Nada 2-Klimt_tU Srbiji postoji opsežna i dobro organizovana socijalno-pravna zaštita, barem na papiru. Za grad Beograd tu ulogu preuzima Gradski centar za socijalni rad, podeljen u više radnih jedinica prema opštinama.

Na zvaničnom sajtu Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu, navodi se i sledeće:

“Svako od nas, u nekom periodu života, može imati potrebu za uslugama centra za socijalni rad. Naši stručni radnici – socijalni radnici, psiholozi, pedagozi, pravnici, sociolozi i andragozi – imaju zakonsku obavezu da izađu u susret građanima kojima je potrebna pomoć i podrška: deci i omladini, osobama sa posebnim potrebama, osobama sa psihološkim problemima, osobama sa problemima u porodičnim odnosima i nasiljem u porodici, osobama koje imaju probleme zbog siromaštva i starim osobama kojima je neophodna pomoć.

GCSR je ustanova od poverenja, a u rešavanju najrazličitijih životnih problema, naši stručni radnici polaze od neophodnosti poštovanja osnovnih ljudskih prava, kao i specifičnih potreba koje ima svaka porodica i pojedinac. U svom radu, GCSR sarađuje sa drugim državnim institucijama (sudovima, MUP-om, školama, zdravstvenim ustanovama…), kao i nevladinim i humanitarnim organizacijama.

Ukoliko imate neki problem, obratite se Vašem opštinskom centru za socijalni rad , po mestu prebivališta koje je upisano u Vašoj ličnoj karti.”

… Dodaću: Ukoliko imate neki ozbiljan problem i baš MORATE da se obratite opštinskom Centru za socijalni rad, naoružajte se upornošću i strpljenjem. Borite se za sebe i svoj slučaj, neće niko drugi to učiniti umesto vas, kako biste razrešili svoju situaciju zbog koje ste Centru zakucali na vrata. Zbog svoje teške brakorazvodne situacije i problema sa bivšim suprugom (a koji su se nastavili i nakon razvoda i traju i dan danas), i ja sam bila jedna od tih koji su im zakucali na vrata. S nadom da će mi u okviru te ustanove neko pomoći, zaštititi moje dete i mene, ponuditi nam informacije i savete, pratititi našu situaciju i biti autoritet koji će stati na put samovoljnom, agresivnom i nasilnom ponašanju bivšeg supružnika. U meri u kojoj to ne odstupa od uobičajenog delovanja, Centar mi jeste izašao u susret kao državna institucija. U meri u kojoj je to zahtevalo dodatni angažman u smislu udubljivanja u slučaj i trajnog rešavanja problema u okviru svojih ovlašćenja, to se nije desilo.

Mnogi samohrani roditelji, kao i ostali korisnici, potvrdiće vam da u praksi Centri za socijalni rad često ne služe da baš Vama izađu u susret i omoguće vam adekvatnu pravno-socijalnu zaštitu, u skladu sa svojim širokim i odgovornim ovlašćenjima.

Mi najčešće i ne znamo kolika su i kakva njihova ovlašćenja, niti koja i kakva su naša prava. Među nama najpotrebnijim je upravo pravo na informaciju. Sem toga, naše osnovno pravo je da nas neko sasluša, da deluje savetodavno, da nas uputi kako i šta dalje.

Evo i nekih nimalo stručnih, ali na žalost i nimalo retkih odgovora (saveta?) koje sam i lično čula i koje slušaju i drugi samohrani roditelji:

Centar za socijalni rad ne može da rešava vaše probleme, sami ste krivi za svoje pogrešne životne izbore,  sami ste birali za koga se udajete, prihvatite odgovornost za svoje životne propuste i greške… Saznala sam, u formi obrazloženja, i to da razvedenih ima sve više i da mnogi među njima pokušavaju da manipulišu svojim sukobima preko Centra.

Suočila sam se sa zidom nezainteresovanosti i odgovorima na ličnom nivou koji meni nimalo ne pomažu, već mi govore da je sistem protiv mene, protiv detetovih i mojih prava, da sam sama sa svojim „predmetom“, da za mene nema mnogo razumevanja i pomoći u okviru sistema. 

Ako sam ja loše procenila životnog saputnika, došla u nepovoljnu i traumatičnu bračnu i porodičnu situaciju i odlučila da se razvedem i sama brinem o svom detetu, i ljudi iz Centra su takođe birali životni poziv i zaposlenje i za očekivati je da se u skladu s tim i ponašaju. Oni takođe imaju odgovornost: prema ljudima koji im se obraćaju za pomoć. Verujem im da ima raznoraznih ljudi, pitanja, slučajeva i situacija. Razumem da je zahtevno raditi s ljudima i ljudskim sudbinama i da im posao nije lak. Ali, to jeste njihov posao, oni jesu osposobljeni stručnjaci…

Otud su i brojne pritužbe na rad Centara:

U proteklih pet godina, na adresu resornog ministarstva stiglo je više od 4.500 hiljade pritužbi građana na rad centara za socijalni rad. Od 2008. godine u porastu je broj žalbi građana na rad centara za socijalni rad, pokazali su podaci Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike. Iako se ispostavilo da je svaki treći građanin bio u pravu, nadležno Ministarstvo do sada je podnelo samo 14 krivičnih prijava. U proteklih pet godina niko iz Centara za socijalni rad nije osnovano optužen da je tražio ili uzimao mito, tvrde u nadležnom Ministarstvu.

hygieia_klimtDragan Vulević, dipl. pravnik i načelnik odeljenja za upravne i nadzorne poslove u oblasti porodične zaštite u Ministarstvu za rad i socijalnu politiku, u izjavi za RTS vesti objašnjava da se najčešći propusti tiču dužine trajanja postupaka, ali i odnosa stručnjaka u Centru za socijalni rad prema strankama u postupku. Nekad se, kaže Vulević, izgubi profesionalni odnos i prelazi na lični.

A propusta ima. U slučaju razvedenih i smaohranih roditelja, sve se najčešće završava na razgovoru, izostaje čak  i obavezni izlazak na teren. Objašnjenja su razna: auto je u kvaru, ili nema slobodnog automobila jer je slučajeva mnogo a njih malo, preopterećeni su poslom …

Ostaje da se zaključci i mišljenja donose na osnovu razgovora sa klijentima. Socijalni radnici su stručnjaci (psiholozi, pedagozi) osposobljeni za psihološku procenu. A upravo je stručno mišljenje Centra nešto čime se sud u svojoj odluci najviše rukovodi, između ostalog… Da li se na taj način ozbiljno ugrožavaju prava građana i sudske odluke?

Moj brakorazvodni slučaj su vodila dva različita Centra za socijalni rad, u skladu sa različitim prebivalištima: mene sa detetom, i mog bivšeg supruga. Sudu je poslato objedinjeno mišljenje centara koji su komunicirali samo tim povodom, a nisu razmenjivali nikakve druge informacije, kojih je bilo i pre presude i nakon presude, i nisu beznačajne za slučaj. Da li to znači da je slučaj duplo temeljnije vođen, ili sa propustima u proceduri?

Možemo ih pravdati nedovoljnošću kadrova, opterećenošću Centara za socijalni rad i slično, ali opravdanja nam ni u ovom slučaju ne trebaju, niti rešavaju probleme zbog kojih im se obraćamo. Nama trebaju rešenja. Nama treba konkretna podrška. Treba nam savet. Neophodne su nam informacije. Treba nam da imamo kome da se obratimo… Treba nam da Centri za socijalni rad zaista obavljaju sve ono što je navedeno da obavljaju.  

Posebna je priča o saradnji Centara za socijalni rad sa drugim instutucijama sistema koja je navdena na sajtu. Otidite u bilo koju opštinu, obratite se bilo kome unutar službi, saznaćete da ustanove koje treba tesno da sarađuju i razmenjuju informacije na dobrobit građana – međusobno uopšte ne komuniciraju!

Niti je bilo ko ikada u procesu razvoda izašao na teren da vidi gde i kako živimo, niti je pristupljeno brakorazvodnom slučaju na način koji bi izašao iz primene uobičajenih šablona. Nije postojala ozbiljna komunikacija između dva Centra za socijalni rad koja su vodila slučaj, ni komunikacija Centara za socijalni rad i SUP-a, niti je uzimana u obzir kasnija sudska odluka i Mera zaštite od nasilja u porodici. Početni ljubazni, ali suštinski nezainteresovani stav se pretvorio u jasno rezervisan, pa i odbojan kada se ispostavilo da je situacija takva da imam potrebu za njihovom podrškom i savetom u rešavanju porodične situacije. Potrebu da koristim pravno-socijalnu zaštitu koja meni i mom detetu na papiru pripada.

Na kraju, pitam sve nas: pored prebacivanja odgovornosti i rečenica tipa “To nije u našoj nadležnosti”, ili “Obratite se sudu”, “Obratite se SUP-u” (obratite se bilo kome, samo ne meni…), a ko je taj ko je merodavan da posavetuje, i/ili nadzire sporovođenje sudskih odluka? Sud je svoje već rekao, ali ko će te odluke, mere i modele sprovoditi u praksi ukoliko se ne poštuju i krše? Centar za socijalni rad negira svoju obavezu praćenja porodične situacije nakon razvoda, i svoje supervizorstvo u sprovođenju Mera za zaštitu od nasilja u porodici ili modela viđanja deteta. SUP kaže da je kršenje navedenog u nadležnosti Centara za socijalni rad, a samohrani roditelji kažu ŠTA DA RADIM i KOME DA SE OBRATIM?? 

Ne želim da dajem savete, sem da apelujem: udružimo se, da bismo se zaštitili. Izgleda da nema drugog instrumenta i načina da službenici Centara pogledaju u očajničke oči korisnika svojih usluga – svojih komšija i sugrađana, među njima i brojnih samohranih roditelja i njihove dece (za koje znamo da nisu viđeni kao ugrožena grupa stanovništva, iako ih je cela armija). I da ih dožive kao ljudska bića kojima oni mogu i treba da pomognu po prirodi svoje struke i svog posla …  

Da podsetim: kao i sve ostale ustanove, ne postoje Centri za socijalni rad sebe radi, već radi NAS. Raznih nas koji moramo da im zakucamo na vrata.

Ukoliko imate tu životnu nesreću da ste prinuđeni da uđete na vrata Centara za socijalni rad, želim vam da naiđete na revnosne i ljubazne stručnjake koji ozbiljno shvataju svoj posao, zaduženja i ovlašćenja: na nekoga ko će se zainteresovati za vas i pozabaviti se ozbiljno vašim problemom ili predmetom. I pomoći vam. Vama i vašoj deci.

A ima i takvih, samo bi trebalo da ih je mnogo više od slučajnog uzorka, jer rade izuzetno odgovoran posao.

Kakva su VAŠA iskustva?

Zorica Atić

Zorica Atić

Istoričar umetnosti po obrazovanju i struci, član teorijske sekcije ULUPUDS-a. Živi u Grockoj, samohrana je majka sedmogodišnje devojčice i članica Udruženja samohranih roditelja Jelek iz Grocke. Trenutno je angažovana kao stručni i programski saradnik Centra za kulturu Grocka na organizaciji i koordinaciji raznovrsnih likovnih, obrazovnih programa i radionica. Piše i autorske tekstove za kataloge i predgovore za potrebe Centra, sarađuje sa medijima, obrazovnim ustanovama i ustanovama kulture. Objavljuje autorske tekstove u nekoliko časopisa, Internet portala i magazina, i ozbiljno je posvećena kulturnom životu u Srbiji, a posebno u Grockoj. Veruje da je posvećenost kulturi, naročito onoj koja je namenjena mladima koji tek stasavaju, ulaganje u budućnost svake uspešne zajednice i države.



  1. Sneza (Reply) on Friday 14, 2014

    Ostala sam bez posla.alimentaciju ne primam,podstanar. Otisla u Centar za socijalni rad,nazalost, da pitam da li postoji bilo kakva privremena pomoc za dete i mene dok se ne snadjem. Odgovorili su sledece Posto roditelji oca mog deteta nisu zivi a otac ne daje alimentaciju treba da tuzim majku (moju rodjenu majku) da izdrzava moje dete. Na pitanje da li mogu doneti penzioni cek majke na uvid (da se zna da joj penzija jedva podmiruje troskove zivota iako nije clan mog domacinstva) odgovorili su sa ne.Znaci,treba da tuzim rodjenu majku sudu da bi sud utvrdio da su joj prihodi izuzetno mali da bih onda pisala molbu centru za socijalni rad da mi odobre mesecnu pomoc na nivou jedne godine. Rekose mesecna naknada ili pomoc je oko 9 hiljada dinara. NE MOGU TUZITI RODJENU MAJKU!!!

  2. Anđelija Kostić (Reply) on Friday 14, 2014

    Izdržavanje se može sudski tražiti od roditelja dužnika, pa čak i od njegove punoletne, zaposlene dece. Međutim, treba podneti krivičnu prijavu protiv dužnika izdržavanja, (alimentacije). S druge strane CSR je godinama i godinama unazad bio dužan, (još po ZBPO, Zakon o braku i porodičnim odnosima, koji je važio pre ovog Porodičnog zakona), da vodi evidencije o dužnicima i deci kojoj treba isplatiti slimentaciju. Isto tako, morali su da vode i evidenije samohranih roditelja! Zašto nisu? To je pitanje! Takođe su u obavezi da podnose prijave za ne plaćanje izdržavanja, zaštite deteta i sl. Zašto ne rade, drugo pitanje? Isto tako, u obavezi su i oni da pomognu novčano soijalno ugroženima. Nažalost, malo soijalnih radnika zna da ovaj pravilnik postoji:
    http://www.zavodsz.gov.rs/PDF/podzak/Pravilnik%20o%20zabranjenim%20postupanjima%20zaposlenih%20u%20socijalnoj%20zastiti.pdf
    A još veća žalost, što ovakve nalaze pišu studenti socijalne zaštite na FPN, a stručni radnici, sigurno još bolje, zar ne, s obzirom na dodatnu praksu i znanje: UNIVERZITET U BEOGRADU, FAKULTET POLITIČKIH NAUKA
    Odeljenje za socijalnu politiku i socijalni rad
    Predmet: stručna praksa III, školska 2013/2014.
    Nastavnik: doc. dr Jasna Hrnčić, asistent dr Vojin Vidanović

    UPUTSTVO ZA PRIPREMU
    STUDIJE SLUČAJA SA PREDLOGOM PROGRAMA AKTIVNOSTI
    Studija slučaja sa predlogom aktivnosti se odnosi na jednog korisnika dnevnog boravka ili ustanove/organizacije za rezidencijalni smeštaj u kojoj je student/kinja obavljao/la praksu na trećoj godini studija socijalne politike i socijalnog rada. Priprema je student na osnovu razgovora sa korisnikom i kolegama, postojeće dokumentacije u ustanovi/organizaciji u kojoj je obavljao praksu, koju obavezno prilaže, i konsultacija relevantne literature. Priložena dokumentacija može biti prepisana originalna dokumentacija slučaja u ustanovi ili organizaciji, ili – ako ustanova to dozvoli – fotokopija ove dokumentacije. Prilikom pripreme Studije slučaja i priložene dokumentaciji neophodno je voditi računa o čuvanju poverljivosti podataka tako da se ne navode podaci po kojima se korisnik može identifikovati. Ne sme se navoditi tačno ime i prezime korisnika već samo inicijali N. N ili neki drugi izmišljeni inicijali.. Umesto imena i prezimena roditelja/staratelja navode se inicijali. Ne navodi se jedinstveni matični broj. Navodi se godina rođenja, ali ne i datum. Ne navodi se tačna adresa već samo opština i tip naselja (selo/grad). Ukoliko se radi o fotokopiji dokumentacije, treba preći belilom ili crnim flomasterom delove teksta u kojima se navode ovi podaci tako da oni nikako ne mogu biti vidljivi. Studiju pisati u Word-u na A4 stranu a kucati u fontu Times New Roman, veličina slova 12, bez proreda, i obavezno je svojeručno potpisati .
    STUDIJA SLUČAJA OBAVEZNO OBUHVATA NASLOVNU STRANU I TRI POGLAVLJA – OPIS, PROCENA I NACRT PREDLOGA PROGRAMA AKTIVNOSTI.
    NASLOVNA STRANA sadrži:
     naziv obrazovne ustanove u kojoj se realizuju studije: UNIVERZITET U BEOGRADU, FAKULTET POLITIČKIH NAUKA, ODELJENJE ZA SOCIJALNU POLITIKU I SOCIJALNI RAD
     naziv teme: STUDIJA SLUČAJA SA PREDLOGOM AKTIVNOSTI
     ime i prezime studenta/kinje i broj indeksa
     ime i prezime zaduženog nastavnika (doc. dr Jasna Hrnčić) i datum predaje rada
    Posebno značajni delovi studije slučaja su prikaz snaga korisnika i njegove okoline, prikaz dnevnih aktivnosti korisnika u toku jedne nedelje i predlog programa aktivnosti. Bez ovih elemenata studija slučaja neće biti prihvaćena i student će biti vraćen sa ispita na doradu studije slučaja.

    I OPIS
    A. PODACI ZA IDENTIFIKACIJU KORISNIKA i ostalih značajnih osoba iz korisnikove okoline.
    B. PODACI O KORISNIKU, PORODICI I ZAJEDNICI
    1. Podaci o korisniku
    Deskriptivni podaci o korisniku, koriste se informacije koje sam korisnik daje o sebi i podaci koje dobijamo iz direktne opservacije. IZBEGAVATI IZVOĐENJE ZAKLJUČAKA I DAVANJE SUDOVA O KORISNIKU!
    • Identifikovati izvor informacija
    • Zabeležiti značajne reči i fraze koje korisnik upotrebljava za sopstveni opis tokom razgovora
    • Kod deskripcije korisnika izbegavati izraze koji stvaraju stereotipne slike
    • Informacije koje se baziraju na opservacijama socijalnog radnika, ukoliko su značajne
    2. Podaci o porodici i domaćinstvu
    • Podaci o porodičnom okruženju korisnika ili umesto toga PORODIČNI GENOGRAM sa komentarom
    • Podaci o drugim značajnim osobama
    • Zabeležiti izvor informacija i značajne reči i fraze koje osobe iz korisnikove okoline koriste za opis situacije
    3. Podaci o lokalnoj zajednici korisnika
    • Školski, zdravstveni, radni i rekreacioni sistem u zajednici
    • Sistem susetskih i prijateljskih veza
    • Etničko, kulturno i religiozno pripadništvo u situacijama kada je to potrebno
    C. SOCIJALNA ISTORIJA
    Predstavlja opis životne istorije i tekućih socijalnih okolnosti. Prikazuju se samo one informacije koje su relevantne za rad na korisnikovom problemu sa stanovišta ustanove/organizacije čije usluge on/a koristi.
    1. Razvojna istorija: rođenje, detinjstvo, adolescencija, mladalačko i zrelo doba; ukoliko su relevantne, uključiti i
    informacije o specifičnim događajima ili iskustvima u toku životnog ciklusa.
    2. Lična i porodična istorija: relevantni prošli i tekući lični, porodični i kulturni procesi, pogađaji, veze i odnosi.
    3. Kritični događaji, pozitivni i negativni, koji su mogli značajno uticali na dalje ponašanje i probleme korisnika. Opisati kako su uticali ovi događaji.
    4. Seksualno ponašanje, ukoliko je relevantno za problem i situaciju korisnika.
    5. Upotreba alkohola i/ili droga, ukoliko je relevantno za problem i svrhu rada.
    6. Fizičko i zdravstveno stanje: podaci o zdravstvenoj istoriji i trenutnom fizičkom stanju korisnika: prisustvo bolesti, povreda, hendikepa i stanja fizičke kondicije korisnika.
    7. Pravna istorija: učešće korisnika u krivičnim i drugim pravnim procesima, ukoliko je relevantno.
    8. Obrazovna istorija: formalna i neformalna obrazovna iskustva i postignuća.
    9. Istorija zaposlenja: uključujući i vojnu službu, volontersko angažovanje, prekid posla i eventualno penzionisanje.
    10. Rekreacione aktivnosti: Načini na koji korisnik provodi svoje slobodno vreme – sportske aktivnosti, hobi, aktivan odmor i slično, predstavljaju pokušaj podizanja kvaliteta života i izvor zadovoljstva
    11. Religiozne i duhovne aktivnosti: koje su to aktivnosti i koji im smisao i značaj daje korisnik.
    12. Raniji kontakti sa psiho-socijalnim službama: sumarni prikaz ranijih kontakata sa službama psiho-socijalne zaštite, razlozi za kontakt, trajanje kontakta i preduzete mere i intervencije.
    D. PODACI O DNEVNIM AKTIVNOSTIMA KORISNIKA– OBAVEZAN DEO
    1. Prikaz dnevnih aktivnosti korisnika u toku jedne nedelje
    • Posebno važno je opisati vremenski raspored aktivnosti korisnika u toku jednog tipičnog dana, uključujući i aktivnisti vezane za dnevni život u instituciji, ali i način na koji provodi sopstveno slobodno vreme i način na koji zadovoljava svoje osnovne i šire potrebe. Ostali dani u nedelji se mogu prikazati samo kao varijacija na osnovni raspored – opisati aktivnosti koje se razlikuju (npr, klub, posete, rad, rekreacija…)
    • Izvori informacija mogu biti: dnevnik aktivnosti korisnika (ukoliko je moguće, zamoliti korisnika da vodi dnevnih svojih aktivnosti u jednoj nedelji), raspored aktivnosti korisnika u okviru ustanove/organizacije u kojoj student obavlja praksu, intervjui sa korisnikom, zaposlenima u ustanovi, roditeljima starateljima isl.
    II PROCENA
    A. PROCENA OSOBE
    1. Identitet i struktura ličnosti
    • Procena osnovne strukture ličnosti: jedinstven način međusobne dinamičke povezanosti crta i sposobnosti, stavova i vrednosti, motiva, socijalnih uloga i osnovne emocionalne dispozicije korisnika.
    • Način na koji korisnik doživljava sopstvenu ličnost, i načini na koje je ispoljava.
    2. Raspoloženja i emocije
    • Procena dominantnog afektivnog tona koji korisnik unosi u svoje odnose sa drugim ljudima u raznovrsnim situacijama, i karakteristične obrazce emocionalnog reagovanja na životne teškoće i osujećenja.
    3. Procena razvojnog ciklusa
    • Procena okolnosti i situacija koje mogu biti faktor nastanka korisnikovog problema kao i onih tačaka u razvojnom ciklusu koje mogu doprinositi održavanju problem-situacije.
    • Otkriti i proceniti one okolnosti i događaje u životnom ciklusu korisnika koje mogu biti izvor snage i doprineti prevladavanju aktuelnog problema na kome se radi.
    4. Snage korisnika – OBAVEZAN DEO
    • Intelektualne, matematičke, manuelne ili sportske sposobnosti, umetnički talenti.
    • Raznovrsnost interesovanja, interes za školovanje i dalju edukaciju.
    • samopoštovanje, efikasnost u postizanju ciljeva, pozitivan stav prema planiranju i budućnosti, veštine rešavanja problema, pozitivno definisanje nepovoljnih okolnosti kao izazova.
    • Prijatan temperament, veštine pro-socijalnog ponašanja – saradnja, uvažavanje drugog, stvaranje stabilnih i konstruktivnih odnosa, konstruktivni doprinos grupi i sl.
    5. Rizici: procena štete koju korisnik može da izazove svojim ponašanjem.
    • Na nivou ličnosti – rizik za auto-destruktivno ponašanje i samopovređivanje.
    • Na nivou okoline – rizik da povredi druge osobe ili pak otuđi, ošteti i uništi tuđu imovinu.
    B. PROCENA PRIMARNOG SOCIJALNOG SISTEMA KORISNIKA
    Pod primarnim socijalnim sistemom se podrazumevaju porodica i članovi domaćinstva, i druge važne osobe iz njegove okoline – prijatelje, dalji rođaci, razredni starešina, šef ili kolege sa posla – “značajni drugi”.
    1. Karakteristike porodice
    • Osnovni komunikacioni obrasci, zajednički ciljevi i aktivnosti, zadovoljstva i problemi, hijerarhija autoriteta u porodici korisnika.
    • Preovlađujuća emocionalna atmosfera u porodici, stepen u kome korisnik zadovoljava potrebe za ljubavlju i emocionalnom razmenom.
    • Porodične vrednosti i stavovi.
    2. Snage porodice – OBAVEZAN DEO
    • Stabilan, topao i harmoničan odnos prema korisniku, dobri odnosi roditelj – dete, dobri bračni odnosi korisnika, posvećenost korisnika porodici, podržavajući odnosi u porodici u kriznim situacijama, aktivan i konstruktivan odnos u prevazilaženju problema, podržavajuća uloga člana proširene porodice ili porodičnih prijatelja, dobri ekonomski resursi porodice.

    2. Odnos između korisnika i porodice s obzirom na problem korisnika
    • Okolnosti, događaji i odnosi u porodici koji su verovatan činilac nastanka problema korisnika,
    • Okolnosti, događaji i odnosi u porodici koji su verovatan činilac snage i konstruktivne promene u odnosu n problem.
    • Načini na koje se korisnik uklapa ili ne uklapa u vrednosti i obrazce reagovanja porodice s obzirom na njegov problem.
    • Stepen podrške ili osude koji korisnik ima u porodičnoj ili drugoj primarnoj grupi u odnosu na svoj problem.
    3. Vršnjački odnosi
    • Karakteristike vršnjačkih odnosa: bliska i stabilna prijateljstva, partnerski odnosi, broj i vrsta prijatelja, način provođenja vremena sa vršnjacima, potrebe koje zadovoljava u vršnjačkoj grupi, izazovi na koje nailazi u vršnjačkim odnosima.
    • Snage vršnjačkih odnosa: konstruktivni i raznovrsni odnosi sa vršnjacima, značajne emotivne veze sa konstruktivnim vršnjacima, blizak i kvalitetan odnos sa barem jednim konstruktivnim vršnjakom / partnerom, dobra iskustva u partnerskim odnosima.
    C. PROCENA SREDINE KORISNIKA
    1. Boravak u ustanovi/organizaciji iz domena socijalne zaštite
    • Naziv ustanove /organizacije iz domena socijalne zaštite u kojoj korisnik provodi značajan deo vremena
    • Vreme koje korisnik provodi u nekoj ustanovi/organizaciji iz domena socijalne zaštite: da li živi u ustanovi, ako ne, koliko puta nedeljno dolazi i koliko sati dnevno provodi u ustanovi
    • Faktori ustanove/organizacije koji utiču na kvalitet života korisnika
    • Način na koji se osobe u ustanovi, preko formalnih i neformalnih interakcija, odnose prema korisniku, njegovom problemu i situaciji s obzirom na vrednosti i norme ustanove
    2. Socio-kulturni faktori u široj zajednici
    • Faktori šire životne i radne zajednice korisnika koji utiču na kvalitet života korisnika
    • Procena načina na koji se šira sredina odnosi prema korisniku, njegovom problemu i situaciji obzirom na vrednosti i norme koje postoje u zajednici.
    3. Snage – OBAVEZAN DEO
    Prikazati snage koje su relevantne za situaciju i problem korisnika. To mogu biti:
    • Iskustva u školovanju: pozitivan emotivni odnos prema školi, posvećenost školi i školskim aktivnostima, uključenost u razredne aktivnosti i/ili sekcije, dobar uspeh u školi, nagrade i priznanja, korišćenje drugih resursa škole (rekreativnih, kulturnih, zdravstvenih…), podržavajući i podstičući odnos sa barem jednim učiteljem/nastavnikom.
    • Iskustva u zapošljavanju: posao doživljava ili je doživljavao/la kao interesantan, posao omogućava dalju edukaciju i/ili uključuje nove mogućnosti, dobri socijalni odnosi na poslu, dobar odnos sa nadređenim na poslu, veštine i sposobnosti koje je korisnik razvio na poslu.
    • Resursi ustanove/organizacije u kojoj se obavlja praksa: kulturni i sportski sadržaji, programi relevantni za korisnika, uključenost korisnika u aktivnosti u ustanovi, podržavajući i podstičući odnos sa osobama iz ustanove/organizacije, korišćenje resursa ustanove/organizacije od strane korisnika, dobra i raznolika socijalna umreženost korisnika u ustanovi/organizaciji.
    • Resursi u široj zajednici: kulturni i sportski sadržaji, programi relevantni za korisnika, uključenost korisnika u aktivnosti u zajednici, podržavajući i podstičući odnos sa osobama iz okruženja, korišćenje resursa zajednice od strane korisnika, raznolika i široka socijalna umreženost korisnika.
    3. Nedostaci
    • Procena resursa zajednice koji su nedovoljno pristupačni korisniku,
    • Procena resursa koji su nedovoljno razvijeni ili ih uopšte nema u zajednici.
    D. ZAKLJUČAK – SUMARNA PROCENA
    • Sumiraju se iz gore navedene procene ključni podaci o korisniku i daje se celovit zaključak o korisniku i njegovoj situaciji, daju se smernice za moguće intervencije kod korisnika i u njegovoj okolini.

    III NACRT PREDLOGA PROGRAMA AKTIVNOSTI – OBAVEZAN DEO
    Nacrt predloga programa aktivnosti predstavlja simulaciju potrebne intervencije socijalnog radnika u navedenom slučaju na osnovu svega prethodno izloženog. Ona ne treba da bude prepričana već postojeća intervencija, već treba da jasno pokaže logički sled između definisanog problema, cilja intervencije i plana rada.
    A. PROBLEMI
    1. Problemi koje je korisnik definisao
    • Prikažu se problemi koje je korisnik u prvom kontaktu i u toku procesa eksploracije markirao kao značajne. Oni mogu biti veoma raznoliki i njihov nastanak, održavanje i prevladavanje može biti povezano sa faktorima ličnosti, okoline i njihovim međusobnim uticajem, ali i sa spletom situacionih i drugih okolnosti.
    • Prikaže se procena korisnika koje su realne mogućnosti za njihovo rešavanje.
    2. Analiza dnevnih aktivnosti korisnika u odnosu na potrebe. Podatke o aktivnostima korisnika (poglavlje „Opis“, tačka D) analizirati u odnosu na stepen zadovoljenja:
    • osnovnih potreba korisnika: za kvalitetnom ishranom, adekvatnim smeštajem, stimulacijom (postojanjem događaja i doživljaja koji privlače pažnju korisnika), samostalnim kretanjem, zdravstvenom zaštitom, sigurnošću, pripadanjem, samopoštovanjem isl.
    • razvojnih potreba korisnika: za učenjem, zabavom, lepotom, dobrotom, redom, pravdom isl.
    3. Problemi koje je student identifikovao. Nije retkost da korisnik jedan broj svojih problema ne saopštava jer ih se stidi ili nema poverenja u sagovornika. On/a može da probleme ni ne uviđa zbog nemogućnosti razumevanja ili nedostatka informacija. Prethodna analiza aktivnosti korisnika značajno pomaže u procesu identifikovanja korisnikovih neizrečenih problema, kao i razgovori sa socijalnim radnikom, i drugim osobljem ustanove.
    4. Problemi koji su osnov za razvoj predložene aktivnosti. Student u saradnji sa korisnikom definiše prioritetne probleme i nezadovoljene potrebe, njihovu težinu i urgentnost. Razmatra mogućnosti njihovog rešavanja u okviru ustanove/organizacije u kojoj se obavlja praksa ili neposredne zajednice. U studiji slučaja eksplicitno navodi probleme čije rešenje će biti cilj konkretnog programa aktivnosti koji sledi.
    B. CILJEVI PROGRAMA AKTIVNOSTI
    Definišu se ciljevi programa aktivnosti koje treba da postignu klijent i student u ulozi socijalnog radnika.
     Korisnik uz pomoć studenta definiše željene promene u pravcu rešenje problema iz poglavlja „Problemi“, tačka 4.
     Na osnovu toga, student koncipira najviše tri cilja programa aktivnosti za korisnika koji bi socijalni radnik mogao da realizuje ili podstakne u ustanovi/organizaciji ili u zajednici, a koji bi doprineo realizaciji željene promene. Ciljevi programa treba da budu sažeti u jednu rečenici po cilju, jasni i konkretni, i definisani u odnosu na problem koji su osnov za razvoj predložene aktivnosti ( (problemi).
    C. PLAN RADA
    1. Pristup problemu
    • Student sa korisnikom, porodicom i kolegama diskutuje načine njihovog ostvarivanja.
    • Student pita korisnika i porodicu kako su ranije rešavali navedeni ili slične probleme.
    • Student razmatra strategije i taktike rada, koje zavisno od problema mogu biti veoma različite. Problemima može pristupati na dva načina:
    a) direktnim uticajem na uzroke nastanka i održavanja problema,
    b) osnaživanjem i podsticajem onih snaga, kompetencija i resursa korisnika i sredine koji mogu pomoći prevladavanje teškoća.
    Student bira jednu ili oba načina i odgovarajuću taktiku za rešenje problema i situacije.
    2. Aktivnosti u okviru programa aktivnosti
    Student uz konsultacije sa kolegama definiše:
    • aktivnosti i njihov raspored: student precizno, jasno i jednostavno definiše aktivnosti koje program obuhvata, i redosled njihove realizacije,
    • okvirni vremenski plan: zadaci i aktivnosti mogu se odrediti kao kratkoročni i dugoročni i navesti rokovi;
    • resurse potrebne da bi se aktivnosti sprovele: prostor, vreme, kancelarijsku opremu i materijal, potrebe za angažovanjem stručnog osoblja i volontera, njihov profil i sl.
    3. Plan za evaluaciju postignutog progresa student formuliše uz konsultacije sa kolegama. Obuhvata:
    • vremenski plan evaluacije, koji zavisi od karakteristika problema, programa i situacije. Može biti svakih mesec dana, na sredini i na kraju realizacije programa aktivnosti, šest meseci po njegovom završetku isl.
    • izvore podataka: korisnik, njegova porodica i prijatelji, stručnjaci u ustanovi, nezavisni procenjivači…
    • načine na koji će se evaluacija sprovesti: upitnik, intervju, stručna procena, dokumentacija i sl.

    ROKOVI: Nedelju dana pre zakazanog ispita u odgovarajućem ispitnom roku treba predati Studiju slučaja sa pšrogramom aktivnosti u pisanoj formi u sanduče doc. dr Jasne Hrnčić ili ass. Vojina Vidanovića.
    Doc. dr Jasna Hrnčić