Evropsko prvenstvo u atletici (2014)

Evropsko prvenstvo u atletici (2014)

Postala je tradicija da se pred Novu godinu sumira godina na izmaku, i svi usponi i padovi, ali se rađaju i nove nade koje priželjkujemo u narednom periodu. Možda je to najidealnija prilika da se i sportisti presaberu, i pogledaju uza sebe, ali i u budućnost. Zbog toga sam odlučila da ovaj prednovogodišnji blog posvetim sportistima sa hendikepom, te sam napravila intervju sa predsednikom Paraolimpijskog komiteta Srbije, gospodinom Zoranom Mićovićem.

Recite mi nešto o začetku i istoriji paraolimpijskog sporta kod nas.

Paraolimpijski sport u Srbiji se razvija od ranih 60. godina XX veka kroz aktivnosti Saveza sa sport i rekreaciju invalida Jugoslavije, odnosno Srbije. Ove organizacije su bile za to vreme veoma dobro organizovane i masovne. Do početka 90-ih godina pokret je postao zaista masovan, a sportisti su ostvarivali vrhunske rezultate (pogledati na sajtu Paraolimpijskog komiteta Srbije), da bi potom došlo do naglog pada i pokret se, uz mnogo muka, oporavlja od početka ovog veka, da bi u poslednjih 7-8 godina ponovo počeo da zauzima mesto koje mu pripada.

Od kada deluje Paraolimpijski komitet Srbije i koliko je sportova okupljao na početku, a koliko ih ima danas?

Paraolimpijski komitet Srbije (POKS) je osnovan 2004. godine, dok je još postojao i Paraolimpijski komitet Jugoslavije, ali kada je postalo jasno da državna zajednica neće opstati, osnivači Komiteta su, osim fizičkih lica, bili atletičari, košarkaši u kolicima i stonoteniseri. Danas POKS, osim ovih spotrova, okuplja i strelce, streličare, skijaše, plivače, sedeće odbojkaše, bicikliste, triatlonce, golbaliste i plesače u kolicima.

Kako Vi, kao predsednik Paraolimpijskog komiteta Srbije, doživljavate svoj posao i funkciju? Na šta ste posebno ponosni?

Za svoj najznačajniji uspeh smatram to što je organizacija vraćena onima koji je čine – sportistima i njihovim trenerima. Od mog stupanja na dužnost, izvršili smo reformu organizacije u Srbiji: članstvo čine oni koji se zaista bave paraolimpijskim sportovima, a uvedeni su kriterijumi i procedure za sve naše aktivnosti. Osnovni kriterijumi su rezultat datog sporta i broj sportista koji se njime bave. Svoju funkciju doživljavam kao mogućnost da se kroz sport osoba sa invaliditetom obavi opšte koristan društveni rad koji je usmeren na poboljšanje životnih uslova za sve osobe sa invaliditetom, putem skretanja pažnje na dostignuća naših članova.

Koliko paraolimpijski duh doprinosi razbijanju predrasuda u društvu i čini li se da ima pomaka? Koliko su i same osobe sa hendikepom razbile svoje barijere i postigle bolju inkluziju u društvo?

Kao što malopre rekoh, naš pokret ima veliku društvenu važnost, jer paraolimpijski duh u prvom redu menja svest samih paraolimpijaca, utiče na njihovo samovrednovanje, postavlja pred njih stalno nove ciljeve čijom realizacijom sportista postiže i sopstveno ispunjenje. U drugom redu, ne manje značajno, je uticaj na društvo u celini, na promociju prava i mogućnosti paraolimpijaca, kako među osobama sa invaliditetom, tako i u celom društvu. Želim da verujem da je POKS svojim uspesima makar malo doprineo opštoj društvenoj klimi koja je ipak takva da se sve više radi na obaranju arhitektonskih, ali i mentalnih barijera.

Svetsko prvenstvo u streljaštvu (2014)

Svetsko prvenstvo u streljaštvu (2014)

Koji su najveći uspesti naših paraolimpijaca do sada?

Naši sportisti ostvaruju rezultate vredne divljenja. Mi godinama unazad, a posebno u poslednje dve godine, imamo podršku svih značajnih državnih struktura, počev od Ministarstva omladine i sporta, pa nadalje. Naši sportisti imaju podršku i razumevanje svojih lokalnih zajednica i mi zahvaljujući tome i predanom radu uspevamo da ostvarimo rezultate koji objektivno nadilaze uslove u kojima radimo. Rezultati naših sportista su po kvalitetu daleko iznad rezultata sportista koji su iz država slične veličine i materijalnog stanja kada se porede sa Srbijom.

Koji su najveći problemi i kako ih prevazilazite?

Pre deset godina naš najveći problem je bio apsolutni manjak sredstava, pre pet ili šest nedostupnost najvećeg broja objekata, danas je podmlađivanje članstva. Hoću da kažem da su se problemi menjali kako smo se razvijali. Prevazilazili smo ih pre svega slogom unutar članstva i zajedničkim radom, mislim da nas to izdvaja od većine drugih organizacija – napravili smo sistem koji vrednuje rad i postignuće, a da pri tome nismo nikoga isključili iz procesa odlučivanja. Svako ko nam se obratio sa raazumnim i opravdanim zahtevom je imao priliku da svoj zahtev iznese telima koja rukovode POKS, nijedna odluka nije doneta netransparentno. Sve ovo nas je profilisalo kao organizaciju čija je snaga u članstvu.

U kom pravcu ide afirmacija mladih ljudi da se uključe u paraolimpijski sport i koliko je uspešno? Koliko uopšte ima uslova za uključivanje većeg broja ljudi?

Neki od naših selektora su stizali da se kvalitetno bave podmlađivanjem članstva, neki nisu. Mi smo u procesu pisanja Strategije i Akcionog plana za razvoj paraolimpijskog sporta u Srbiji u narednih 8 godina i naš apsolutni prioritet će biti podmlađivanje i omasovljavanje pokreta. Činjenica je da smo se u proteklom periodu bavili postizanjem vrhunskih sportskih rezultata kako bismo došli do pažnje javnosti i ugleda, pred nama je naredna faza koja ništa nije lakša od prethodne, a to je uključivanje što većeg broja osoba sa invaliditetom u organizovano bavljenje sportom, a posebno mladih. Objektivo postoje velike prepreke – od manjka sredstava, teškoća kada se radi o prevozu, do situacije da su ljudi pritisnuti borbom za egzistenciju. Međutim, mi u ovoj nameri imamo potpunu podršku Ministarstva omladine i sporta i siguran sam da ćemo uspeti da je realizujemo.

Svetsko prvenstvo u stonom tenisu (2014)

Svetsko prvenstvo u stonom tenisu (2014)

Šta je obeležilo ovu godinu na izmaku?

Obeležio je kontinuitet ostvarivanja vrhunskih rezultata – i ove godine su naši sportisti osvojili više od deset medalja na svetskim i evropskim prvenstvima i oborili poneki rekord. Ipak je po mom mišljenju najvažniji događaj pomak koji se ogleda u finansiranju POKS od strane Ministarstva omladine i sporta – naš budžet je poređenju sa prethodnom godinom uvećan gotovo duplo. Da nije bilo ovakve podrške, rezultat bi svakako bio lošiji…

Koji su budući ciljevi?

Kada se radi o vrhunskom sportu – zagledani smo u Rio 2016. Naš cilj je da ponovimo ili nadmašimo uspeh sa Igara 2012., što je objektivno veliki izazov. Naš drugi cilj je jednako važan – malopre pomenuto podmlađivanje i omasovljavanje.

Poruka u sportskom duhu mladim ljudima, a posebno osobama sa hendikepom?

Imam iskustvo vrhunskog sportiste i rukovodioca u velikim sportskim organizacijama i dobro znam šta sport može da pruži – od osnovnih razloga zbog kojih svi treba da se bave sportom – zdravlja, fizičkog i mentalnog, ispunjenja kad se dosegnu ciljevi, izgradnje karaktera – razvija upornost, istrajnost, posvećenost ciljevima, sport je i „prozor u svet“ – srešćete i upoznati ljude, bićete deo nečeg velikog i važnog bez obzira da li se paraolimpizmom bavite rekreativno ili na vrhunskom nivou, drugačije ćete se vrednovati, a drugačije ćete gledati i svet oko sebe – tamo gde drugi vide prepreke, videćete mogućnosti, a to je možda i najveća vrednost koju ćete dobiti.

Snježana

Snježana

Snježana Jolić je rođena u Kninu. Završila je Pravni fakultet u Beogradu. Ljudskim pravima se bavi već duži niz godina, a posebno osobama sa hendikepom. Govori engleski i švedski jezik. Voli da kuva, piše, čita, pliva, pleše i sve što donosi dobro raspoloženje.



  1. Za sada nema komentara - zašto ne biste bili prvi?