Godinama unazad pratila sam akcije Fonda B92, počev od one za kupovinu digitalnog mamografa, pa izgradnju sigurnih kuća za žene žrtve nasilja, Bitke za bebe, Bitke za porodilišta i uvek sam bila preplavljena dvostrukim osećanjem: radošću zbog uspeha akcije sa jedne strane i blage čežnje, zašto ne pokrenu i akciju gde će pomoći i najstarijim građanima zemlje, među kojima je ne mali broj onih koji su socijalno isključeni i itekako im je potrebna pomoć. Ali, uvek bih pomislila: „pa da, stari nikoga ne interesuju…“, „njihovi problemi nisu ‘in’ teme…“ i slično. I onda, kao grom iz vedra neba delovao je na mene poziv u septembru 2013. godine da učestvujem na sastanku u Fondu B92, upravo na temu pokretanja humanitarne akcije za starije – osnivanju Pokreta 65+ za brigu o starijima.

Ljudi iz uprave Fonda B92 su okupili predstavnike vladinog i nevladinog sektora, relevantnog za pitanja starosti i starenja i za brigu o starijima i predstavili nam novu humanitarnu akciju namenjenu starijima i njene ciljeve.

Objasnili su nam da kroz akciju žele da govore: “o različitim problemima starih ljudi, ali ne samo niti pre svega o problemima”. Žele da pričaju: “i o njihovim životinim iskustvima, znanjima, veštinama, potrebama i željama”. Da pokažu: “da stari ljudi nisu teret, već bogatstvo našeg društva”. Da ukažu: “da treba poštovati njihovu mudrost, znanje i hrabrost. Ponekad moramo da se podsetimo zašto je od suštinskog značaja da poštujemo starije osobe. Koliko toga su nam već dali i koliko toga još mogu da nam pruže, na koje sve načine mogu da nam olakšaju naše putovanje kroz život. Da se naučimo da poštujemo starije kao što bismo mi želeli da nas poštuju kada ostarimo”. Rekli su nam da je slogan akcije “Stari nisu stvari”.

Bila sam potpuno preplavljena i impresionirana. Pitala sam se: „Bože, ko li im je to sve osmislio i ko li je dao slogan akciji ’Stari nisu stvari’?“. U trenutku sam shvatila da sve ono za šta sam se lično zalagala, čitav svoj profesionalni vek (za bolji položaj najisključenijih starijih, za smanjenje diskriminacije i obezbeđivanje dostojanstvenijeg života u starosti, za poštovanje njihovih osnovnih ljudskih prava…) i objašnjavala to da se mi prema starijima ophodimo kao da su objekti, a ne subjekti u sistemu zaštite, sada je sva ta filozofija složena u slogan od tri reči, u kome je sve rečeno: „Stari nisu stvari“.

Danas, i posle 6 meseci od početka akcije i kampanje koja afirmiše pozitivne vrednosti starijih, aktivno starenje i ima za cilj da vrati samopouzdanje i dostojanstvo ne malom broju starijih gde je ono poljuljano i, konačno, da konkretno pomogne onima kojima je pomoć najpotrebnija, podjednako sam ushićena i ubeđena da kampanja mnogo više radi za dobrobit najstarijih građana ove zemlje od onoga što bi za njih trebalo da radi i država i društvo u celini.

Mazoretkinje iz Ade 10nov2013 iz Amity foto arhiveNe zna se koja od koje akcije Pokreta 65+ je autentičnija i originalnija. Da li ona na svečanom otvaranju izložbe „Stari nisu stvari“ u Kulturnom centru Beograda, 09. novembra 2013. godine, kada su im svi „eksponati“ na izložbi bili sami stariji ljudi, sa kojima su posetioci mogli da popričaju, da razmene iskustva… Ili kada su narednih dana promoterke – „mažuretkinje“ iz Ade, kroz igru i ples prenosile poruke kampanje:

  • „Ja imam 65+ i lajkujem ti statuse“
  • „Ja imam 65+ i patike za trčanje“
  • „Ja imam 65+ i još uvek izlazim“
  • „Ja imam 65+ i živim punim plućima“
  • „Ja imam 65+ i tražim nove izazove“

Način na koji je uređen sajt kampanje, a posebno deo „Riznica 65+“, u kome su kroz sliku i malo reči sačuvani korisni saveti starijih sugrađana, a koji bi verovatno njihovim odlaskom bili zaboravljeni. Ništa manje nije interesantan ni deo u kome su ispričane „Istinite životne priče čiji junaci i pored svojih godina nastavljaju da nas inspirišu, iznenađuju i ohrabruju“.

Kada sam u pošti čekala da platim račune za komunalne usluge, u redu je bilo još 20-tak ljudi, među kojima ne mali broj i onih najstarijih. Na televizoru u pošti, vrteli su se spotovi koji promovišu poštine usluge i spot „Stari nisu stvari“, koji je posebno privlačio pažnju i činio čekanje u redu manje dosadnim. Iskoristila sam priliku i pitala neke od starijih ljudi iza i ispred mene u redu kako im izgleda taj spot i dobila, bez izuzetka, pohvalne odgovore poput onog: „Hvala Bogu da su se i nas setili i da ima i onih koji znaju da i mi imamo neke vrednosti i da još uvek dajemo doprinos i možemo da pomognemo i svojoj porodici i društvu u kome živimo“.

Sa Delikatesnog ponedeljka iz Foto arhive Fonda B92U organizaciji Pokreta u martu 2014. godine u Beogradu je održan Delikatesni ponedeljak u KC Gradu, gde su zaposleni u Fondu B92, na čelu sa gospodinom Veranom Matićem, spremali kuvana jela, kiflice, vanilice i štrudle i posluživali goste, koji su kupovinom bona od 100 dinara imali priliku da učestvuju u akciji zbrinjavanja ugroženih sugrađana koji stanuju u Opštini Ada, i da istovremeno degustiraju jela i poslastice.

Sve sam mogla očekivati, ali ne i da gospodin Veran Matić zajedno sa svojim saradnicima iz Fonda, sa tolikom posvećenošću i ljubavlju priprema jela i poslužuje ih gostima. Ne znam koliko su novca skupili, ali način na koji su to uradili je vredan svake pažnje i poštovanja.

Iako na brojčaniku sajta Pokreta stoji da je svega 38 starijih osoba dobilo konkretnu pomoć, što bi neko rekao da je to isuviše malo za pola godine trajanja akcije, ja smatram da materijalni aspekt ove akcije je samo jedan njen segment i to ne najvažniji. Sigurno je da konkretna pomoć nekom čoveku život znači, a svaki dinar prikupljen kroz ovu akciju imamo uveravanja da će biti i stvarno dodeljen ljudima sa konkretnim imenom i prezimenom i sa napomenom za šta je novac utrošen. Još je važnije sve ono što kampanja radi na afirmaciji vrednosti starijih, promovisanju njihovih iskustava, znanja, veština…

Ovo je odličan primer kako jedan fond svojom akcijom može da doprinese socijalnom uključivanju ne tako male skupine pomalo „zaboravljenih“, skrajnutih ili isključenih starijih ljudi.

Link Pokreta 65+ http://pokret65plus.org/sr/

Nadežda Satarić

Nadežda Satarić

Nadežda Satarić je magistar socijalne politike, po osnovnom obrazovanju socijalna radnica. Ima dugogodišnje iskustvo u socijalnoj zaštiti - skoro 25 godina je radila u državnom sektoru na institucionalnoj zaštiti starih ljudi, a od 1999.godine je u nevladinom sektoru, gde se bavi socijalnim politikama i zaštitom najisključenijih grupa građana sa posebnim naglaskom na stara lica. Rukovodilac je nevladine organizacije „Snaga prijateljstva“ – Amity koja predvodi klaster za stare u procesu socijalnog uključivanja i smanjenja siromaštva.



  1. jelena (Reply) on Tuesday 1, 2014

    Stari zaista nisu stvari,ja jako puno vremena provodim sa bakom mojom i njenim drugaricama,svasta sam naucila od njih.

    • Nadežda Satarić
      Nadežda Satarić (Reply) on Tuesday 1, 2014

      Divno, draga Jelena, nauceno deli sa drugaricama i njih motivisi u istom pravcu.
      Nada