prepreke_na_putu_digitalne_inkluzije_blog_t

Sve više zavisimo od savremenih kompjuterskih tehnologija i njena upotreba postala je neizostavni deo svakodnevnih aktivnosti. A zbog čega smo zavisni od tehnologije, šta nam ona to omogućava?

Omogućava nam lak pristup informacijama, znanjima. A ta laka dostupnost informacijama je ono što menja društvo i zbog čega ono postaje digitalno. A informacije su dostupne pomoću informaciono-komunikacionih tehnologija. I mi hteli, ne hteli, članovi smo tog digitalnog društva, jer zastupljenost savremenih tehnologija u našim svakodnevnim aktivnostima, menja naš:

  • način obrazovanja,
  • način rada,
  • način zabave,
  • način komunikacije.

Ali nisu svi članovi društva uključeni u digitalno društvo, ta isključenost iz digitalnog društva znači biti marginalizovan, odnosno imati smanjene mogućnosti za radom, obrazovanjem, zabavom i komunikacijom.

Prevazilaženje prepreka pristupa informacijama predstavlja cilj digitalne inkluzije, odnosno, omogućavanje da u blagodetima digitalnog društva učestvuju svi njeni članovi. A da bi digitalna inkluzija bila ostvarljiva neophodan je:

  • Pristup kompjuteru i internetu,
  • Digitalna pismenost,
  • Prihvatanje digitalnog društva.

A da li je digitalna inkluzija dece sa smetnjama u razvoju ovako jednostavna, da li zavisi od istih faktora?

Inkluzija predstavlja prevazilaženje prepreka koja onemogućavaju uspešno uključivanje u društvo i društvene tokove. Pa da vidimo na koje to prepreke dete sa smetnjama u razvoju može naići prilikom svoje digitalne inkluzije.

PRISTUP KOMPJUTERU detetu sa smetnjama u razvoju nije tako jednostavan kao što je nama. Mi pristupačnost kompjuteru shvatamo zdravo za gotovo, olako. Dovoljno je da sednemo za kompjuter, uzmemo kompjuterski miš, tastaturu i ulaskom u npr. WORD napravimo neki potreban dokument. Ali kod deteta sa smetnjama u razvoju to nije tako jednostavno, ono nailazi na prepreke u samom pristupu kompjuteru, a te prepreke se mogu prevazići:

  • IZBOROM ADEKVATNOG ULAZNOG UREĐAJA

Izbor adekvatnog sredstva kompjuterske asistivne tehnologije koji će detetu sa smetnjama u razvoju omogućiti manipulisanje kompjuterom i svim njegovim sadržajima. A ta sredstva mogu biti uređaji koji sumuliraju funkciju kompjuterskog miša, ili prilagođene tastature.

  • PRILAGOĐAVANJE KOMPJUTERA, odnosno OPERATIVNOG SISTEMA

Pored izbora adekvatnog ulaznog uređaja neophodno je prilagođavanje samog kompjutera, odnosno operativnog sistema, što će omogućiti lakše percipiranje sadržaja, lakšu manipulaciju kompjuterskim sadržajima, ulaznim uređajima; bez obzira da li se radi o prilagođavanju brzine kretanja kursora, njegove veličine, dodavanju traga kako bi bio lakši za praćenje, ili menjenje izgleda radne površine, odnosno desktopa kompjutera, kao što je promena boja radne površine i to upotrebom one kombinacije boja koje dete najbolje percipira, povećanje sadržaja, ikona…

  • PRILAGOĐAVANJE IZLAZNIH PODATAKA

Prilagođavanje izlaznih podataka znači prilagođavanje informacija koje se pomoću kompjutera dostupne. Kompjuterski programi sa korisnikom komuniciraju uglavnom pomoću tekstualnih poruka, što kod deteta koje ne zna da čita, ili ne vidi nema nikakvu vrednost, odnosno ono takvu informaciju neće razumeti, ali se može koristiti sintetizator govora koji svaku tekstualnu informaciju pretvara u audio poruku.

DIGITALNO OPISMENJAVANJE dece sa smetnjama u razvoju ne odvija se na isti način kao kod deteta redovne populacije i neophodna je potpuna individualzacija načina digitalnog opismenjavanja svim onim specifičnim potrebama i mogućnostima deteta sa smetnjama u razvoju. Prevazilaženjem prepreka pristupa kompjuteru, odnosno korišćenje adaptiranog ulaznog uređaja, prilagođavanje operativnog sistema, kao i izlaznih podataka, zahtevaju, odnosno nameću potpuno drugačiji, specifičniji pristup u digitalnom opismenjavanju.

I na kraju, neophodno je da se dete sa smetnjama u razvoju UKLJUČI U DIGITALNO DRUŠTVO. Dete sa smetnjama u razvoju u svojim svakodnevnim aktivnostima zavisi od svoje neposredne sredine, isto tako i digitalna inkluzija, odnosno uključivanje u digitalno društvo dece sa smetnjama u razvoju zavisi od nas, odnosno od informacija, sadržaja koje ćemo im učiniti dostupnim pomoću informaciono-komunikacionih tehnologija.

Sanja Denić

Sanja Denić

Sanja Denić, dipl. defektolog rehabilitator-somatoped, od 2009. godine je zaposlena u O.Š. “Miodrag Matić”. U svakodnevnom radu sa decom primenjuje IKT kako bi ih osposobila za samostalan rad na kompjuteru i samostalno organizovanje slobodnog vremena. Radila je na izradi idejnog rešenja sajta O.Š. “Miodrag Matić”, član je Gelp tima za izradu Android aplikacije za AAC i koautor knjige “Obrazovanjem do digitalne inkluzije dece sa višestrukim smetnjama u razvoju”.



  1. Za sada nema komentara - zašto ne biste bili prvi?