukama koje se tiču svakodnevnog života.

– Nastojte da starija osoba preuzima na sebe izvesnu odgovornost

Moramo da budemo svesni da je sa stanovišta samopoštovanja i samostalnosti potrebno da starija osoba bude odgovorna za obavljanje nekih aktivnosti, naravno u skladu sa svojim mogućnostima.

– Poštujte intimnost starije osobe

Uvek imajte na umu da je neophodno poštovati intimnost starije osobe. Kucajte na vrata sobe ili kupatila, recite da vas starija osoba pozove ako joj je potrebna pomoć, poštujte želju starije osobe da nekad želi da bude sama i naravno komunicirajte o tome sa njom.

Nataša Todorović

Nataša Todorović

Nataša Todorović je diplomirani psiholog, zaposlena je u Crvenom krstu Srbije i radi na zdravstveno preventivnim programima. Poslednjih 12 godina fokus njenog rada je starenje i stariji. Posebno mesto u njenom radu zauzima zagovaranje poboljšanja položaja i kvaliteta života starijih, kao i prevencija nasilja nad starijima iz perspektive ljudskih prava starijih. Jedan je od osnivača mreže HumanaS, a predstavnik je Srbije u Internacionalnoj mreži za prevenciju nasilja nad starijima.



  1. Tatjana (Reply) on Thursday 29, 2015

    Odličan tekst naše drage koleginice, iza koga stoji i praktična utemeljenost, jer su svi saveti provereni u praksi.