Oduvek su mi bili fascinantni ljudi koji su bili apsolutno rešeni od svoje šeste godine da će jednog dana biti doktori, i onda zaista postanu doktori i bude im super do kraja života. Ovaj tekst nije namenjen njima.

Kao diplomirani japanolog, postao sam instruktor argentinskog tanga. Dok budemo čekali da ova rečenica dobije smisla (a načekaćemo se), nabrojao bih par predmeta koje bih voleo da sam imao u osnovnoj i srednjoj školi: kako da pronađeš šta voliš da radiš, kako da budeš što bolji i srećniji u svom radu, kada da prepoznaš da li je vreme da opet kreneš u potragu. Šta da radimo u odsustvu ovih predmeta?

Škola kakvu ste oduvek želeli

Pada mi na pamet jedna ekipa srednjoškolaca koja je prošle godine pokrenula projekat besplatne škole stranih jezika za svoje vršnjake. Do sada je organizovano tri kruga upisa, i kurseve je pohađalo nekoliko stotina učenika. Za organizovanje kurseva, pored toga što je svaki polaznik sebi fotokopirao materijal za nastavu (cena otprilike kao jedan izlazak na kafu), je potrošeno nula dinara. Kako su to uspeli?

Za početak, predavači na kursu su studenti Filološkog fakulteta kojima jako znači predavačko iskustvo. Naime, regularna praksa u okviru studija, koja podrazumeva držanje po kojeg časa u osnovnoj ili srednjoj školi, nije ni blizu dovoljna za sticanje realnog uvida u to da li neko želi da radi u prosveti. Dakle, ovaj projekat je za njih prilika da steknu daleko realniji uvid u to šta znači podučavati strani jezik. Pritom, opština im daje i potvrdu o učešcu na projektu, što sve zajedno čini više nego dovoljnu motivaciju za svakog studenta koji iole želi da radi na sebi.

S druge strane, prostorije je obezbedila škola, jer vikendom učionice zjape prazne. Imamo prostor, imamo predavače, a možete pretpostaviti da nije bilo teško pronaći i srednjoškolce koji žele da pohadaju besplatne kurseve stranih jezika.

Kompletnu organizaciju projekta je samostalno sprovela ranije spomenuta ekipa srednjoškolaca, od obezbeđivanja prostorija i pronalaženja i komunikacije sa predavačima do koordinacije stotine učenika-polaznika i dežurstva tokom časova – organizatorima nije bilo teško ni da subotom od 9 ujutru pa do popodnevnih časova dežuraju u VI beogradskoj gimnaziji gde su se održavali časovi, kao i da na smenu i sami pohađaju neke od kurseva.

Kako je sve ovo povezano sa onim preko potrebnim predmetima sa početka teksta?

Često pitam srednjoškolce koliko puta ih neko u toku dana u školi pita “A šta vi želite?” i odgovor uglavnom oscilira negde izmedu “nikad” i “jako retko”. Ovom prilikom su oni sami sebi postavili to pitanje i sproveli svoj odgovor – organizovali su obrazovanje kakvo oni žele!

Meni je ovo fenomenalno iz više razloga – prvo, svaki polaznik škole jezika je u isto vreme i polaznik onog kursa otkrivanja čime bi se bavio u životu. Mene je odlazak na aikido otvorio ka japanskom jeziku, koji sam toliko zavoleo da sam zbog njega upisao studije japanskog (i još uvek ga volim uprkos nastojanjima studija da mi pošteno upropaste tu ljubav). Isto tako, ko zna koliko će tih učenika na časovima španskog, francuskog, japanskog i ostalih jezika biti inspirisano da se sutra bavi nečime vezano za te jezike i kulturu. Da ne spominjem da su se neki od organizatora projekta pronašli u samom procesu organizovanja, i jako su motivisani da se više posvete aktivizmu.

Drugo, bitno je uvideti da je moguće, bez para i prethodnog iskustva, organizovati nešto veliko što znači mnogima. Većina učenika nikad nije ništa organizovala pre ovog projekta – poneko od njih je pravio koju manju akciju, ali ovakav poduhvat je za njih bio nešto sasvim novo. Ipak, uz sve probleme koji neminovno nastaju u radu, projekat je postigao ogroman uspeh. Ovo je lekcija i za sve nas – ako su to mogli srednjoškolci-novopečeni aktivisti, svako od nas može da organizuje sličnu akciju, posebno ako je manjeg obima.

A brojni su razlozi zašto bi svako od nas trebalo da uradi ovakav projekat. Ako imamo neku veštinu, možemo da se oprobamo u prenošenju iste drugima, kao što su to uradili studenti. Ako želimo da naučimo neku veštinu, možemo da pronađemo one koji će nas tome podučavati, kao što su to uradili srednjoškolci. A ako nismo sigurni šta želimo, možemo prosto da probamo nešto da organizujemo i vidimo kuda nas to odvede.

U ovom procesu će, gotovo izvesno, biti više pokušaja i ćorsokaka, što je i prirodno. Međutim, svaki pokušaj će doneti dragoceno iskustvo i dublje upoznavanje sebe, svojih želja i sklonosti. Uvek se setim jednog razgovora sa mojim kumom gde smo zaključili koliko je neverovatno da nas, u načelu, ništa ne sprečava da već sutra odemo na kurs nečeg skroz novog što nam može potpuno promeniti život. Još ako bismo svakog meseca otišli na po jedan kurs,  za godinu dana bismo probali ukupno 12 različitih stvari! Gitara, crtanje, francuski, karate, košarka… Šta bi se desilo ako bismo na samo mesec dana posvetili po koji sat nedeljno nekoj novoj veštini?

S tim u vidu, uskoro kreće mesec april – zašto ne biste do kraja meseca organizovali jedan ovakav manji kurs, bez obzira da li biste na njemu bili predavač ili učenik? To uopšte ne mora da bude niz radionica za stotinu ljudi sa detaljnim opisom projekta i pratećom dokumentacijom – dovoljno je da okupite nekoliko svojih prijatelja, i da jedan od vas ostale poduči nečemu što samo on ili ona znaju… ili da putem fejsbuka/tvitera pronađete zainteresovane polaznike & predavače. To može da bude i razmena veština – ja ću tebe naučiti japanski ako ti mene naučiš da crtam…

Kakvu god formu da izaberemo, ono što je bitno je da svi mi treba da preuzimamo aktivnu ulogu u kreiranju svog obrazovanja. A budući da je za razmenu znanja potrebno barem dvoje, čim smo se pokrenuli mi, pokrenuli smo i još nekog. Samo ovakvim aktivnim bavljenjem i menjanjem sebe možemo da se izgradimo u osobe koje mogu zrelo i efektno da se bave i menjaju svet oko sebe.

Kao dodatnu motivaciju, svi koji se jave na relja.dereta@gmail.com sa željom da nešto ovako organizuju će dobiti i konkretnu podršku u vidu saveta, ideja itd.

A sad ajmo u svoju školu!

Relja Dereta

Relja Dereta

Instruktor argentinskog tanga u Institutu Tango Natural, trener prezentacijskih veština i koordinator Škole aktivizma. Deset godina iskustva u radu sa hiljadama mladih i odraslih kroz najrazličitije projekte i akcije, od držanja seminara preko organizovanja studentskih protesta do pisanja priručnika za đačke parlamente. Veruje u širenje lepih ideja, imao privilegiju da individualno radi sa 50 TEDx govornika do sada na osmišljavanju njihovih nastupa. Uglavnom ne priča o sebi u trećem licu.



  1. Nena (Reply) on Thursday 27, 2014

    Inspirativno, kao i uvek! Posebno mi se svidja recenica “kako da pronađeš šta voliš da radiš, kako da budeš što bolji i srećniji u svom radu, kada da prepoznaš da li je vreme da opet kreneš u potragu”, a dodala bih “bez straha”. Hvala na podsetniku!

  2. marijana (Reply) on Thursday 27, 2014

    Jedan sam od predavaca u ovoj besplatnoj skoli (predajem japanski) i jako sam ponosna na to sto se vecina mojih ucenika odvazila da upise Filoloski fakultet nakon zavrsene srednje… Ovo mi je jedno od najboljih iskustava u zivotu, i osecam se korak blize ostvarenju svojih ciljeva 🙂 Pozdravljam svoje ucenike, najbolji su!

    • Relja Dereta
      Relja Dereta (Reply) on Thursday 27, 2014

      Marijana, baš mi je drago da ti je ovo iskustvo toliko značilo! 🙂