Razvoj informacionog društva ima sve veći uticaj na svaki aspekt čovekovog života i informaciono-komunikacione tehnologije su neophodne u svakodnevnim aktivnostima. Ne sme se dozvoliti da bilo koja grupa bude isključena iz informacionog društva, što nameće zadatak inkluzije osoba sa smetnjama u razvoju u trenutni način informisanja i pristupanja informacijama. Ali, da li je potrebna digitalna inkluzija SAMO osoba sa smetnjama u razvoju?

Digitalna inkluzija

Da bi digitalna inkluzija bila ostvarljiva neophodno je obezbediti:

  • Prihvatanje informacionog društva – odnosno, neophodno je uvideti potrebe, prednosti, mogućnosti, koristi digitalnog životnog stila, prednosti korišćenja kompjutera i interneta, kao i mnoštva lako dostupnih informacija i znanja koje oni zajedno nude.
  • Lak i slobodan pristupu kompjuteru i internetu,
  • Digitalnu pismenost – pored pristupa tehnologiji, neophodno je razumevanje načina korišćenja informaciono-komunikacionih tehnologija i njihovog efikasnog korišćenja u aktivnostima svakodnevnog života, obrazovanju, zabavi, radu, komunikaciji.

Ova tri zahteva se ne mogu odvojiti jedan od drugog, oni se prožimaju jer, da bi se prihvatilo informaciono društvo neophodno je uočiti mogućnosti, prednosti, koristi informaciono-komunikacionih tehnologija, a uviđanje se omogućava digitalnom pismenošću. A digitalna pismenost je nemoguća bez lakog i slobodnog pistupa kompjuteru i internetu.

Cilj digitalne inkluzije osoba sa smetnjama u razvoju predstavlja prevazilaženje prepreka pristupa informacionim tehnologijama i  njena masovna primena, odnosno omogućavanje da u blagodetima digitalnog doba uživaju svi članovi društva.

Ovako objašnjena digitalna inkluzija nameće sledeće pitanje:

Da li se digitalna inkluzija osoba sa smetnjama u razvoju može odvojiti od stvaranja informacionog, digitalno pismenog društva?

Digitalna pismenost omogućava inkluziju svakog pojedinca u informaciono društvo. Savladavanje digitalne pismenost predstavlja prevazilaženje one prepreke koja je onemogućavala uključivanje u tokove informacionog društva. A zar baš to nije inkluzija? Inkluziju osoba sa smetnjama u razvoju shvatamo kao napore uključivanja pojedinca u postojeće strukture unutar društva, u postojeće društvene okvire. Pa zašto se onda i mi ne bi potrudili da prevaziđemo prepreke koje nam onemogućavaju inkluziju u informaciono društvo? Treba imati u vidu da informaciono-komunikacione tehnologije postaju sastavni deo svakodnevnog života ljudi, da povećavaju svoj značaj i da se očekuje nastavak ovakvog trenda, sve do te mere dok digitalna pismenost ne postane funkcionalni preduslov za život, kao lični i socijalni, tako i poslovni.

Stvaranje informacionog društva omogućava uočavanje mogućnosti, prednosti, koristi informaciono-komunikacionih tehnologija, odnosno omogućava RAZVOJ INKLUZIVNOG DRUŠTVA, jer razumevanjem informaciono-komunikacionih tehnologija, povećava se i znanje na koje načine one povećavaju nezavisnost, omogućavaju integraciju i pružaju jednake mogućnosti osobama sa smetnjama u razvoju. Za neke osobe sa smetnjama u razvoju tehnološka rešenja su jedini način koji im omogućava ispoljavanje svojih potreba, mišljenja i stavova. Njima pristupačnost informaciono-komunikacionim tehnologijama omogućava inkluziju u svakodnevni život društva i to je jedan od osnovnih i glavnih ciljeva digitalne inkluzije osoba ometenih u razvoju.

Pristupačnost kompjuteru i internetu shvatamo olako, zdravo za gotovo, ali osobama sa smetnjama u razvoju ta pristupačnost je možda i najveća prepreka za digitalnu inkluziju. Prilagođavanje kompjutera specifičnim potrebama korisnika, pronalaženje adekvatnog ulaznog uređaja, prilagođavanje načina interpretacije izlaznih podataka su samo od nekih prepreka na koje se osobe sa smetnjama u razvoju susreću prilikom rada na kompjuteru i internetu.

A neki ne žele samo da se digitalno opismene…

Sanja Denić

Sanja Denić

Sanja Denić, dipl. defektolog rehabilitator-somatoped, od 2009. godine je zaposlena u O.Š. “Miodrag Matić”. U svakodnevnom radu sa decom primenjuje IKT kako bi ih osposobila za samostalan rad na kompjuteru i samostalno organizovanje slobodnog vremena. Radila je na izradi idejnog rešenja sajta O.Š. “Miodrag Matić”, član je Gelp tima za izradu Android aplikacije za AAC i koautor knjige “Obrazovanjem do digitalne inkluzije dece sa višestrukim smetnjama u razvoju”.



  1. Za sada nema komentara - zašto ne biste bili prvi?