Iz arhive CK SrbijeU maju 2014. godine, skoro trećinu opština u Srbiji zadesila je velika elementarna nepogoda, poplava. Mnogi građani pojedinačno nisu mogli da spasu svoja imanja, stoku, građevine, sebe… Reagovala je država. Nije ni ona mogla sama sa svojim službama, već su u pomoć pozvali i volontere.

Već na prvi poziv da se i volonteri uključe „u odbranu  Šapca“, kada je objavljena potreba za hiljadu i po njih, odazvalo se i na „zborno mesto“ došlo desetostruko više. Išli su da pune džakove peskom, zajedno sa službama da podižu nasipe, da pomažu u evakuaciji poplavljenih… I ne samo u Šapcu, Obrenovcu, Sremskoj Mitrovici, već i u svakoj drugoj od poplavljenih opština.

Podignuti su kilometri bedema za odbranu od nabujalih reka, evakuisano je više od 30 hiljada ljudi, više od 5 hiljada njih je na smeštaju u prihvatnim centrima…

Taj elan za radnim angažmanom i pomoći drugima bez ikakvog uslovljavanja ili nadoknade, nije trajao samo dan, dva ili tri, dok su sve radio i TV stanice bile prepune izveštaja i apela za svakom vrstom pomoći, već i danas, dve nedelje kasnije.

Odazivaju se ljudi svih starosnih uzrasta da pomognu, svako prema svojim mogućnostima i na svoj način. Od dece koja poklanjaju za evakuisane drugare stvari i igračke, preko mladih srednjoškolaca, studenata i drugih koji pomažuu svemu što je potrebno od fizičkih poslova, preko širenja i razmene informacija na društvenim mrežama, do ličnog prihvata ugroženih na smeštaj u svojim porodicama… Daju doprinos i najstariji koji pomažu svojim iskustvom, učešćem u teleton akcijama TV stanica, do direktnih davanja hrane i odeće…

Ljudi koji su se volonterski uključili u aktivnosti podrške su najrazličitijih zanimanja: od radnika i zemljoradnika, zdravstvenih i socijalnih radnika, psihologa i veterinara do spasilaca i ronilaca, programera i radio amatera i svih drugih profesija. Bez njihovog nesebičnog angažmana i pomoći, štete i posledice poplava bi sigurno bile i daleko veće od ionako ogromnih.

Iz arhive CK SrbijePosebno je veliki doprinos organizovanih i dobro obučenih za delovanje tokom ovakvih elementarnih nepogoda volontera Crvenog krsta Srbije i njegovih opštinskih organizacija. Ima ih više od 60 hiljada. U pomoć i podršku uključeni su na najrazličitije načine, počev od spašavanja i evakuisanja ugroženih,  dežurstava na punktovima gde se prikuplja i razvrstava humanitarna pomoć, brige o smeštenima u trijažnim i prihvatnim centrima, evidentiranja i ažuriranja podataka o prihvaćenima, nestalima, o potrebama… Angažuju se i na čišćenju i dezinfekciji poplavljenih stanova, objekata, ulica i čitavih gradova…

Definitivno, ova vanredna situacija, poplave neviđenih razmera, i volonterski angažman, posebno mladih, su nam srušili uvrežene stereotipe kako su mladi danas lenji, nezainteresovani, hedonisti i da ih, jednostavno, nije briga. Sve je suprotno od toga iako ne sporim da ima i pojedinaca koji su takvi. Raspoloženje mladih za rad postoji, treba ih samo podstaći na pravi način, usmeriti i učiniti da se osećaju korisnim.

Iz arhive CK SrbijeSvi su danas ponosni i ističu doprinos i značaj uključenosti volontera od onih organizovanih preko Crvenog krsta, studentskih organizacija, kancelarija za mlade, udruženja građana i na najrazličitije druge načine. Čuju se putem medija predlozi, čak i od najodgovornijih u državi, da se volonteri i dalje angažuju u obnovi poplavljenih područja i nakon završetka neposredne borbe protiv poplava. To jesu dobre ideje. Treba mlade i sve druge nezaposlene ljude organizovati i angažovati, ali ne treba ih zloupotrebiti. Oni ne treba da rade umesto za to plaćenih službi i zaposlenih u njima, već samo da budu ispomoć.

Potrebno je na vrlo konkretan načinvrednovati volonterski rad. Nije dovoljno, kako je to regulisano sadašnjim Zakonom o volonterima, da oni budu socijalno osigurani za vreme volonterskog angažmana, to nije neki poseban motivator za njih, već pre treba ići na druge vrste stimulansa. Od onih pri upisu u srednje škole ili na fakultete, pri zapošljavanju, pri korišćenju prevoza u javnom saobraćaju ili povlastica na parkiralištima, pri odlasku na sportske i druge kulturne manifestacije…

Treba negovati ovaj iznova probuđen duh solidarnosti, zajedništva, korisnosti, angažmana i doprinosa. To je ujedno i jedan od svrsishodnih načina za socijalno uključivanje ogromnog broja mladih i drugih koji su nezaposleni u ekonomske tokove društva.

(Fotografije iz arhive Crvenog krsta Srbije)

Nadežda Satarić

Nadežda Satarić

Nadežda Satarić je magistar socijalne politike, po osnovnom obrazovanju socijalna radnica. Ima dugogodišnje iskustvo u socijalnoj zaštiti - skoro 25 godina je radila u državnom sektoru na institucionalnoj zaštiti starih ljudi, a od 1999.godine je u nevladinom sektoru, gde se bavi socijalnim politikama i zaštitom najisključenijih grupa građana sa posebnim naglaskom na stara lica. Rukovodilac je nevladine organizacije „Snaga prijateljstva“ – Amity koja predvodi klaster za stare u procesu socijalnog uključivanja i smanjenja siromaštva.



  1. Za sada nema komentara - zašto ne biste bili prvi?