Deca u uzrastu od 11 godina i dalje su vrlo neposredna, iskrena i željna igre i šale. Svi volimo da predajemo petacima i volimo energiju koju donose sa sobom.

Dok su još tako detinjasti i na korak od adolescencije, vrlo je važno da sa njima izgradimo kvalitetne odnose od početka i da se u razredu napravi jedna radna, vesela i angažovana klima u kojoj učenici mogu da napreduju i imaju zdrave i iskrene odnose.

Budući da je petacima sve novo i da ih drži još uvek ona dečja radoznalost, koju većina, nažalost, gubi kako raste i sazreva, važno je iskoristiti taj momenat i uvesti ih u svet predmetne nastave i novih pravila i obaveza koja nastupaju.

Sadašnji petaci

Jedan od dobrih primera prakse je uključivanje učenika sadašnjih petih razreda u ulogu onih koji će četvrtacima predstaviti kako je to biti petak. Tako učenici četvrtog razreda dobijaju neku sliku o onome što ih čeka i ne odlaze u skroz nepoznato. Ova mala intervencija može spokojno da deluje na učenike s teškoćama jer mogu da dobiju neke odgovore o novinama koje ih očekuju.

Učenici kojima u petom razredu predajem Građansko vaspitanje zaduženi su da, tokom drugog polugodišta, razmenjuju iskustva sa četvrtacima, drže predavanja, prezentacije o onome što ih očekuje. Na kraju je obavezna tura po školi i kabinetima.

Jedne godine su bili zaduženi za postavljanje znakova po kojim budući petaci mogu da se orijentišu po školi i da prate pravila kretanja po stepeništima i hodnicima. Ovakav tip obeležavanja može biti od pomoći deci sa autizmom koja često bolje reaguju na ideogramska rešenja nego na verbalna. Ove godine pokušavamo da sprovedemo efikasniji način ulaska u školu, smanjenje gužve na stepeništima i ispred kabineta (dodatno obeležavanje hodnika, poruka o kretanju, zanimljivih sadržaja po zidovima ispred kabineta da bi učenici imali čime da se zabavljaju dok čekaju da uđu u učionicu…).

Hodnici. zidovi, stubovi. klupe škole/kabineta mogu biti izuzetno interaktivni i stimulišući i to treba iskoristiti u sprovođenju inkluzivnog obrazovanja (različitim ili istim bojama postavljati strelice po podovima, zidovima, krupnije napisani nazivi kabineta, numerisanje kabineta, plakati poznatih ličnosti vezani za predmete i kabinete, raspored časova postaviti na vidno mesto i u velikom formatu, Brajevim pismom obeležiti kabinete, zidove…).

Budući petaci

Postoji mnogo načina kako se brzo i efikasno može upoznati jedan razred koji ima učenika sa teškoćama, a sa kojim jeste ili nije rađen IOP. U zavisnosti od toga da li u novom razredu samo predajete ili ste im i razredni starešina, u uvodnim časovima na početku školske godine upoznavanje možete izvesti kroz niz kratkih radionica kako biste ih pripremili na svoj predmet i pravila i obaveze koje ih očekuju. Evo nekoliko primera dobre prakse koje primenjujem sa petim razredima koji u svom odeljenju imaju učenike sa teškoćama. 

Radionice

Radionice koje su efikasne za upoznavanje učenika kojima ćete predavati su one u kojima svaki učenik ima za zadatak da predstavi svog para s kojim sedi ili, postavljen u krugu, osobu kojoj baca loptu, tako što mora da kaže tri lepe stvari o njoj.

Radionica za prihvatanje različitosti koja uvek upali je ona koja od učenika zahteva da se raspoređuju po grupama u skladu sa zahtevom npr. ko voli da pije više gazirane sokove, ide u jednu grupu, a ko voli ceđene sokove, u drugu. Neograničen je broj podela, učenici se zabavljaju prelazeći s jedne na drugu stranu, nekad su sa nekim učenicima različiti, a u nekim slučajevima isti. Kada se završi sa zahtevima, treba porazgovarati s učenicima o utiscima.

Radionica za zbližavanje učenika koji u razredu retko dolaze u kontakt izvodi se tako što se da zahtev da svako neđe jednog učenika sa kojiim prethodne četiri godine nije nikad ili je vrlo retko sedeo. Zatim, sa tim parom, treba da nađu 5 stvari koje zajedno vole iz oblasti škole, sporta, muzike, hrane, filma, zabave… Cilj je da deca osveste koliko su svi oni različiti, a opet mogu sa svakim da nađu nešto što im je zajedničko ili nešto što mogu novo drugima da pokažu.

Radionica za upoznavanje s predmetom je vrlo jednostavna, dozvoljava svakom da se uključi u skladu sa svojim znanjem i mogućnostima. Na tabli se napiše naziv predmeta, a učenici izgovaraju svoje asocijacije. Dok ređaju pojmove, navodite ih da ih stave pored srodnih reči. Svako može da kaže nešto, nema pogrešnih odgovora, a svi zajedno daju sliku o predmetu.

Razredni starešina odmah na početku petog razreda sa svojim odeljenjem treba da prođe radionicu o pravilima razreda. Cilj je da deca sama kažu šta nije i jeste dobro uraditi, kao i da osmisle restituciju za neprihvatljivo ponašanje. Od pravila se pravi plakat koji može biti ideogramskog tipa, zanimljiv, jasan i zabavan. Pravila ne moraju da izgledaju strogo, naprotiv, deca treba da osveste da pravila postoje kako bi svako imao prostora da se dobro oseća u razredu i na času.

Radionica se realizuje tako što svaki učenik za sebe, anonimno na papiru napiše šta je ono što mu je neprihvatljivo od ponašanja na času, za vreme odmora, vanškolskih aktivnosti, u obraćanju jedni drugima… Papiri se zatim kupe i izlistavaju se problemi na tabli. Na kraju se sve svede na nekoliko srodnih problema koji se ponavljaju u anketama i od toga se prave pravila. Zatim učenici učestvuju u definisanju pravila i restitucija i dobijaju zadatak da osmisle plakat. Nastavnik se poziva na času na pravila i podseća učenike da se ponašaju u skladu s onim što su oni rekli da je ispravno.

Radionice je neophodno raditi sa učenicima u čijem razredu nije uspelo da se odneguje tolerantan odnos prema različitostima. Malo intenzivirati na samom početku radioničarski rad sa pažljivo odabranim temama kako bi se kreirala jedna pozitivna klima za rad naredne četiri godine.

Ankete

Često od svojih učenika tražim da se kritički postave prema nastavi i daju konstruktivne predloge za unapređenje nastave. Na početku školske godine dajem im anketu kroz koju treba da kažu kako nastava može da bude zanimljivija. Česti su odgovori koji obuhvataju primenu novih tehnologija u nastavi. Nekad zbog tehničkih mogućnosti neke stvari nisu izvodljive.

Ono što je do sada proizašlo na osnovu anketa u praksi je da su učenici stalno podeljeni u grupe po nivoima znanja, u klupi od po četvoro učenika, dozvoljena je upotreba tableta i mobilnih telefona u nastavi za beleženje lekcija, otvorena je grupa na Fejsbuk mreži – Srpski jezik na savremen način, u kojoj đaci dobijaju različite informacije o predmetu, postavljaju lekcije i tako ih čine dostupnim svima u svakom trenutku. Učenici koji nemaju profile na društvenim mrežama komuniciraju sa mnom preko mejla i tako im dostavljam materijale za nastavu ili ako nemaju pristup internetu, dobijaju odštampane primere kako se ne bi osećali izostavljenim.

Ove školske godine sam započela i projektnu nastavu u kojoj se učenici grupišu oko jedne teme i svako je na svoj način (slika, zvuk, tekst, film, priča, pesma, plakat, prezentacija, dramatizacija, strip) i svojim tempom obrađuje.

Sve ovo je proizvod uvažavanja mišljenja učenika.

Evaluacija

Osim što mogu da daju ideje o času, učenici mogu odmah da se izjasne o samom času nakon časa. Moji učenici na kraju časa u posebnoj kutiji na papiriću anonimno iznose mišljenje o času. Tako odmah dobijam povratnu informaciju o uspešnosti časa i mogu da korigujem i unapredim nastavu zahvaljujući njihovom mišljenju. Bez obzira na radno iskustvo, svaki novi razred donosi s sobom neke odlike i njih možete najbolje upoznati samo ako pitate učenike.

Evaluacija može da se izvede i u samoj učenikovoj svesci gde on emotikonom na kraju časa pokazuje koliko mu je bilo zanimljivo i jasno ono što je ispredavano. Moje je da pogledam sveske i tamo gde su ravnodušni ili tužni smajliji intervenišem.

Pitati decu da vas ocene je jedan put ka stvaranju poverenja i iskrenosti između učenika i nastavnika. Kada su deca u poziciji da ocenjuju nastavnika dobijaju veću odgovornost, osposobljavaju se za kritičko mišljenje i imaju osećaj da su važni, da su aktivnii subjekti u nastavi.

Socijalizacija je jedan od primarnih zadataka rada sa učenikom sa teškoćama jer u jednoj široj slici cilj je da učenik s teškoćama postane funkcionalana član društva, da nastavi da se usavršava u različitim nivoima znanja ili zaposlenja zajedno sa generacijom sa kojom odrasta. Ostali učenici u ovom uzrastu moraju biti senzibilisani za saradnju sa učenicima s teškoćama kako bi i kasnije u životu mogli da sarađuju sa svima.

Najbolje je kada postoji jedan kontinuitet rada s detetom s teškoćama, dakle još u predškolskom uzrastu, a zatim na sledećim nivoima. U slučaju da nije sistemski i pravovremeno rađeno s detetom sa teškoćama, kad god da se počne, dobro je. Sve je bolje nego da dete sedi besposleno, bez znanja i razumevanja o onome što se dešava oko njega u školi i životu. Zato je obrazovanje u oblasti inkluzije najvažnije jer omogućava svakome da ostvari svoje kapacitete bez obzira na specifičnosti i da se vine u veće visine.

Dragana Malidžan Vinkić

Dragana Malidžan Vinkić

Dragana Malidžan Vinkić, profesor srpskog jezika i književnosti. Zaposlena u OŠ “Isidora Sekulić” (Pančevo) kao nastavnik srpskog jezika. Studije završila na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, grupa za srpski jezik i književnost. Iskustvo u okviru inkluzije: instruktaža, kreiranje IOP-a, kordinator, savetnik u izradi IOP-a, kreator primera dobre prakse u nastavi srpskog jezika u višim razredima, testova za završni ispit za učenike koji su radili po IOP-u, inkluzivnog pozorišta.



  1. Za sada nema komentara - zašto ne biste bili prvi?