NegovateljiMnogi od nas baveći se vulnerabilnim socijalno isključenim kategorijama stanovništva dođu do saznanja da postoji grupa skoro potpuno nevidljiva sa stanovišta sistema i organizacija civilnog sektora. Ovu grupu čine neformalni pružaoci nege. Veliki broj ljudi u našoj zemlji posvećuje puno vremena negovanju starijeg člana porodice, kome je pomoć u obavljanju svakodnevnih aktivnosti neophodna i čiji kvalitet života zavisi od ukazane pomoći. Pružanje pomoći i nege može da bude dobro iskustvo, ali se često radi o usamljeničkom, teškom i retko priznatom poslu.

Bilo da se brinu o starijim osobama, osobama sa invaliditetom ili deci sa smetnjama u razvoju, negovatelji su osobe koje su posvetile veliki deo svog vremena onima kojima je nega potrebna, a da im pri tom nije omogućena usluga predaha, usluge psihosocijalne pomoći kako bi kroz odmor i podršku mogli da sačuvaju svoje zdravlje. Usled produžavanja životnog veka imamo i situaciju u kojoj starije osobe brinu o svojim starijim roditeljima i svojim unučićima i time omogućavaju da njihova radno sposobna deca mogu da rade.

Najveći broj starijih osoba ima očuvano zdravlje koje im omogućava da svakodnevne aktivnosti obavljaju samostalno. Međutim, nekima je za obavljanje određenih aktivnosti u svakodnevnom životu potrebna pomoć. Potrebe ovih osoba mogu podrazumevati minimalnu pomoć (pomoć u kretanju), ali i veliku i kontinuiranu pomoć drugih osoba (npr. lična higijena). U najvećem broju slučajeva porodica je ta koja neguje svoje starije, poštujući njihove potrebe. Svi znamo da je pomoć koja dolazi od strane porodice najdelotvornija, i to je najbolji način da se zadovolje fizičke, društvene i emotivne potrebe starijih.

Negovati starije lice često podrazumeva napor, posvećenost i u mnogim slučajevima traži žrtvovanje određenih sadržaja u životu, unapređenja na poslu, daljeg obrazovanja, ili većeg posvećivanja ostalim članovima porodice ili prijateljima. Pružanje nege sa druge strane može da donese i mogućnost da otkrijemo sopstvene kvalitete, sposobnosti i talenat, koji bi inače ostali nezapaženi. Negovanje može da dovede do stvaranja bliskog odnosa sa osobom koju negujemo ili sa drugim članovima porodice, mogućnosti da otkrijemo njihove pozitivne osobine, koje su nam do tada bile nepoznate.

Zbog svega toga, većina negovatelja, uprkos brojnim neprijatnostima, na kraju dobija ličnu satisfakciju iz činjenice da je od koristi najbližim članovima porodice.

Ovim tekstom pre svega želim da odam priznanje svim osobama koje svakodnevno i kontinuirano neguju članove svoje porodice, za trud i posvećenost, a pokušaću da dam kratke savete šta negovatelji mogu da učine kako bi sebi pomogli.

Sada postavimo pitanje ko su negovatelji?

NegovateljiU najvećem broju slučajeva jedan član porodice preuzima najveću odgovornost kod negovanja i to je najčešće žena: supruga, ćerka i snaja. Činjenica je da su, od deset osoba koje neguju starije, osam žene od 45 do 60 godina. Kada se preuzima briga o starijem članu porodice mislimo da se radi o privremenoj situaciji, ali ona često traje duži niz godina sa povećanjem potrebe za negom. Negovatelji, najčešće žene, moraju da se brinu i o ostalim članovima porodice (mužu i deci ili unučićima). To predstavlja veliki napor i zahteva ulaganje dodatnog truda i energije i treba se nositi sa tim. Razlike u doživljavanju i prihvatanju uloge negovatelja prvenstveno zavise od vrste i kvaliteta porodičnih veza između negovatelja i starije osobe.

Da li negovanje ima posledice?

U najvećem broju slučajeva negovanje starije osobe je dugotrajno iskustvo koje zahteva reorganizaciju porodičnog, poslovnog i društvenog života, a u funkciji boljeg i kvalitetnijeg negovanja. Osobe koje neguju starije često govore da je njihov život promenjen od kada su preuzeli tu odgovornost.

Menjaju se porodični odnosi

Mogu se javiti konflikti zbog neslaganja negovatelja i članova porodice u pogledu ponašanja i odnosa prema starijoj osobi ili zbog načina negovanja. Dešava se da je neslaganje rezultat osećanja negovatelja da ostatak porodice ne ceni dovoljno napor koji on ulaže. U slučaju kada negujemo svoje roditelje dolazi do zamena uloga – menja se odnos roditelja i dece. Ova zamena uloga zahteva promenu načina razmišljanja i prilagođavanje novoj ulozi.

Menjaju se emotivne reakcije

Negovanje sa sobom povlači veliki broj emocija i osećanja. Pozitivne emocije, kao što su zadovoljstvo zbog pomaganja bliskoj osobi, ali i negativne, kao što su osećanje nemoći, krivice, usamljenosti, brige ili tuge.

Posledice po zdravlje

Negovanje podrazumeva obavljanje različitih aktivnosti, koje – ukoliko se ne rade adekvatno – mogu da ugroze zdravlje. Osobe koje neguju nisu uvek obučene za obavljanje ovog posla koji podrazumeva mnogo napora i tenzije. Količina posla koju podrazumeva nega, psihički napor u rešavanju svakodnevnih problema prisutan je u velikoj meri u životu negovatelja. Dugogodišnje negovanje može uticati na zdravlje negovatelja. Svedoci smo da se negovatelji osećaju umorno i da im se zdravlje pogoršalo od kada su počeli da neguju stariju osobu.

Posledice na poslu

Negovatelji koji rade često nisu u mogućnosti da usklade posao i poslove oko staranja o starijem članu porodice, tako da imaju osećaj da ne obavljaju dobro ni svoj posao (izostajanje, kašnjenje itd.), ni poslove oko nege. Negovatelj je u nekim slučajevima primoran da skrati radno vreme ili da se odrekne posla. Javljaju se i poteškoće sa novcem, usled smanjenih primanja ili povećanja troškova nege.

Smanjenje broja aktivnosti

Negovatelji često ističu da im se smanjenjuju društvene aktivnosti, što dovodi do osećaja izolacije, usamljenosti i preopterećenosti.

Ukoliko uspemo da identifikujemo promene koje utiču negativno na kvalitet života, u mogućnosti smo da nađemo i rešenja za poboljšanje situacije.

Negovatelji koji se brinu o sebi

Efekti negovanja svakako su različiti, zavise od negovatelja i od starije osobe. Nije isto kada imamo podršku od ostalih članova porodice ili kada smo sami pred zadatkom nege. Postoji razlika u pružanju nege osobi koja pati od demencije i osobi koja je nepokretna. Problemi, situacije i zahtevi za negom su različiti. Ali, postoje i zajedničke karakteristike: dovode do situacija stresa i napetosti, izazivaju umor, fizičke probleme, osećanje nemoći, krivice, razdraženosti, tuge itd. Jednom rečju, prouzrokuju fizičku i emotivnu iscrpljenost koja je manje ili više stalna. Mnogi negovatelji navode dva razloga zbog kojih odlučuju da povedu bolju brigu o sebi. Prvi razlog je rešenost da se sačuva sopstveno zdravlje, a drugi razlog je dobrobit starije osobe koju neguju. Mnogi bi sada odgovorili: “Kako ja da se čuvam kada sve slobodno vreme posvećujem nezi?” ili ” Ne mogu da odem na odmor.”, “Stalno sam umorna/umoran”, “Imam puno obaveza, nikad nemam dovoljno vremena”.

NegovateljiNegovatelj i ne primeti kako ulaže sve više napora u negu starije osobe i potpuno zaboravlja na sebe. To može naškoditi i njemu i osobi koju neguje. Da biste što kvalitetnije brinuli o starijoj osobi i o sebi tražite pomoć ako vam je potrebna ili dozvolite porodici da vam pomogne. Negovatelji koji dobijaju najviše pomoći su oni koji jasno kažu koja vrsta pomoći im je potrebna i ne čekaju da drugi to nagađaju. Nije važno samo dozvoliti da vam pomognu druge osobe (porodica, prijatelji, komšije), već takođe treba da prihvatite način na koji vam pomažu. Budite svesni da neke osobe mogu pružiti više pomoći od drugih, i budite svesni mogućnosti konkretne osobe od koje tražite pomoć. Ne preporučuje se da insistirate da drugi rade isto kao i vi, nerealna očekivanja vode u konflikt. Moguća je i situacija gde članovi porodice nisu raspoloženi da pomognu ili odbijaju da to učine. Budući da se briga o starijoj osobi tiče čitave porodice, dobar način da se podeli odgovornost su porodični sastanci na kojima se govori o nezi. Trebate imati na umu da je svaka porodica različita i ne postoji jedinstvena formula koja se primenjuje na sve slučajeve, ali ove ideje vam mogu pomoći u prilagođavanju na konkretan slučaj.

Informišite se kako negovati starije osobe, konsultujte različite vodiče, konsultujte profesionalce. Kada tražite pomoć od profesionalaca potrebno je da razmislite kako ćete objasniti svoj problem na najjasniji mogući način. Možete napraviti listu preciznih pitanja. Ne očekujte da ostali pogode šta je vama potrebno, čak i kad se radi o profesionalcima, stoga svoj problem objasnite postupno i jasno. Imajte na umu da ne tražite uslugu već informaciju na koju imate pravo.

“TRAŽENJE POMOĆI NIJE ZNAK SLABOSTI VEĆ ČINJENICA DA DOBRO BRINEMO O SEBI!”

Crveni krst Beograda od 2013. godine realizuje projekat Savetovalište i podrška pomagačima. Svakog prvog i trećeg četvrtka u mesecu od 16 do 18 časova i svake prve i treće subote u mesecu od 10 do 12 časova savetovalište za sve koji brinu o svojim starijima članovima porodice. Pitanja se mogu postaviti i na telefon 2183 744 ili e-mail podrskapomagacima@redcross.org.rs

Foto: Arhiva Crvenog krsta Srbije

Nataša Todorović

Nataša Todorović

Nataša Todorović je diplomirani psiholog, zaposlena je u Crvenom krstu Srbije i radi na zdravstveno preventivnim programima. Poslednjih 12 godina fokus njenog rada je starenje i stariji. Posebno mesto u njenom radu zauzima zagovaranje poboljšanja položaja i kvaliteta života starijih, kao i prevencija nasilja nad starijima iz perspektive ljudskih prava starijih. Jedan je od osnivača mreže HumanaS, a predstavnik je Srbije u Internacionalnoj mreži za prevenciju nasilja nad starijima.



  1. Za sada nema komentara - zašto ne biste bili prvi?