Think outside the boxKada uvodimo podsticajne mere za socijalno uključivanje, da bi se sprečile zloupotrebe i napravila identifikacija korisnika mere, mi moramo zamoliti građane kojih se to tiče da se izjasne na nacionalnoj osnovi.

Za potrebe ove debate, uzmimo za primer Rome. Nisu svi Romi siromašni, i kod Roma postoji raslojavanje, ima ih bogatijih, obrazovanijih i obrnuto. Ali hajde na primer da uzemo siromašne Rome i Romkinje.

Problem: Romi su teško zapošljiva kategorija stanovništva zbog niskog nivoa obrazovanja koje nije posledica njihovog mentaliteta i želje za neučenjem, već viševekovne diskriminacije i drugačijosti kulture. Koliko je različitost kulture sporna, vidi se i po tome što će čitalac da me ispravi i kaže „ne kaže se drugačijost, nego različitost“. Iako je gramatički i pravopisno i reč „drugačijost“ poptuno logična, samo je nova, upravo sam je izmislio.

Na evidenciji za zapošljavanje u Nacionalnoj službi za zapošljavanje (NSZ) otvorena je mogućnost da se Romi izjasne na nacionalnoj osnovi kako bi ostvarivali neka prava za podsticaj radi povećanja njihove zapošljivosti, pa i zapošljavanja.

Na evidenciju se prijavljujemo jer nam treba posao.

U obrascu stoji pitanje da li želimo da se nacionalno izjasnimo.

Ja bih se kao Rom osećao kao da se nepotrebno namećem ako bih zaokružio da želim nacionalno da se izjasnim.

Ukoliko zaokružim „da“, sledi pitanje kako se izjašnjavam. Čak i ako napišem da sam Srbin, pa šta? Kakve to veze ima sa pravom na rad? Deluje mi nerelevantno ako pričamo o jednakim mogućnostima i negovanju inkluzije (a ne integracije), kao da me pitaju želim li da navedem seksualnu orijentaciju jer postoje neke beneficije za seksualne manjine. Ali u obrascu se to ne pominje i istinski marginalizovani Romi nemaju informaciju da imaju prava na beneficije, te neće imati razloga da se izjašnjavaju kao Romi i time „provociraju“ moguću diskriminaciju od strane zaposlenih u NSZ, od kojih je možda neki rasista.

Poenta: zašto bih želeo da se nacionalno izjasnim – ako ne vidim šta dobijam time, a vidim šta mogu da izgubim?!

Ovo nije debata o legitimnosti „pozitivne diskriminacije“, nego o načinu. Ovaj konkretan mehanizam je nepotreban i politički opasan jer pothranjuje nacionalizam.  Pravo na nacionalni osećaj, pravo na identitet, po sebi su prava sumnjive etike: ako sam ponosan na nacionalnu pripadnost – u smislu da se ne stidim što sam Srbin – onda u redu, ali ako sam ponosan jer sam ponosan – recimo ponosan da budem Italijan – to može i da implicira da ne bih bio ponosan da sam, recimo, Bugarin ili makar da više vrednujem Italijane od Bugara, što je onda rasizam i  razotrkivam skrivenu diskriminaciju proisteklu kao relikt ideologije iz XIX veka u službi rata. S druge strane,  na skorašnjim izborima, zagovarači da treba da se izađe na glasanje vs. apstinenti, koristili su argument: “Ali da ti neko oduzme pravo glasa, onda bi se bunio”. Da, bunio bih se. Hoću svoju listu prava, a moje je da biram kako ću da ih koristim, pa analogno ne treba nikome uskratitii pravo na nacionalni identitet i osećaj.

Romi su kroz razne projekte podsticani da neguju svoj kulturni identitet i praktikuju svoja socio-kulturna prava. Kod nekih mojih prijatelja romske nacionalnosti to dovodi da skliznu u fašizam, a da i ne primete, jer sam čuo rečenice poput: “Ne govoriš romski jezik, pa ti nisi Romkinja!” To je kao reći: “Ne slaviš krsnu slavu, pa ti nisi Srbin”. Na klizavom smo terenu.

Moj ugao:

Uzevši sve u obzir, pomišljam da je opasna cela priča sa nacionalnim pitanjem, već po meni akcenat treba staviti na to da su Romi ljudi i kao ljudi imaju ljudska prava koja su im urođena, a ne dodeljena projektom ili pomoći države ili EU. A pri evidenciji za zapošljavanje i bez svrhe se poteže nacionalnost: što zbog gore navedenih informacija, što budući da je na voluntarističkoj osnovi izjašnjavanje – kako će bilo koja statistika EU moći da se osloni na te podatke kada je i na nivou cenzusa problem što se Romi nerado izjašnjavaju kao Romi? Tako izvodimo zaključak da ni podaci sa evidencije nisu uporedivi ni na kom nivou.

Predlog rešenja ove situacije bi bio da se prilikom evidencije, kada se već pitaju za nacionalnost, Romi informišu od strane NSZ o beneficijama koje to donosi. To sa sobom povlači rizik zloupotrebe prava, ali je suprotno filozofiji Golog otoka: “Bolje 100 nevinih u zatvoru, nego jedan kriv na slobodi”. To se reši upravljanjem rizikom, to jest ukalkluliše se da će deo biti zloupotrebljen, kao što supermarket ukalkuliše prosečan gubitak na krađama kada projektuje potencijalni neto prihod. Ili, drugi način je uvesti više eliminacionih krugova za ostvarenje prava, pa će se na jednom uočiti da neko zloupotrebljava pravo. U krajnjoj liniji, i Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje se nekada zloupotrebljava, i demokratija u praksi nije kao na papiru. Postoji krivično delo prevare, pa ko bude uhvaćen – krivično odgovara kao i za svaku prevaru i zdravo.

Sad biste mogli pomisliti: ali zašto baciti deo para, kako predlaže ovo rešenje?

Milijarde dolara vrti industrija naoružanja i psihoaktivnih supstanci: pivo, kafa, čaj, heroin, kokain, marihuana itd., i stoga ne treba izaći u kafanu i potrošiti na muziku 50 EUR, a onda u supermarketu, kada kupujete hleb i birate toilet papir, da gledate koji je jeftiniji za 10 dinara.

Dražen Zacero

Dražen Zacero

Odrastao na selu, živi u gradu. Sa 12 godina odlučio je da bude aviomehaničar i pravnik, čudna kombinacija ali kada ste dete, sve može. Jedno se desilo, a drugo samo što nije, jer je apsolvent Pravnog fakulteta u Beogradu. U međuvremenu počeo da se bavi socijalnim inovacijama a naročito ih voli tamo gde ih nema tj. da menja naizgled nepromenjive sisteme i to na načine na koje nikome do sada nije palo na um. Interesovanja: transformativno liderstvo, istorija, pravne nauke, socijalna politika, socijalna zaštita, inovacije, prevencija nasilja, razvoj i upravljanje projektima, socijalni uticaj.



  1. Milos (Reply) on Wednesday 23, 2014

    Dok sam isao u osnovnu skolu bilo me je sramota da kazem da sam Rom, da me ne bi drugovi zadirkivali u odeljenju,u srednjoj skoli zbog devojaka se nisam izjasnjavao kao Rom ili bih se izjasnio kada bi trebalo da se popuni neki formular ali krisom da neko ne vidi.Kada sam upisao fakultet sa ponosom sam se izjasnjavao da sam Rom i gde god se trazila nacionalna pripadnost velikim slovima sam pisao ROMSKA.Zasto? Te 2001 godine bio sam jedini Rom iz svog grada koji je upisao fakultet,tada nije postojala afirmativna mera upisa,nisam bio privilegovan morao sam da se izborim za svoje mesto i uspeo sam.Polozio sam prijemni iz matematike,upao na budzet, i upisao Masinski fakultet u Beogradu,po zavrsetku studija zavrsio i master studije na FON-u.Bio sam vise puta diskriminisan, u mom prisustvo se lose govorilo o Romima.Koristile su se fraze:”Sta se ciganises”, “Nije ovo cigan mala”…U meni je proradio inat i gde god je moglo ja sam se izjasnjavao kao ROM, u drustvu kada bih pricao telefonom sa svojom familijom nikada nisam pricao srpskim jezikom vec romskim kao i sto pricam u svojoj kuci,nisam se stideo svog jezika jer ja sam Rom, diplomirani masinski inzenjer i master inzenjer organizacionih nauka.I ja spadam u onih 0,1% Roma koji upisu i zavrse fakultet.Sada postoje afirmativne mere upisa na fakultete i srednje skole.Postoji zloupotreba tih afirmativnih mera, jer se kao Romi prijavljuju i oni koji nisu Romi,naravno zakonom su zasticeni jer mogu da se izjasnjavaju kako god hoce,ali sa jedne strane to je i krivicno delo jer zloupotrebljavaju zakon da bih dosli do neke olaksice koje su namenjne samo romskoj populaciji.Jednostavno odu prijave se u poseban biracki spisak i sa tim resenjem dodju i kazu evo mi smo Romi upisite nas u srednju skolu ili na fakultet.I time posto vecina te dece u samom startu imaju vise bodova od romske,automatski ima zauzimaju koja bi romska deca upisala da nije njih.Tako da skoro da od afirmativnih mera vecu korist imaju oni koji nisu Romi jer oni uspevaju da se upisu a romska deca ostaju tu gde jesu.Danas se u Srbiji vise ne zna ko je ko.Romi se izjasnjavaju kao Srbi da ne bi bili diskriminisani i da bi dobili posao,Srbi se izjasnjavaju kao Romi da bi upisali srednje skole i fakultete,Crnogorci se izjasnjavaju kao Srbi da bi studirali na budzetu!.Sve u svemu Romima ce biti potrebno jos mnogo vremena da sa ponosom kazu da su Romi, da imaju svoj jezik,svoju kulturu i svoju istoriju bez straha da ce biti diskriminisani.To ne zavisi od njih vec od drustva u kojem zive.