Usled dejstva svih društvenih faktora koji potvrđuju neravnopravnost i neuključenost mladih sa hendikepom u društvo, sada već ne tako bliske 2011. godine, rodila se ideja o Inkluzijadi.

Inkluzijada

Inkluzijada kao pandan ekskluzivnim studentskim manifestacijama je zamišljena kao prilika da se studenti bez hendikepa upoznaju sa (ne)normalnošću studenata sa hendikepom i tako ublaže dejstvo ranije stečenih predrasuda. Nenormalnost koja je ovde upotrebljena je relativna i ironično definisana. Ko je još “normalan” na ekskluzivnim studentskim manifestacijama!?

Činjenice koje su motivisale Udruženje studenata sa hendikepom u formiranju stava o potrebi da se organizuje manifestacija poput Inkluzijade su sledeće:

  • manje od 1% studenata u u studentskim domovima ili od svih članova u studentskim organizacijama na fakultetima su studenti sa hendikepom;
  • izražavanje o studentu sa hendikepom u pežorativnom značenju koje ukazuje na vrstu invaliditeta*;
  • bez obzira na raznovrsnost i zahtevnost volonterskih poslova na 25-oj Univerzijadi koja je održana u Beogradu 2009. godine, samo 0,07% od svih volontera su bili studenti ili osobe sa hendikepom;
  • smanjena zainteresovanost studenata bez hendikepa za volontiranje i uključivanje u različite servise podrške njihovim kolegama, odnosno studentima sa hendikepom.

Da li ove četiri činjenice govore o postojanju predrasuda prema mladima, studentima ili uopšte prema celoj populaciji osoba sa hendikepom? Moj stav je da je manifestacija predrasuda takva da ukazuje na odnos prema osobama sa hendikepom u kome se one podcenjuju od strane društva, i to kada su u pitanju vrednosti i korisnost uključivanja osoba sa hendikepom u to i takvo društvo. Društvo koje samo po sebi ograničava funkcionisanje osoba sa hendikepom i istovremeno to isto društvo potvrdu svojih predrasuda dobija kroz samoispunjujuće proročanstvo o osobama sa hendikepom. Jedan prilično začaran krug o dejstvu predrasuda.

Osnovni uzrok predrasuda je strah, i to strah od nepoznatog. Drugi značajan faktor je neprijatno iskustvo u interakciji sa objektom, prema kome postoji predrasuda, a koje (po)održava predrasudu kao takvu.

Inkluzijada je zamišljena tako da studenti bez hendikepa kroz zajedničke aktivnosti sa studentima sa hendikepom steknu pozitivno iskustvo i iskustvo koje je u suprotnosti sa stereotipima i predrasudama. Naravno u tim aktivnostima, kao imperativ, ne postoji samo zajedništvo već i ravnopravnosti svih učesnika.

Inkluzijada

Pored neformalnih slobodnih i iznad svega omladinskih, na Inkluzijadi se realizuju i formalne aktivnosti. Te formalne aktivnosti su kviz takmičenje, takmičenja u individualnim i ekipnim sportovima i edukativne radionice. To je osnova, a sve ostalo je bonus u borbi protiv predrasuda.

Zajedničko pozitivno iskustvo kroz kviz takmičenje koje sadrži različite segmente, od pogađanja poznatih ličnosti, među kojima se pominju Betoven, Helen Keler i drugi velikani koji su rođeni u XV, XVI, XVII ili bilo kom veku naše civilizacije, preko omladinsko-studentskih tema do pitanja iz opšte informisanosti.

Kada su u pitanju ekipni sportovi onda mali fudbal može da se igra i sa zvučnom loptom, ukoliko je jedan od aktera osoba sa oštećenjem vida. Košarku mogu zajedno da igraju korisnici kolica i učesnici bez hendikepa, a kada je u pitanju odbojka postoji i „sedeća“ odbojka. O pikadu i stonom tenisu i ravnopravnom učešću neću da trošim reči. Možda je suvišno da pomenem da se na Inkluzijadi zajedno i u ekipnim i u individualnim sportovima takmiče i devojke i momci.

Edukativne aktivnosti su deo Inkluzijade koji iz godine u godinu trpi najviše promena u realizaciji. Prve godine je bilo upoznavanje učesnika sa ophođenjem sa osobama sa hendikepom i upoznavanje sa inkluzivnom kulturom i asistivnim tehnologijama. Druge godine razrada „inkluzivnih“ aktivnosti u rešavanju problema i svakodnevnom životu. Na trećoj Inkluzijadi učesnici su, po grupama, četiri dana radili na studijama slučaja najznačajnijih problema i barijera sa kojima se susreću studenti i mladi sa hendikepom u uključivanju u društvo. Ove godine, na četvrtoj inkluzijadi fokus je na stvaranju inkluzivnih omladinskih politika.

InkluzijadaOno što možda jeste značajno jeste selekcija učesnika na Inkluzijadi. Oko 50% učesnika su uvek studenti sa hendikepom ili, od treće Inkluzijade, učesnici prethodnih Inkluzijada, a koji su aktivni u realizaciji drugih aktivnosti Udruženja studenata sa hendikepom. Ostali učesnici su selektovani na osnovu istraživanja u studentskim domovima, na fakultetima ili na omladinskim manifestacijama.

Za potrebu selekcije učesnika za prvu Inkluzijadu sprovedeno je istraživanje u 12 studentskih domova u Beogradu, Nišu i Kragujevcu. Upitnik koji je korišćen je merio informisanost i stavove prema osobama sa hendikepom, ali i motivaciju ispitanika koja je merena vremenu koje su posvetili popunjavanju upitnika. Nije bilo dovoljno da se zaokruži samo jedna stavka, koja je obično definisala najpozitivniji stav prema osobama sa hendikepom, već je bilo potrebno da budu zaokružene sve „pozitivne“ stavke. Na prvoj Inkluzijadi smo želeli najmotivisanije učesnike, koji su ujedno i senzibilisani, tako da nisu selektovani samo oni koji imaju motiv da daju doprinos istraživanju ili sposobnost da “provale” najpoželjnije odgovore.

Druga Inkluzijada je bila u funkciji potvrde prve. Pored učesnika iz Udruženja studenata sa hendikepom, ostali učesnici su bili sa fakulteta društvenih nauka iz Beograda, Niša i Kragujevca. Za selekciju je korišćena petostepena Likhertova skala stavova. Jednostavno, osnova koja je stvorena je postala deo strategije širenja ideje o inkluzivnom društvu.

Treća Inkluzijada je koncipirana tako da se ideja o inkluzivnom društvu sa oblast akademskog proširi i na oblast omladinskih organizacija tako da je jedan od značajnijih produkata treće Inkluzijade formiranje Aktivističkog centra Udruženja studenata sa hendikepom. Takođe, na trećoj Inkluzijadi su učestvovali studenti koji se školuju za buduće pedagoge, učitelje, vaspitače i druge profesije koje su angažovane u obrazovnom procesu, i to iz osam gradova u Srbiji.

InkluzijadaSvaka Inkluzijada kao odrednicu ima dodatak generacija. Kroz tri generacije Inkluzijade, na centralnim manifestacijama koje se održane u Studentskom odmaralištu „Ratko Mitrović“, do sada je u različitim ulogama učestvovalo preko 90 osoba, a u istraživanjima je učestvovalo preko 1.500 mladih. Da li je to dovoljno za nacionalni omladinski brend ili model u razvoju inkluzivnog društva ostaje na donosiocima odluka u našem društvu da odluče. Inkluzijada ima kapacitet davanja doprinosa u stvaranju inkluzivnog društva, i to ne samo na nacionanom ili regionalnom nivou, već i šire, na nivou cele Evrope. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja je do sada sva četiri puta pružilo podršku, ali ako želimo bolji razvoj inkluzivnog društva u Srbiji potrebna je podrška i drugih društvenih subjekata.

U prvom zaključku ovog teksta mogu da opserviram da je projekat Inkluzijada dizajniran tako da održi kontinuitet u jačanju kapaciteta studenata koji su motivisani da doprinesu većoj društvenoj uključenosti mladih sa hendikepom u akademskom i svakodnevnom životu. Zajedničko učešće u realizaciji aktivnosti projekta i pozitivna iskustva sa studentima sa hendikepom, kao i transfer ličnih iskustava, utiču na socijalno približavanje mladih i studenata bez hendikepa sa studentima sa hendikepom, kao i na povećanje senzibilisanosti za prava i potrebe osoba sa hendikepom.

Drugi zaključak se odnosi na cilj projekta. Ako uzmemo u obzir dimenzije iz Bogurdsove skale u merenju socijalne distance i činjenicu da partnerski odnosi između mladih sa hendikepom i mladih bez hendikepa, a koji su inicirani upoznavanjem na prvoj, drugoj ili trećoj Inkluzijadi, još traju, bez obzira na početne barijere i probleme, ja imam argumente da odbranim stav da Inkluzijada jeste uspešan model u borbi protiv predrasuda.

Verujem da ovaj stav nije samo moj i da će se sve više širiti. Na vama je da, na osnovu ovog teksta i same Inkluzijade i njenih uspeha kako u prošlosti tako i nadamo se, u budućnosti, donesete sve ostale zaključke.

————-

*Hendikep je ukazivanje na nejednak položaj i trenutnu situaciju osobe u interakciji sa okolinom dok je invaliditet disfunkcionalno i obično trajno stanje ili trajna karakteristika osobe.

Milan Che

Milan Che

Milan Janković je student Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, na smeru Psihologija. Pre studiranja, do 2007. godine, bio je aktivan u lokalnoj nevladinoj organizaciji osoba sa hendikepom u Svrljigu. Od jula 2012. godine ponovo je aktivan u civilnom sektoru, kroz angažovanje na mestu Izvršnog direktora Udruženja studenata sa hendikepom. Uz pragmatičan pristup u zagovaranju izjednačavanja mogućnosti za ravnopravno učešće studenata sa hendikepom u akademskoj zajednici bavi se ispitivanjem predrasuda i socijalnom distancom prema mladima sa hendikepom.



  1. Za sada nema komentara - zašto ne biste bili prvi?