Templ GrendinTempl Grendin rođena je u Bostonu 1947. godine. Kada je imala tri godine dijagnostikovan joj je autizam, koji se u to vreme smatrao oblikom oštećenja mozga. Tadašnje ekspertsko mišljenje bilo je da je njen mozak veoma oštećen i da je najbolje da bude smeštena u neku od institucija kako bi dobila dugotrajnu negu, što su njeni roditelji odlučno odbili.

Njena majka, koja je prvobitno optužila lekare za njeno stanje, neumorno je radila na tome da pronađe najbolju negu i uputstva za rad sa detetom od strane raznih stručnjaka. Pronašla joj je dobre lekare i po njihovom savetu angažovala dadilju koja je sa Templ i njenom sestrom kroz igru sprovodila logopedske tretmane, što je pomoglo Templ u ovladavanju komunikacijom. Počela je da govori sa četiri godine. Iako su njeni roditelji tražili najbolje moguće nastavnike, njene socijalne interakcije su i dalje bile otežane u osnovnoj i srednjoj školi zbog verbalnih tikova koje je imala i drugačijeg načina govora. U srednjoj školi deca su je smatrala „čudnom“ i često ismevala. Nazivali su je „magnetofonska traka“, jer je često ponavljala reči tokom govora. „Sada tome mogu da se nasmejem“, kaže Templ, „ali tada me je to zaista bolelo“.

Kao dete u govoru ispuštala je reči koje same po sebi nemaju slikovno značenje, kao što su reči je, ono, to,od, neki ili biti. Sama kaže: „Dok čitam pretvaram pisane reči u koloritne filmove ili jednostavno fotografski zapamtim pisanu stranu da bih je kasnije pročitala. Kada mi zatreba taj materijal pozivam fotokopiju strane u svest. Mogu da je čitam poput spikera na televiziji koji gleda tekst na monitoru, red po red, dok gledaocima izgleda kao da on govori spontano, iz glave.“

Templ GrendinUprkos svim teškoćama, Grendin je ostvarila značajan akademski uspeh, stekla je diplomu iz psihologije, master diplomu iz stočarstva i doktorirala je na naukama o životinjama na  Univerzitetu Ilinois. Od tada radi kao konsultant za rad sa životinjama.

Prvi put javno je govorila o autizmu 1980. godine, na zahtev jednog od osnivača američkog Udruženja autizma. Od tada zbog specifičnog načina na koji opisuje svet oko sebe ostvaruje veliki uspeh kao savetnik za roditelje dece sa autizmom.

Kao osoba sa visokofunkcionalnim autizmom, Aspergerovim sindromom, Grendin je bila u stanju da shvati i artikuliše svoja neobična životna iskustva. Ona je opisala svoju preosetljivost na buku i druge čulne stimuluse kao „biti vezan za prugu pred nadolazećim vozom“. Opisala je kako je ona vizuelni mislilac, a da joj je verbalna komunikacija sekundarna veština.

Templ je sa 18 godina izumela spravu za zagrljaj, uređaj čiji je pritisak dizajniran tako da smiri hipersenzitivne osobe, uglavnom osobe sa poremećajem iz spektra autizma, kako bi se uspešnije borile sa povećanom anksioznošću.

Grendin je preuzela važne pozicije na mestima koja se bave autizmom i obrazovanjem dece sa autizmom. Ona se zalaže za rane intervencije, uključujući i neophodne obuke nastavnika da bi se usmerili na specifičnosti svakog deteta, i veoma se protivi ideji sveobuhvatnog leka za autizam.

2010. godine snimljen je film pod nazivom Templ Grendin, u kome nju glumi Kler Dejns. Film je dobio 15 nominacija za nagradu Emi i osvojio njih 5.

Templ GrendinObjavila je knjige Različit… ne niži, Kako ja to vidim, Nepisana pravila socijalnih odnosa, Životinje u prevodu, Razvijanje talenata, Opasnost: Označen kao autističan, Životinje nas čine ljudima i Razmišljanje u slikama.

U njima, naročito u knjizi Razmišljanje u slikama, Grendin objašnjava načine na koji autizam oblikuje njen svakodnevni život.

„Ja razmišljam u slikama. Reči su za mene strani jezik. Izgovorene i napisane, one se u mojoj glavi pretvaraju u koloritne i zvučne filmove. Motajući se, kao oni celuloidni, kada slušam govor reči se momentalno vizuelizuju. Ljudi koji svoje razmišljanje zasnivaju na jeziku, teško mogu razumeti ovaj fenomen.“

„Za razliku od većine, moj moždani proces se kreće od pojedinačnih slika, poput video-zapisa, prema uopštenim formama. Na primer, moja predstava pojma psa je neraskidivo vezana za svakog psa koga sam ikada upoznala. To izgleda kao da u glavi imam kartoteku pasa uključujući i njihove fotografije. Katalog se uvećava dodavanjem svakog novog primerka. Ako pomislim na rasu mastifa, prva slika koja mi se pojavi jeste Dansk, mastif čiji je vlasnik bio direktor moje srednje škole. Drugi pas iz ove rase čiju sliku vidim je Helga koja je zamenila Danska. Sledeći je pas moje tetke u Arizoni, a poslednja slika koja me vezuje za ovu vrstu je reklama za presvlake sa njihovim likom. Sećanja mi dolaze po strogo hronološkom redosledu i slike koje se javljaju su potpuno definisane. Ne postoji uopštena predstava mastifa kao vrste.“

„Reči koje predstavljaju odnose između objekata, predlozi kao što su iznad ili ispod, nisu imale značenje za mene dok nisam stvorila vizuelnu predstavu kojom sam ih fiksirala u svom pamćenju. Čak i danas, kad čujem reč ispod kao samostalnu, automatski vidim sebe kako se podvlačim pod sto u školskoj menzi za vreme vežbi zaštite od avionskih napada.“

U svojim autobiografskim delima naglašava kako autizam utiče na svaki deo njenog života. Ona mora da nosi udobnu odeću zbog svoje taktilne preosetljivosti i organizovala je svoj život tako da izbegne senzorno preopterećenje. Redovno uzima antidepresive, ali više ne koristi spravu za zagrljaje, jer se, kako kaže, polomila i ona je nikada nije popravila. „Sada grlim ljude“, dodaje.

Templ nije udata i nema dece, i o tome govori kao o svom ličnom izboru. Doktor je nauka o životinjama, profesor na državnom univerzitetu u Koloradu, počasni doktor više univerziteta čitan pisac, aktivista borbe za prava životinja kao i osoba s autizmom, koja je inspirisana ličnim iskustvom o nesigurnosti i ugroženosti od strane okoline. 2010. godine našla se na listi 100 najuticajnijih osoba na svetu časopisa Tajm u kategoriji Heroja.

Templ Grendin

Mesto za nas

Mesto za nas

Emisija o osobama sa invaliditetom "Mesto za nas" emituje se od aprila 2011. godine, svakog drugog četvrtka u 20h na RTS2. Sve emisije mogu se pogledati i na kanalu www.youtube.com/mestozanas. Emisija je kolažnog tipa, ima informativni, edukativni i angažovani karakter. Emisija ima i svoju Facebook stranicu. Kontakt: mestozanas@rts.rs.



  1. Za sada nema komentara - zašto ne biste bili prvi?