Predmeti srpski jezik i matematika imaju godišnji fond časova veći u odnosu na ostale predmete do kraja osnovnog obrazovanja. Nastavnici koji predaju ove predmete najviše vremena provode sa učenicima viših razreda i negde imaju jasniju i detaljniju predstavu o razredu. Nekada se ovi nastavnici viđaju sa razredima kojima predaju, u nekim slučajevima, i više od razrednog starešine. U okviru inkluzivnog obrazovanja ovi nastavnici su u povoljnijem, ali i odgovornijem polažaju. Broj časova omogućava obimniji, sistematičniji rad sa učenikom, ali broj provedenih časova ne garantuje i uspeh u savlađivanju gradiva. Prednost je što nastavnici matematike i srpskog jezika mogu odeljensko veće za kraće vreme da upoznaju sa svojim iskustvom u  radu sa učenicima sa teškoćama na početku petog razreda za koje se IOP piše na kraju prvog kvartala.

freedigitalphotos.net

Nastava srpskog jezika od svih predmeta ima najveće izazove, izuzetan značaj u osnovnom obrazovanju i jednu od ključnih uloga u inkluzivnom obrazovanju. Predmet srpski jezik se meša u sve predmete. Uspeh mnogih učenika zavisi od toga kako su nešto, što su logički shvatili ili kritički procenili, usmeno ili pismeno izrazili, a to se uči na časovima srpskog jezika. Sve su to osnovne veštine komunikacije koje se uče, razvijaju i usavršavaju od prvog do osmog razreda u okviru ove nastave. Zato su nastavnici srpskog jezika najkompetentniji da daju mišljenje o tome kako dete čita, razume tekstove, pismeno se izražava i kakva mu je govorna kultura. Pri izradi IOP-a, nastavnici srpskog jezika mogu da daju konkretne smernice ostalim predmetnim nastavnicima o tome kako, kakve i koliko duge lekcije učenik sa teškoćama može ili mora da uči.

Na samom početku petog razreda predmetni nastavnici koji treba da napišu IOP ili da se opredele da li će ga izraditi za nekog učenika, posle upoznavanja sa specifičnostima učenika u avgustu, treba da budu upoznati  i sa planom i programom trećeg i četvrtog razreda kao i sa Obrazovnim standardima za kraj prvog ciklusa obaveznog obrazovanja i vaspitanja. Učenika sa teškoćama tokom septembra pratimo i poredimo sa osnovnim nivoom standarda za prvi ciklus obrazovanja i vaspitanja.

 Do izrade IOP-a sa učenicima sa teškoćama može da se radi na sledeći način:

1. sa učenikom obnoviti stečena znanja iz svog predmeta (informacija može da se preuzme od profesora razredne nastave, iz portfolia/pedagoškog profila/plana i programa za 3. i 4. razred);

2. vežbanje i primena stečenih znanja  na primerima koji su u skladu sa učenikovim interesovanjima i jakim stranama (informacija od profesora razredne nastave/portfolio/pedagoški profil/sam učenik);

3. usavršavanje/dopuna znanja;

4. provera znanja (usmeno, pismeno, praktično).

Ideje, literatura i materijal za rad na početnim časovima mogu da se preuzimaju iz udžbenika za treći i četvrti razred koji su vezani za predmet, učeniku nepoznati i odštampani na papiru, ili sa raznih, vrlo kreativnih sajtova za nastavnike, od drugih kolega ili iz školske biblioteke.

freedigitalphotos.net

 

Posle ova četiri koraka dobija se osnova za dalje razvijanje i usavršavanje učenika sa teškoćama i izradu IOP-a. Rad sa učenikom se zatim nastavlja ili sa prethodnim koracima, u slučaju da učenik ne napreduje, ili sa sledećim:

5. usvajanje novih znanja;

6. povezivanje zadataka na času sa nastavnom jedinicom za ostale učenike;

7. sistematizacija (uspostavljanje redosleda, sređivanje znanja u veće celine, povezivanje znanja).

Sav materijal koji se koristi u radu sa učenikom sa teškoćama se čuva od petog razreda i kasnije se koristi za kreiranje testa za Završni ispit za konkretnog učenika, a i posle nekoliko godina prikupljanja, napravi se jedna veća zbirka didaktičkih sredstava koja će olakšati rad sa budućim učenicima sa teškoćama.

freedigitalphotos.net

 

Do kraja petog razreda radi bolje preglednosti znanja učenika sa teškoćama, dobro je izraditi izmenjene obrazovne standarde za svoj predmet po ugledu na Obrazovne standarde za kraj obaveznog obrazovanja i vaspitanja. Najjednostavniji način je tabelarno predstaviti učenikove standarde iz kojih će se jasno videti šta je učenik naučio u petom razredu i koji su zadaci za šesti razred.

Primer možete videti na sledećem linku, strana 11 (http://inkluzija.org/prezentacije-dobre-prakse/3_Pancevo%201.pdf )

Do sedmog razreda važno je fokusirati se na znanja koja su funkcionalana, neophodna u svakodnevnom životu. Od sedmog razreda treba uključiti učenika sa teškoćama u program profesionalne orijentacije i usmeriti rad, plan i program sa učenikom ka izboru srednje škole/smera ili zaposlenja i gradivo povezivati sa znanjima neophodnim za taj kasniji izbor. Kako to izgleda u praksi može se videti u okviru Zbirke primera inkluzivne prakse : Inkluzivno obrazovanje : razvoj i primena delotvronog modela inkluzivnog obrazovanja u Srbiji

(http://inkluzivno-obrazovanje.rs/files/ZBIRKA-primera-inkluzivne-prakse.pdf, strana 103, Primer 4).

freedigitalphotos.net

Svi koji radimo u osnovnoj školi moramo da imamo na umu da učenik provodi osam godina u toj instituciji i da je povezanost, saradnja, razmena iskustava i znanja profesora razredne nastave i predmetnih nastavnika od ključnog značaja za napredovanje svakog učenika, a posebno za učenike sa teškoćama kako bi svi postali funkcionalni članovi društva.

Dragana Malidžan Vinkić

Dragana Malidžan Vinkić

Dragana Malidžan Vinkić, profesor srpskog jezika i književnosti. Zaposlena u OŠ “Isidora Sekulić” (Pančevo) kao nastavnik srpskog jezika. Studije završila na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, grupa za srpski jezik i književnost. Iskustvo u okviru inkluzije: instruktaža, kreiranje IOP-a, kordinator, savetnik u izradi IOP-a, kreator primera dobre prakse u nastavi srpskog jezika u višim razredima, testova za završni ispit za učenike koji su radili po IOP-u, inkluzivnog pozorišta.



  1. Za sada nema komentara - zašto ne biste bili prvi?