Ovo je njegova ljubav i zanimacija (septembar 2013.)

Ovo je njegova ljubav i zanimacija (septembar 2013.)

Na Konferenciji, upriličenoj povodom Međunarodnog dana ljudskih prava (10. decembar), od strane Vlade Republike Srbije i Kancelarije za ljudska i manjinska prava, podsetili smo se Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, koja je usvojena 1948. godine i obavezujući je dokument Ujedinjenih nacija za sve zemlje, članice Ujedinjenih nacija. U članu 1. Deklaracije, navodi se da su: „sva ljudska bića rođena slobodna i ravnopravna u pogledu dostojanstva i prava“. Kada se to poštuje, ljudi mogu da žive dostojanstveno i ravnopravno, bez diskriminacije.

Na Konferenciji smo, od strane zvaničnika iz Međunarodne zajednice, dobili pohvale za ispunjavanje obaveza i blagovremeno dostavljanje Izveštaja o mehanizmima UN i za napredak u pogledu poštovanja ljudskih prava, ali je i naglašeno da nije dovoljno samo proklamovati ljudska prava, već da bi ona morala biti duboko ukorenjena i poštovana u životima svih građana. Podsetili su nas i na 297 preporuka iz Izveštaja o napretku Srbije u procesu pristupanja Evropskoj uniji.

Za sve to vreme, ja sam razmišljala o Raši Popovu, piscu, koji je ceo svoj život posvetio deci, a deca su ga napala, samo da bi ga opljačkala. Kako je pisalo u novinskim člancima, protiv tih dečaka (uzrasta10 i 11 godina) od ranije je podneto 300 prijava. Informisani smo i da deca „potiču iz disfunkcionalne porodice, u kojoj su trpela zlostavljanje i grubo zanemarivanje. Od ranog detinjstva žive i rade na ulici i njihovo ponašanje je ekstremno socijalno neprilagođeno.” Kako se u ovom slučaju štiti garantovano ljudsko pravo čoveka na zaštitu od nasilja? U svim našim zvaničnim dokumentima, nasilje je zakonom zabranjeno, ali u praksi je prisutno gotovo svakodnevno. Žrtve su, najčešće, najranjiviji članovi društva, sa jedne strane, to su deca, sa druge strane stariji i žene, svih uzrasta. Pitam se ko je tu zatajio? Da li oni koji sprovode zakone, da li porodice iz kojih potiču ta deca ili društvo u celini?

Detalj sa radionice u Nišu - Unapređenje međugeneracijskog dijaloga

Detalj sa radionice u Nišu – Unapređenje međugeneracijskog dijaloga

U slučaju Raše Popova, a njegov slučaj je samo vrh ledenog brega i dospeo je u javnost, jer je on javna ličnost, zatajila je na prvom mestu porodica, na drugom obrazovne ustanove, a onda i društvo, odnosno nadležne službe socijalne i društvene zaštite. Kako je moguće da ta deca od ranog detinjstva „žive i rade na ulici“, a da se ništa ne preduzima, uprkos 300 prijava koje postoje? Ne može da bude opravdanje za tako nešto izgovor da nema mesta u domu za decu bez roditeljskog staranja ili „da ne smete da ih zaključate u sobu, ne smete da imate rešetke na prozorima…“, pa oni iz prihvatilišta pobegnu istog dana kada ih tamo privedu. Gde je ovde prevencija, gde je ovde rad sa ovom decom? To je potrebno, a ne rešetke na prozorima, zaključavanje soba…

Nisu retki ni novinski naslovi, poput onih iz ove godine: „Narkoman majku (80) stolicom pretukao na smrt“, „Sin zaklao oca (67)…“.

Ovo su samo neki od primera, kako se ne poštuju ljudska prava, u ovom slučaju starijih osoba, a primera je bezbroj, ne samo kada je u pitanju pravo na sloboduod nasilja, već kada su u pitanju i druga prava, koja su od posebnog značaja za starije ljude, kao što su:

  • prava starijih osoba na slobodu od diskriminacije, jer im se često osporava pristup uslugama, zaposlenju ili im se ne ukazuje poštovanje zbog njihovih godina i drugih faktora, kao što su njihove specifične potrebe…
  • pravo starijih osoba na socijalnu zaštitu, jer mnoga starija lica ne uživaju finansijsku podršku, nemaju sigurni minimalni izvor prihoda, što ih najčešće tera u duboko siromaštvo…
  • pravo starijih osoba na zdravlje, zato što često ne mogu da dobiju odgovarajuću zdravstvenu i socijalnu negu koja im je potrebna, samo zato što žive u udaljenim ruralnim sredinama, gde su zatvorene zdravstvene stanice i ambulante, a servisa socijalne podrške u lokalnoj zajednici nema. Stariji ljudi iz, uglavnom, staračkih ili samačkih domaćinstava, nisu u fizičkoj mogućnosti da odu kod lekara u susedno mesto, ponekad udaljeno i više od 10 kilometara od svoje kuće ili nemaju novca da plate prevoz za odlazak ili prevoza ni nema, jer ponekad autobus jednom nedeljno dolazi u selo, i sl. Bezbroj je razloga zbog kojih ogroman broj tih ljudi bude uskraćen za osnovnu zdravstvenu zaštitu, na koju imaju pravo, bez obzira na osnov osiguranja. Nedostatak novca da plate participaciju za skupe lekove, dijagnostičke procedure ili pomagala, je, takođe, jedan od razloga…
  • pravo starijih osoba na rad, zato što se često starije osobe okarakterišu kao „neodgovarajuće za rad“, samo na osnovu njihovih godina. U ovom momentu, oko 200 hiljada radnika starijih od 50 godina, koji su izgubili svoje poslove u procesu tranzicije, se nalaze na tržištu rada, bez velikih šansi da dobiju novu šansu za posao, kako bi radom zarađivali do ispunjenja uslova za odlazaku penziju, a i da bi im penzija bila veća.

U savremenom društvu, okrenutom mladima, u kome se veliča mladalački izgled i životna energija, a ne akumulirano životno iskustvo, starije osobe se smatraju društvenim teretom i često se potiskuju na marginu.

Sa radionice "Unapređenje međugeneracijske solidarnosti" u Kragujevcu

Sa radionice “Unapređenje međugeneracijske solidarnosti” u Kragujevcu

Dodatni je problem što stariji ljudi nisu u dovoljnoj meri upućeni u svoja prava, a to je osnovna pretpostavka i uživanja tih prava. Druga pretpostavka je, naravno, da se stvore društveni uslovi za to i to u svim lokalnim zajednicama.

Na prvom mestu, moramo menjati svest nas samih, a onda i onih najbližih oko nas, pa tek onda tražiti da i država ispuni svoje zakonske obaveze u odnosu na građane. Ko zapravo najviše krši prava ranjivih grupa? Pa, prvo oni koji su njima najbliži, a to su članovi njihovih porodica, makar kada su stariji u pitanju, pa tek onda društvena zajednica, poslodavci i država.

Ljudi su, odnosno mi smo ti, koji smo odgovorni za poštovanje ljudskih prava, a zakoni su nam samo okvir za to. Ako mi u sebi ne negujemo poštovanje različitosti, uvažavanje i onih koji imaju drugačije mišljenje od našeg, koji su siromašniji ili bogatiji od nas, koji su mlađi ili stariji…. ne možemo očekivati ni od drugih da nas poštuju i da uvažavaju naša ljudska prava.

Naravno, to nije dovoljno već je neophodno i unaprediti programe građanskog vaspitanja u školama, na način da oni obuhvataju i teme o poštovanju drugih, poštovanju različitosti, uvažavanju starijih, negovanju međugeneracijskog dijaloga…

Promovisati i u medijima i u svim konkretnim društvenim politikama koncept stvaranja uslova za suživot svih generacija.

Da sistemi socijalne, zdravstvene, porodično-pravne zaštite budu više okrenuti praktičnim potrebama i problemima građana i da odgovaraju na njihove konkretne potrebe, a ne administrativnim procedurama…

Da doslednije poštujemo pravni okvir, zakone, strategije, koji štite ljudska prava, ne samo starijih, već svih građana.

Korišćeni linkovi:

  1. http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/135/Hronika/1754773/Napadnut+Ra%C5%A1a+Popov.html
  2. http://www.novimagazin.rs/vesti/vulin-izmenama-zakona-do-sprecavanja-nasilja

Foto: Arhiva Udruženja “Amity”

Nadežda Satarić

Nadežda Satarić

Nadežda Satarić je magistar socijalne politike, po osnovnom obrazovanju socijalna radnica. Ima dugogodišnje iskustvo u socijalnoj zaštiti - skoro 25 godina je radila u državnom sektoru na institucionalnoj zaštiti starih ljudi, a od 1999.godine je u nevladinom sektoru, gde se bavi socijalnim politikama i zaštitom najisključenijih grupa građana sa posebnim naglaskom na stara lica. Rukovodilac je nevladine organizacije „Snaga prijateljstva“ – Amity koja predvodi klaster za stare u procesu socijalnog uključivanja i smanjenja siromaštva.



  1. Za sada nema komentara - zašto ne biste bili prvi?