Pregled trenutnog stanja pokazuje da besplatnih edukativnih igrica na srpskom jeziku, kao i igrica koje su namenjene samostalnoj, spontanoj i istraživačkoj igri dece sa smetnjama u razvoju od strane domaćih autora skoro i da nema.

Edukatori su otkrili edukativnu snagu kompjutera, i kao posledica toga dolazi do razvijanja novih edukativnih kompjuterskih programa koji se nazivaju edukativnim softverima. “Edukativni softveri sjedinjuju edukaciju i zabavu, to znači da se učenje vrši pomoću softvera koji je istovremeno i edukativan i zabavan.”(Egenfeldt-Nielsen, 2007). Svrha edukativnih softvera je da zainteresuje i zadrži pažnju i motivaciju deteta pomoću bogatih animacija. Upotrebom adekvatnih edukativnih softvera/igrica detetu se može omogućiti samostalno aktivno učenje, u skladu sa njegovim sposobnostima, mogućnostima.

Kompjuterske igre su svoj deci veoma zabavne. Deca, kako redovne populacije, tako i deca sa smetnjama u razvoju, veoma lako otkrivaju uzročno – posledične odnose pomoću kompjuterskih igrica. Kompjuterske igrice deci sa smetnjama u razvoju daju mogućnost kontrole dešavanja. One omogućavaju stimulaciju čula kroz upotrebu slika, zvuka, tona, filma i takva multimedijalna ili multisenzorna stimulacija podstiče dečiju pažnju i omogućava lakše i brže sticanje veština.

Igrajući se kompjuterskim igricama, detetu sa smetnjama u razvoju daje se mogućnost da bude kreativno, da stvara ili da rešava problem i postepeno savladava prepreke. Rešavanjem prepreke/problema dete prelazi na sledeći, viši, teži nivo i na taj način je u mogućnosti da samostalno razvija svoje veštine i znanja.

Još jedna značajna karakteristika kompjuterskih igrica je što omogućavaju bezbrojna ponavljanja, kojima dete samostalno teži, sa ciljem da pređe na sledeći nivo. Dakle, ukoliko je kompjuterska igrica koja se daje detetu u skladu sa njegovim interesovanjima i trenutnim sposobnostima, neće biti potrebno podsticanje deteta na rad, jer je ono motivisano samom kompjuterskom igricom. Samostalnost u radu je nešto čemu se teži prikom rada sa decom sa smetnjama u razvoju, a kompjuterske igrice to omogućavaju na indirektan način.

Upotreba kompjutera i kompjuterskih igrica pored pozitvnih uticaja na kognitivni, socijalni, vizuelni i motorni razvoj dece sa smetnjama u razvoju, omogućava ovladavanje sposobnostima i znanjima koja mu mogu pomoći i omogućiti samostalnije i bogatije organizovanje svakodnevnih aktivnosti. Dete koje može samo da organizuje svoje vreme (koliko je to moguće) i da pri tome ne zavisi ni od koga, je dete koje je srećno i zadovoljno. Zašto bi deci, koja ionako malo toga mogu, uskratili puštanje muzike po svom izboru i to onda kada ona to žele, igranje igrica, gledanje filmova, serija, crtanja i svih onih aktivnosti koje kompjuter zajedno sa internetom donosi?

Pregled trenutnog stanja pokazuje da besplatnih edukativnih igrica na srpskom jeziku, kao i igrica koje su namenjene samostalnoj, spontanoj i istraživačkoj igri dece sa smetnjama u razvoju od strane domaćih autora skoro i da nema. A da bi digitalna inkluzija bila ostvarljiva za decu sa smetnjama u razvoju na našim prostorima, neophodno je osnivanje multidisciplinarnih timova, u kojima će učestvovati specijalni edukatori i rehabilitatori, pedagozi, psiholozi, umetnici (likovni, muzički), web dizajneri… Ti timovi treba da se bave osmišljavanjem i izradom sajtova, multimedijalnih, interaktivnih sadržaja, igricama, edukativnim softverima namenjenim deci sa smetnjama u razvoju razvoju, njihovim mogućnostima, sposobnostima, u okviru kojih će oni, možda po prvi put, moći da iskažu samostalnost u radu, što će dovesti do povećanja zainteresovanosti za rad, povećanja samopouzdanja, zadovoljstva, a samim tim i do razvijanja raznih sposobnosti i veština, ali i zarad pružanja jednakih mogućnosti koja imaju i ostala deca.

Osmišljavanje i izrada digitalnih sadržaja koji će biti namenjeni deci sa smetnjama u razvoju, zahteva puno vremena i stručnog znanja. Sama izrada je kompleksna, ali umnožavanje i deljenje putem interneta je nazaustavljivo.

Pregled trenutnog stanja pokazuje da besplatnih edukativnih igrica na srpskom jeziku, kao i igrica koje su namenjene samostalnoj, spontanoj i istraživačkoj igri dece sa smetnjama u razvoju od strane domaćih autora skoro i da nema. Da li treba da se stidimo?

Sanja Denić

Sanja Denić

Sanja Denić, dipl. defektolog rehabilitator-somatoped, od 2009. godine je zaposlena u O.Š. “Miodrag Matić”. U svakodnevnom radu sa decom primenjuje IKT kako bi ih osposobila za samostalan rad na kompjuteru i samostalno organizovanje slobodnog vremena. Radila je na izradi idejnog rešenja sajta O.Š. “Miodrag Matić”, član je Gelp tima za izradu Android aplikacije za AAC i koautor knjige “Obrazovanjem do digitalne inkluzije dece sa višestrukim smetnjama u razvoju”.



  1. Za sada nema komentara - zašto ne biste bili prvi?