Srpski jezik – najvažnija karika u inkluzivnom obrazovanju

Kao što sam u svojim ranijim tekstovima u više navrata spomenula, nastava srpskog jezika igra jednu od glavnih uloga u okviru inkluzivnog obrazovanja. Nastavnici srpskog jezika imaju više časova sa učenicima u odnosu na ostale predmetne nastavnike, podučavaju učenike kako se pišu slova, reči, rečenice, tekstovi, izgovaraju glasovi, akcentuju reči i rečenice.

Učenici u školi pokazuju savladanost nastavnih jedinica iz većine predmeta preko usmenog i pismenog odgovaranja, a osnove takvog odgovaranja uče se na časovima srpskog jezika. Na taj način srpski jezik zadire u sve predmete. Lekcije moraju da se pročitaju, domaći zadaci da se napišu, znanja usmeno ili pismeno da se pokažu.

Međutim, ako uzmemo u obzir da škola ne postoji samo da bi se znanja upotrebljavala u njoj i da ljudi koriste jezik kao osnovno sredstvo komunikacije, uloga ove nastave izlazi iz zidova škole i proširuje se na svakodnevni život.

Tako znanja iz srpskog jezika koristimo u svakodnevnoj komunikaciji, u školi, na poslu, ulici, kod kuće, komuniciramo preko računara, pišemo mejlove, komentare na društvenim mrežama, četujemo, razmišljamo na maternjem jeziku… Ako sve učenike u osnovnoj školi pripremamo za sledeće nivoe obrazovanja i za snalaženje u životu, nastavu srpskog  jezika moramo postaviti kao primarnu u kreiranju IOP-a u višim razredima.

Polazna tačka u kreiranju IOP-a u za predmet srpski jezik u višim razredima je provera savladanosti tri jezičke veštine : čitanje, pisanje i govorenje.

jezicke-vestine_t

Stepen savladanosti ovih veština lako se proverava na prvim časovima. Učeniku se da kraći tekst koji je vezan za učenikova interesovanja (interesovanja bi trebalo da se nalaze u pedagoškom profilu učenika, ili može sam učenik da kaže šta voli) i koji mora da pročita naglas. Nekada tekstove dajem iz Malog zabavnika ili ih nalazim na internetu ili u čitankama, radnim sveskama ili gramatikama iz nižeg razreda, ali vodim računa da nisu od izdavača s kojim se učenik susreo ranije.

Tako se najbrže dobija informacija o tome kako učenik artikuluše pojedine glasove, razume znake interpunkcije i tome prilagođava intonaciju u govoru kao i da li zna da pročita tekst napisan ćirilicom ili latinicom, zatim  informacija i o tome koja slova učenik ne prepoznaje ili meša. Kada se uradi ovakva provera, nastavnik već ima polaznu osnovu za rad s detetom u prvom kvartalu.

Najčešće će se kao problem prilikom čitanja i pisanja učenici sa teškoćama spoticati o glasove Č, Dž,Ć, Đ, Š i Ž, neki učenici mešaju i R i L ili J i L. Dobro je zato da razredni starešina i škola ostvari dobru saradnju s roditeljima i zajedno dođu i do stručnjaka iz raznih oblasti koji mogu da budu dodatna podrška detetu u učenju i savlađivanju teškoća kako bismo zajedno postigli da dete ostvari svoj pun intelektualni, emocionalni, socijalni, moralni i fizički potencijal.

Posle čitanja kraćeg teksta, učenik dobija niz pitanja vezanih za tekst. Na taj način se proverava više veština. Prvo je razumevanje teksta, traženje informacija i snalaženje u samom tekstu. Zatim se proverava koliko učenik pismeno ili usmeno može da kaže/napiše celovitu informaciju i da li u pisanju poštuje pravila pravopisa (veliko slovo na početku rečenice, pisanje vlastitih imena, korišćenje znakova interpunkcije…).

Kako to izgleda u praksi – izrada IOP-a

Svi učenici vole zanimljive, šaljive tekstove, te je to siguran korak na samom početku rada sa učenikom sa teškoćama bez obzira koja su njegova interesovanja, ako o tome još uvek ne postoji pouzdana informacija.

Ne diraj hrčka...

Kad učenik završi sa čitanjem teksta, beleži se vreme za koje je učenik pročitao tekst, mada će ono varirati u zavisnosti od toga koliko je tekst zanimljiv učeniku i u zavisnosti od njegovog raspoloženja. Zatim se učeniku postavi nekoliko pitanja vezanih za tekst.

hrcak_pitanja

Odgovori predstavljaju pravu bazu podataka o učeniku: koje pismo koristi, da li se služi štampanim ili pisanim slovima, da li meša pisma, da li razume kraći tekst, da li piše celovite odgovore, koliko poštuje pravopisna pravila… To je sjajna osnova za početak petog razreda i dovoljno informacija za rad u prvom kvartalu. U ovom konkretnom slučaju odmah sam počela vežbe pisanja malog i velikog slova, odvojeno i spojeno pisanje reči, interpunkcija u rečenici, pisanje rečci li, ne i naj.

Sami zadaci mogu lakše da se smišljaju ili pronalaze ako su usmereni na obrazovne standarde za kraj prvog ciklusa obrazovanja i vaspitanja– osnovni nivo. To je dobar okvir u kojem onda nastavnik ne luta nego proverava prethodno stečena znanja, a kasnije, oslanjajući se na standarde osnovnog nivoa za kraj drugog ciklusa obrazovanja i vaspitanja, uvodi  nove lekcije i veštine. Osim što iz standarda crpimo informacije za ideje u radu sa učenikom, ujedno kreiramo i posebne standarde postignuća i prlagođene standarde za svoj predmet.

Sva zapažanja o učeniku beležiti i kreirati portfolio za učenika za svoj predmet. U tom portfoliju mogu da se nađu vežbe koje se daju učeniku, kontrolni zadaci i pismene vežbe. Moja praksa je da učenik ima svesku A4 formata koju ne nosi kući, nego ona ostaje u školi i u nju lepim i pišem zadatke koje radi na času. Na taj način imam uvek dostupno šta sam radila sa učenikom i uz beleške o učeniku sve to čini njegov portfolio. Tako ekonomišem i vremenom i materijalom. Posle četiri godine školovanja napravi se velika baza podataka od tih svezaka i beležaka kao i skup didaktičkog materijala koji mogu i kasnije da koristim sa nekim budućim učenicima, ali i da podelim sa kolegama. Na slici je materijal prikupljen za dve godine rada sa učenikom sa teškoćama odakle ću na samom kraju njegovog školovanja imati izvor za izradu testa za završni ispit.

portfolio

Na osnovu svih prikupljenih podataka o detetu kreira se IOP za učenika. Nastavnik srpskog jezika bi trebalo uz stručnog saradnika da pruži najbolji uvid u to kako učenik radi i gde mu je potrebna podrška. Ostali predmeti se usklađuju sa ovim informacijama o učeniku: učenik iz svih predmeta dobija kraće tekstove sa pitanjima, insistira se na nekom od pisama, štampana ili pisana slova, u toku časa osim pismenog dela učenik ima za zadatak da usmeno  razmeni nekoliko informacija sa nastavnikom ili učenicima… Individualni obrazovni plan za učenika s teškoćamau sledećim kvartalima  menja se u skladu s postignućima učenika. Plan može da se donese za jedan predmet ili grupu predmeta, za deo ili oblast nastavnog predmeta i to je promenljivo od petog do osmog razreda.

Rad u razredu sa učenikom koji radi po IOP-u ponekad može biti naporan, ali treba obezbediti u petom i šestom razredu minimum rada, a to se postiže jasnim pravilima učionice kojih se svi pridržavamo i dobrom organizacijom nastavnika u nastavi. Treba tačno znati koji delovi časa su kome posvećeni i unapred obavestiti učenike o tome. Za učenike sa teškoćama mogu da se nacrtaju etape časa kako bi unapred znali šta ih očekuje, jer se pokazalo da ih to umiruje u radu. Učeniku se preko mehaničkog, digitalnog ili peščanog sata može prikazati vreme za koje zadatak treba da izvrši. Nakon izrade zadatka, učenik može da napravi pauzu i radi nešto što voli (crta, igra igricu na telefonu, šeta), ali u jasno određenom vremenu nakon čijeg isteka nastavlja sa radom i tako sve do kraja časa. Do sedmog razreda na ovaj način učenik sa teškoćama uči se da samostalno radi, izvršava zadatke u određenom roku i usvaja radne navike. Od sedmog razreda nastava se preusmerava na Završni ispit i upis u srednju školu. No, o tome u sledećem delu.

Dragana Malidžan Vinkić

Dragana Malidžan Vinkić

Dragana Malidžan Vinkić, profesor srpskog jezika i književnosti. Zaposlena u OŠ “Isidora Sekulić” (Pančevo) kao nastavnik srpskog jezika. Studije završila na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, grupa za srpski jezik i književnost. Iskustvo u okviru inkluzije: instruktaža, kreiranje IOP-a, kordinator, savetnik u izradi IOP-a, kreator primera dobre prakse u nastavi srpskog jezika u višim razredima, testova za završni ispit za učenike koji su radili po IOP-u, inkluzivnog pozorišta.



  1. Za sada nema komentara - zašto ne biste bili prvi?