I pored svih prednosti u vidu prirodnih lepota koje Donju Toponicu čine posebnom, velika rupčaga u samom selu, činila ga je ruglim. Katkad se izlije Južna Morava i sa sobom donese svakojaki otpad. Kada se pak voda povuče, ostane žablji hor, uginule ribe i milijardu komaraca. Takvo stanje na ovoj lokaciji je bilo jako interesantno za meštane i sve prolaznike, pa im se učinilo kao pogodnim za odlaganje otpada. Tako, godinama se taložilo sve i svašta, a korov je sve više rastao. Često se mogu videti ovčice kako, ne znam ni sam šta, ali nešto pasu…

Ovo je bio urgentan problem pa smo to videli kao naš prvi zadatak ka cilju da našu zajednicu učinimo lepšom, zdravijom, boljom…

Odmah smo se obratili tadašnjem Savetu građana za podršku i pomoć. Predložili smo da to sve očistimo i zasadimo zelenilo. U međuvremenu smo izguglali konkurs Opštine „Milion stabala“. Dobili smo odgovor: „Pa je l’ ste vi normalni? Šta će nama milion stabala!?“ Očito, njihovu podršku nismo imali.

Ideja je bila da se na tom mestu, na mestu divlje deponije, napravi park za decu, jer najmlađi zaista nisu imali mesto za igru u selu.

Bili smo istrajni i uporni. Srećom naletesmo na konkurs Centra za razvoj civilnog društva „Protecta“ koji je nosio naziv „Akcija mladih za bolju zajednicu“ pa smo aplicirali i prošli. Nakon tri modula na kojima smo detaljno učili kako se piše projekat i uopšte o civilnom sektoru, naša ideja, nazvana „Oboji zeleno“, prošla je i dobili smo grant od 500 evra za realizaciju iste.

S obzirom da smo to radili maja 2008. godine, baš nekad pred izbore, od komšija, prolaznika  i ostalih meštana dobijali smo epitete da smo žuti, plavi… To, na kraju krajeva, i nije bilo tako loše, jer smo zahvaljujući ovim problemom napravili svoj brend: zeleno-žuta boja i vesela nasmejana kobrica koja čuva prirodu. Tako, postali smo i ostali sami svoji.

Ubrzo, shvativši naše nastojanje za boljom zajednicom, pridružiše se lokalna  preduzeća, trgovinske radnje, pa čak i Opština, ali i veliki broj meštana koji su se konstantno uključivali u fizičke aktivnosti, donosili sokove i hranu za volontere…

Bila je to prava ORA!

Sa mesta na kojem se nalazi današnji park, odveženo je 30 kubika otpada, rupa je zemljom popunjena, staze su napravljene od šljunka, postavljne su kate za odlaganje otpada, zasađeno je 50 stabala i postavljen mobilijar – klupice, ljuljaške, penjalice, klackalice…  Otvaranje parka bio je pravi spektakl za sve nas. U kulturnom programu nastupio je KUD „Mladost“ iz Niša. Izjava jednog starog meštanina „E, da se prekrstim, posle 40 godine zaigrao opanak u Toponicu“ govori o tome koliko je ovako nešto potrebno žiteljima. Probili smo led i sve je išlo lakše. Ubrzo su i mediji, ne samo lokalni, krenul da izveštavaju o našim aktivnostima koje su svaki put bile sve masovnije i masovnije.

Nakon završetka projekta, pronašli smo konkurs „Lokakcija 2008.“ Prvi put, Grupa Proces, organizovala je, a pod pokroviteljstvom Ministarstva za omladinu i sport, izbor za najbolju volontersku akciju u Srbiji. Naš projekat „Oboji zeleno“ zauzeo je prvo mesto. Ovo je bila ogromna pokretačka snaga za sve koji su učestvovali u izgradnji parka i uklanjanju deponije, tako da smo puni entuzijazma odmah krenuli sa planiranjem sledećih akcija.

2010. godine, park je posetila ministarka omladine i sporta, gospodja Snežana Samardžić Marković i lično mu kumovala, te dala ime “Park dobre nade”.

Milan Stojiljković

Milan Stojiljković

Lider omladinskog udruženja "Grupa Kobra" od 2007. godine. Nagrađen statuom "Rešivoje" za najboljeg omladinskog aktivistu u 2009. godini od strane Ministarstva za omladinu i sport i Evropskog pokreta u Srbiji. Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu u Nišu 2011. godine. Živi u Donjoj Trnavi kod Niša. Nezaposlen je. U slobodno vreme bavi se rekreativno planinarenjem i biciklizmom.



  1. Sloba97 (Reply) on Tuesday 17, 2012

    Citam i ne mogu da verujem koliko ste pozitivni 🙂 Jedan ministar je dosao u vasu Toponicu samo zbog vas, zbog Kobre, i krstio je park. Skidam kapu, Odlicni ste.

    • Milan Stojiljković
      Milan Stojiljković (Reply) on Tuesday 17, 2012

      Hvala Slobo97, jedan od ciljeva nam je i to da motivisemo mlade iz ostalih sredina, bez obzira da li je u pitanju selo ili grad, da krenu u aktivizam i ucine nesto za sebe i svoju zajednicu. Dolazak Ministarke ovim povodom bio je ogromna motivacija za sve nas, ali i potvrda da je neko prepoznao nas rad kao pozitivnu inicijativu… 🙂

  2. Nataša Lukić (Reply) on Tuesday 17, 2012

    Bravo Milane !
    Kako ste nam i najavili, pišete u nastavcima o aktivnostima mladih u vašoj sredini.Raduje me i sigurna sam da ćemo svi sa iščekivanjem čekati vaš novi tekst.
    Za divljenje su napori i angažovanje svih učesnika u prenameni divlje deponije u “Park dobre nade”, u uslovima kad, umesto podrške jednoj plemenitoj inicijativi u svojoj lokalnoj sredini, dobijete odgovor …”Šta će nama milion stabala…?!”
    Očigledno ste potpuno zasluženo nagrađeni statuom “Rešivoje”, što je istovremeno priznanje i svim vašim drugarima za ogroman entuzijazam i lično angažovanje svakog od vas pojedinačno.

    U jednom vašem komentaru na prošli tekst ste pomenuli da se mladi iz drugih mesta sve više interesuju za vaše aktivnosti. Interesuje me da li ste se i na koji konkretan način tj. u kojim
    akcijama povezali sa mladima iz drugih sredina i kakva su iskustva na tom planu.

    Želim vam puno uspeha u svim vašim aktivnostima kojim dokazujete da ne postoji nerešiv
    problem, odnosno da ne moramo čekati uvek da neko drugi reši problem

    • Milan Stojiljković
      Milan Stojiljković (Reply) on Tuesday 17, 2012

      Draga Nataša, hvala Vam za ovaj komentar, upravo me oni motivišu da budem istrajan i još bolji u onome, što sa zadovoljstvom i od srca, volonterski radim već 6 godina.

      Sa mladima iz okolnih sela smo se povezali najpre preko Osnovne skole “Branislav Nušić” koja je smeštena u Donjoj Trnavi, ali u tu dolaze deca iz čak devet okolnih sela, od petog do osmog razreda. Ne mogu reći mnogi, ali dosta njih koji su slušali i videli rezultate našeg rada, sami su se javljali i uključivali u akcije, pa mi je velika čast da neko iz na primer Mezgraje dođe u Donju Toponicu i tamo provede 8h dnevno na akciji uklanjanja divlje deponije. Od samog početka nam je bio jedan od ciljeva umrežavanje mladih iz različitih sredina.
      Ovo je bio veliki izazov jer dugo godina se pravila razlika u tome odakle ste, ne samo na relaciji selo-grad, nego i na relaciji selo-selo.
      Dva projekta o kojima ću tek pisati, a koja su zaslužna za povezivanje mladih iz različitih sela su izgradnja terena za odbojku na pesku, takođe na mestu ogromne divlje deponije između Donje Trnave i Donje Toponice, tako da su u akcijama učestvovali meštani iz oba sela i tako kroz rad i zajednički cilj se družili. Drugi je bio turnir u odbojci na pesku u kojem je svako selo imalo predstavnike, a učestvovalo je deset sela.

      Još jednom Vam se zahvaljujem za komentar, za lepe reči i želje.

  3. Marijana (Reply) on Tuesday 17, 2012

    Svaka cast… Ja sam odusevljena vasim angazovanjem i upornoscu da svet (za sada Toponicu 🙂 ) ucinite boljim mestom za zivot… Samo tako nastavite…

    • Milan Stojiljković
      Milan Stojiljković (Reply) on Tuesday 17, 2012

      Hvala Marijana za komentar i za podršku!

  4. Ljiljana (Reply) on Tuesday 17, 2012

    Za svaku pohvalu ali i za primer i uputstvo svima nama, kako urediti svoje okruženje. Parkovi imaju posebnu draž kako za mladu tako i za stariju populaciju.

    • Milan Stojiljković
      Milan Stojiljković (Reply) on Tuesday 17, 2012

      Hvala draga Ljiljana. Tako je, kada smo krenuli da radimo park, mislili smo samo na naše najmlađe sugrađane, međutim, korisnici parka su meštani svih starosnih dobi što me posebno raduje.
      Ako se o okruženju u kome živimo sami ne staramo, teško ko će nam pomoći.

  5. milena (Reply) on Tuesday 17, 2012

    bravo svaka chast…poshto sam upoznata sa svim akcijama, mogu samo da pohvalim blogera da je to dobro pretochio u rechi! odlichno! 🙂

  6. Dragana (Reply) on Tuesday 17, 2012

    Sve pohvale i samo napred (:

  7. M@KI (Reply) on Tuesday 17, 2012

    Svaka cast Kobrice !!! ((:

  8. Milan (Reply) on Tuesday 17, 2012

    Svaka čast na organzaciji i aktivizmu, pravi primer za sve lokalne zajednice, jer u suštini moramo sami sebi napraviti bolje okruženje za život a ne čekati na neke druge….
    …keep on with good work :)))

  9. Marko (Reply) on Tuesday 17, 2012

    Bravo drugari! Samo nastavite 🙂

  10. BRANKO (Reply) on Tuesday 17, 2012

    Odusevljava me sto ste ovaj Sizifovski posao uspesno realizovali i uspeli da probudite svest ljudi,ne samo u vasem okruzenju,vec i sire!!!Kapa dole ,,Druzino”.Samo napred

  11. Tamara (Reply) on Tuesday 17, 2012

    Bravo! Samo tako nastavite! :DD

  12. godo (Reply) on Tuesday 17, 2012

    Svaka cast i samo napred!

  13. Voodoo (Reply) on Tuesday 17, 2012

    Bravo. Mladi i svestrani. Danas je to prava retkost. Samo napred. :)))

  14. Stefan (Reply) on Tuesday 17, 2012

    Sta reci, koju posluku porati…
    …kada vi dajete najbolju mogucu poruku mladima, a i onim starijim.
    Samo tako nastavite

  15. Nataša Lukić (Reply) on Tuesday 17, 2012

    Milane, hvala na odgovoru.Očigledno je da ste pogodili kakve su potrebe i interesovanja mladih u vašem okruženju i šire, što se vidi po njihovom odzivu u realizaciji akcija.
    Htela bih, takođe, da podržim vaš način pisanja tekstova:- jasno, konkretno, bez okolišanja, sa hrabrošću da iznesete svoj stav i komentar.

  16. Andrija (Reply) on Tuesday 17, 2012

    Svaka cast ..ovo je extra!:) jedva cekam da se vratim u svoj rodni kraj, da dam i ja svoj doprinos :))) “Selo moje lepse od Pariza ” :)))

  17. andja (Reply) on Tuesday 17, 2012

    upoznata sam sa projektima koji su usledili nakon ovog,svaka vam cast samo tako nastavite. zelim vam velike poduhvate i uspehe!!!

  18. Aleksandra (Reply) on Tuesday 17, 2012

    Svaka cast! Imam samo reci hvale i podrske za sve iz organizacije Kobra!

  19. franc :) (Reply) on Tuesday 17, 2012

    shta reci shto prethodnici nisu? za divljenje , pohvalu, a uobrazicete se ali neka :), zasluzujete hvalospeve!
    To je ono shto srbiji fali trenutno, samoinicjativnost, reshenost da se stanje dovede u bolje i lepshe, vodjeno idejom odrzivog razvoja potpomognuto upornoshcu svakog pojedinca, a sa istim ciljem, krajnji rezultat ne moze biti nishta drugo nego uspeh! shvatili ste pre njih samih koje su prave potrebe vecine, i za shta se treba troshiti, dali ste sebe ni sa kakvim rezervama da neshto dobijete za uzvrat sem onoga shto mozete podeliti sa istima i buducima koji ce uzivati u dobrima koje ste ostavili za vama…

  20. Svetlana D. (Reply) on Tuesday 17, 2012

    Vi ste dokaz sta se sve moze uraditi sa samo 500 eura. Vidi se da novac ne mora da bude presudan ukoliko nesto istinski zelimo. Svaka cast!
    Cvece, klupice i drvece na mestu divlje deponije – odlican rezultat! 🙂