poplave - evakuacijaSvedoci smo da poslednjih decenija prirodne nepogode širom sveta ostavljaju katastrofalne posledice. Zemljotresi, uragani, poplave, cunamiji odnose mnoge živote, ostavljaju stanovništvo bez krova nad glavom i menjaju izgled životne sredine. Postavlja se pitanje, ako ovakve događaje ne možemo da sprečimo, šta treba da radimo da bismo smanjili negativne efekte i što efikasnije pomogli ugroženom stanovništvu?

Ovakve promene predstavlju izazov i postavljaju obavezu Vladama širom sveta: hitno planiranje adekvatnog odgovora, kao i uključivanje čitavog društva. Pored ovog ne smemo da zaboravimo da su neke kategorije stanovništva posebno ranjive u ovakvim situacijama: deca, trudnice, osobe sa invaliditetom, stariji.

Govoreći o starijima prvo se mora naglasiti činjenica da oni nisu homogena grupa, naprotiv, oni se međusobom razlikuju više nego što se razlikuje bilo koja druga uzrasna grupa. Za neke starije osobe godine donose smanjenu pokretljivost, kao i smanjenu mišićnu snagu, oslabljen vid i sluh i veću osetljivost na toplotu i hladnoću. Ove starije osobe su posebno ranjive kada dođe do suočavanja sa specifičnim pretnjama koje sa sobom nose prirodne katastrofe. Njihove potrebe su različite od potreba drugih grupa i o tome moramo voditi računa i mi koji direktno pružamo pomoć i donatori koji žele da pomognu.

Otežani uslovi života koje sa sobom nose prirodne nepogode mogu brzo postati glavna i osnovna otežavajuća okolnost koja će smanjiti sposobnost starije osobe da reaguje na novonastalu situaciju.  Zbog smanjene pokretljivosti nekih starijih osoba otežana je njihova brza evakuacija i sposobnost samozaštite od povreda. Moramo da znamo da neke starije osobe ne možemo da evakuišemo daleko, a takođe se dešava da neke starije osobe ne mogu ni dugo da izdrže bez skloništa.

Postoji još nekoliko stvari o kojima treba voditi računa. Hitna distribucija hrane svuda u svetu retko je prilagođena posebnim potrebama starijih ljudi i njihovim specifičnim zahtevima ishrane. Stariji trebaju hranu sa mikroelementima, i hranu koja se lako svari. Paketi ne treba da budu preteški, a načini otvaranja različitih proizvoda ne treba da budu suviše komplikovani.

Nakon katastrofe fokus je na prvoj pomoći, ali srednjoročno gledano zdravstveni sistem mora da odgovori na tekuće zdravstvene potrebe starijih ljudi. Pored njihovih hroničnih bolesti kao što su kardiovaskularne bolesti, dijabetes, reuma, šlog, demencija i obezbeđivanja lekova koje su možda zaboravili da ponesu, moramo prilikom evakuacije i u prihvatnim centrima voditi računa i o štapovima,  naočarima,  slušnim aparatima i pelenama za odrasle.

Gubici koji su neminovni u takvim situacijama posebno pogađaju starije. Gubitak članova porodice, negovatelja i veza u zajednici može ostaviti starije osobe izolovanim što izaziva osećanje nesigurnosti i strah kod starijih osoba. Posebno je za starije teško prilagođavanje na život posle katastrofalnih događaja koji podrazumeva ostajanje u prihvatnom centru život dan za dan. Ovakve situacije za njih mogu biti veoma teške tako da se neki stariji osećaju depresivno zbog situacije u kojoj su se našli, a sa druge strane zbog gubitaka statusa koji su nekada imali. U takvim situacijama važno je pripremiti se za psihosocijalnu podršku namenjenu strijima.

Socijalna i ekonomska marginalizacija često mogu da znače da su starije osobe manje zaštićene od opasnosti u kriznim situacijama. A tu su i jezičke barijere i pismenost kao i socijalna izolacija koje takođe mogu da ograniče njihovu sposobnost da shvate i odgovore na informisanje javnosti o rizicima sa kojima se suočavaju u vanrednim situacijama.

Pod rizikom i u potencijalno lošijem položaju su stariji koji žive u izolovanim ruralnim sredinama do kojih je teško doći, naročito u prirodnim katastrofama kada se dešava da ostanu odsečeni od sveta. Tu je još jedna okolnost o kojoj moramo da vodimo računa, a to je njihova vezanost za životinje koje gaje. Nekima odvajanje od njih predstavlja stresnu situaciju, pa često odbijaju evakuaciju. Stariji takođe mogu biti žrtve nasilja, krađe i napuštenosti kada su resursi ograničeni.

Međutim, kada pričamo o starijima uvek moramo da imamo na umu činjenicu da su nedavne poplave u Srbiji pokazale da stariji volonteri Crvenog krsta Srbije igraju značajnu ulogu u kriznim situacijama i njihov doprinos je bio veliki u prikupljanju i distribuciji pomoći kao i u informisanju starijih sugrađana o situaciji i neophodnim merama koje valja preduzeti.

Smanjenje ugroženosti starijih ne predstavlja stvaranje posebnih usluga za njih, već obezbeđivanje jednakog pristupa svim vitalnim službama.

U razmišljanju o tome kako se najbolje pripremiti za buduće vanredne situacije, tako da stariji budu što je moguće više zaštićeni ali i da njihov jedinstveni doprinos u odgovoru i umanjivanju posledica nesreće ne bude zaobiđen, dolazimo do nekoliko poenti:

  • Kod planiranja priprema za reagovanje na vanrednu situaciju, mora se praviti poseban plan vezan za starije osobe. Ovaj plan pre svega podrazumeva dodatnu pažnju za starije osobe koje žive same ili u staračkom domaćinstvu. Takve osobe moraju u pripremnom periodu biti bolje intergrisane u zajednicu, dakle da imaju uspostavljen odnos sa susedima i dogovor o tome kako se reaguje u slučaju vanredne situacije (ko koga zove telefonom, šta se radi ako se ne može stupiti u telefonski kontakt, ko ima duplikate ključeva itd.). Idealno je ako starija osoba ima eksplicitan dogovor sa odabranom osobom – pomagačem – iz susedstva kojim se utvrđuje šta se tačno radi u slučaju kakve situacije. Pomagač treba da bude upućen u specifične potrebe starije osobe – koje lekove ili specijalnu hranu ona koristi, koje zdravstvene tegobe mogu biti dodatni faktor ugroženosti u nesreći – kao i da zna da rukuje potencijalnim pomagalima neophodnim za stariju osobu (e.g. invalidska kolica, kateter).
  • Starije osobe, ako su u mogućnosti, treba da imaju pripremljene rezerve lekova i odgovarajuće, manje kvarljive hrane, za slučaj vanredne situacije.
  • Starije osobe su načelno najbolja podrška jedne drugima u redovnim okolnostima, pogotovo kroz neformalne grupe uspostavljene radi pružanja uzajamne pomoći i podrške. Mreže i grupe koje na ovakav način funkcionišu izvan vanrednih situacija najčešće su najefikasniji način za organnizovanje starijih i u vanrednim situacijama. One omogućavaju da se brzo proceni stepen ugroženosti pojedinaca, da se sa njima stupi u kontakt, utvrde njihove specifične potrebe, a istovremeno angažujući starije u volonterskim aktivnostima, čine odgovor zajednice na nesreću efikasnijim i bolje prilagođenim različitim grupama u populaciji.
Nataša Todorović

Nataša Todorović

Nataša Todorović je diplomirani psiholog, zaposlena je u Crvenom krstu Srbije i radi na zdravstveno preventivnim programima. Poslednjih 12 godina fokus njenog rada je starenje i stariji. Posebno mesto u njenom radu zauzima zagovaranje poboljšanja položaja i kvaliteta života starijih, kao i prevencija nasilja nad starijima iz perspektive ljudskih prava starijih. Jedan je od osnivača mreže HumanaS, a predstavnik je Srbije u Internacionalnoj mreži za prevenciju nasilja nad starijima.



  1. Za sada nema komentara - zašto ne biste bili prvi?