Ima nade za stare na seluInspiracija za ovaj tekst mi je agencijska vest od 31. januara 2014. godine, koja nosi naslov “Slaba zaštita starih u Srbiji”. Odbor za socijalna prava Saveta Evrope je utvrdio da stara lica u Srbiji i još četiri evropske zemlje (Crna Gora, Češka, Slovačka i Ukrajina) nemaju dovoljno sredstava za najnužnije životne potrebe starih, niti ima valjanih zakona koji bi ih štitili od starosne diskriminacije. U opsežnoj studiji Odbora za socijalna prava iz 2013. godine navodi se da su opšta ekonomsko socijalna kriza i mere “stezanja kaiša” u Evropi dovele do povećanja kršenja prava ljudi na korišćenje zdravstvenog sistema i socijalne pomoći, a još više nego ranije su time pogođeni siromašni, nezaposleni i bolesni… U izveštaju se potencira da u Srbiji i druge četiri navedene zemlje “nema zajamčenih sredstava za stara lica”. Takođe se navodi da su “stara lica posebno ugrožena kršenjem njihovih ljudskih prava, uključujući zloupotrebu i napuštenost”. U izveštaju je naglašeno da je novousvojeni član 23 Evropske socijalne povelje, koju je i Srbija ratifikovala, prvi zakonski instrument za specifičnu zaštitu starih lica. Član 23 – Pravo starijih lica na socijalnu zaštitu obavezuje zemlje potpisnice da starima obezbede i garantuju adekvatna materijalna sredstva koja im omogućuju da pristojno žive i aktivno učestvuju u javnom i društvenom životu, omogućuje im da slobodno odaberu svoj način života i da vode nezavisan život u svom porodičnom okruženju sve dok to žele i mogu. Konačno, garantuje pružanje zdravstvene zaštite i usluga koje su potrebne starima u njihovom stanju.

Ovo nije jedini izveštaj koji nas informiše i obaveštava kako krajnje loše stojimo po nekim ključnim parametrima zaštite ljudskih prava ili drugim indikatorima važnim u životima članova društva u odnosu na ostale evropske narode. Navešću samo neke od naslova tekstova objavljenih u medijima tokom 2013. ili s početka 2014. godine:

  • Srpsko zdravstvo najgore u Evropi (novembar, 2013.)
  • Srednjoškolci Srbije na 43. od 65 mesta na PISA testu (decembar, 2013.)
  • Korupcija cveta u Sloveniji, Hrvatskoj i Srbiji (maj, 2013.)
  • Stopa rizika od siromaštva u 2012. u Srbiji među najvećim u Evropi (decembar, 2013.)
  • Prinosi po hektaru zemlje među najnižim u Evropi (decembar, 2012.)

Jedino gde smo u vrhu ne samo evropskih već i svetskih zemalja, to je prosečna površina obradivog zemljišta po glavi stanovnika. U junu 2013. godine objavljeno je da se po Indikatorima Svetske banke Srbija po površini obradivog zemljišta po stanovniku nalazi na 17. mestu od 206 zemalja i teritorija na svetu, sa 45 ari po stanovniku, što je više nego dvostruko od svetskog proseka. Od Evropskih zemalja samo je viši prosek zemlje u Ruskoj federaciji dok, recimo, ona u Holandiji iznosi 6 ari, u Nemačkoj 19, u Italiji 20, Francuskoj 33 ara…

Iz ovih pokazatelja više je nego jasno da je jedini istinski resurs koji mi u Srbiji imamo, pored ljudi, obradiva zemlja, a mi ni jedan od ta dva resursa ni približno valjano ne koristimo. Mi imamo situaciju da većinu poljoprivrednih proizvoda uvozimo, a one poljoprivredne proizvode koje  bismo mogli da izvozimo nemamo u dovoljnoj količini. U selima imamo ogroman izazov kako da usporimo odumiranje sela, kako da zbrinemo staračka domaćinstva, kako da obezbedimo namirnice za prehranu samohranih siromašnih starih lica. Kako da im povećamo dostupnost usluga zdravstvene i socijalne zaštite, kulture, trgovine, kada je u selima evidentan nedostatak ili uništenost postojeće infrastrukture, saobraćajne, komunalne…?

Moguće je ovo pitanje rešiti sistemskim planiranjem ruralnog razvoja kako u oblasti ekonomske tako i socijalne sfere uz učešće različitih ministarstava, lokalnih samouprava, mesnih zajednica i ljudi koji žive u tim sredinama. Poljoprivreda jeste i treba da bude ključni pokretač našeg privrednog razvoja na koji će se naslanjati sve ostale privredne grane.

Ako bi država snažnim aktivnim merama zapošljavanja radno sposobnog stanovništva u seoskim sredinama, podrškom razvoja zadrugarstva, stimulativnim merama za aktivno starenje starijeg stanovništva dala zamajac poljoprivrednoj proizvodnji i drugim delatnostima u seoskim sredinama, krenuli bismo ka boljitku. Mlađi ljudi bi ostajali u selima ili bi se oni koji su (ostali) bez zaposlenja u gradskim sredinama, lakše opredelili za povratak ili eventualni dolazak u selo. U selima bi živeli od svoga rada i onda bi mogli da pružaju podršku i samohranim starim ljudima koji tada ne bi bili prepušteni sami sebi i Božijoj volji.

Dakle, ima nade i za stare na selu, ali samo pod uslovom ako se konačno uzmemo u pamet i počnemo raditi na korišćenju resursa kojih u ovoj zemlji imamo, umesto da izmišljamo toplu vodu i sanjamo o razvoju železara, automobilske ili, ne znam kojih sve ne, industrija i tehnologija dok nam istovremeno mladi odlaze iz zemlje ili, besposleni, tumaraju i odaju se porocima.

Sve pod uslovom i da nas razvoj sela i ne interesuje, ova zemlja je u obavezi da obezbedi minimum socijalne sigurnosti za svoje najisključenije građane, pa među njima i za stare, bilo da oni žive u seoskim ili gradskim sredinama. Pokazalo se da važeći Zakon o socijalnoj zaštiti ne daje prava rešenja za zbrinjavanje najisključenijih zbog visoko postavljenih kriterijuma za uključivanje u program državne socijalne pomoći, a za razvoj servisa u lokalnoj zajednici država je odgovornost prenela na lokalne samouprave, ali ih nije i eksplicitno obavezala na to.

Ako socijalnu politiku budemo vodili iz razvojne perspektive, mnogo će biti lakše blaže postaviti kriterijume za uključivanje siromašnih u programe državne socijalne pomoći i lakše će biti lokalnim samoupravama da izvršavaju svoje nadležnosti prema građanima. Posledično, mladi će ostajati u zemlji, povećaće se natalitet, usporiti starenje stanovništva i povećati kvalitet života i blagostanje svih stanovnika i onda nećemo imati sumorne novinske naslove poput ovih sadašnjih.

Linkovi članaka i studija:

  1. Slaba zaštita starih u Srbiji (www.euractiv.rs)
  2. Srpsko zdravstvo najgore u Evropi (www.danas.rs)
  3. Srednjoškolci Srbije na 43. od 65 mesta na PISA testu (www.blic.rs)
  4. Korupcija cveta u  Sloveniji, Hrvatskoj i Srbiji (www.antikorupcija-savet.gov.rs)
  5. Stopa rizika od siromaštva 2012. u Srbiji među najvećim u Evropi (.pdf)
  6. Prinosi po hektaru zemlje među najnižim u Evropi“ iz Studije „Budućnost sela u Srbiji (SIPRU, decembar, 2012., .pdf)
  7. Indikatori svetske banke: Obradivo zemljište po stanovniku (www.makroekonomija.org)
Nadežda Satarić

Nadežda Satarić

Nadežda Satarić je magistar socijalne politike, po osnovnom obrazovanju socijalna radnica. Ima dugogodišnje iskustvo u socijalnoj zaštiti - skoro 25 godina je radila u državnom sektoru na institucionalnoj zaštiti starih ljudi, a od 1999.godine je u nevladinom sektoru, gde se bavi socijalnim politikama i zaštitom najisključenijih grupa građana sa posebnim naglaskom na stara lica. Rukovodilac je nevladine organizacije „Snaga prijateljstva“ – Amity koja predvodi klaster za stare u procesu socijalnog uključivanja i smanjenja siromaštva.



  1. Ljiljana Petrović (Reply) on Wednesday 5, 2014

    Poštovana gospođo Satarić, pružili ste nam sveobuhvatnu analizu problema života starih na selu. Vrlo mudro ste u ovu analizu uvrstili podatke iz studija o zdravstvu, obrazovanju i siromaštvu. To su zapravo ključne oblasti koje su vezane, ne samo za selo, već za probleme celog našeg društva.
    Želela bih, pre svega, da se osvrnem na značaj višegeneracijskih porodica u seoskim sredinama. Kada uporedimo način života dece u gradu i dece u selu vidimo ogromnu razliku. Deca u gradovima žive nezdravim načinom života, od kompjutera do televizora, premalo vremena provode na svežem vazduhu. Za razliku od dece na selu. Pritom deca na selu stiču radne navike, od malih nogu su uključena u poslove u domaćinstvu. Sve to doprinosi zdravijem odrastanju, kvalitetnijem životu. Život u višegeneracijskim porodicama donosi mnoge prednosti. Osnaživanje srednje generacije, generacije roditelja koji imaju potporu i uče od starijih. Generacija starih, koji pre svega doprinose. Ono što je potrebno starom čoveku je da bude koristan. Život u porodičnm poljoprivrednom domaćinstvu starim ljudima omogućava da se raduju odrastanju svojih unučića i praunuka, da pomognu u njihovom vaspitanju, pa i da ispričaju poneku nezaboravnu priču iz svog detinjstva.
    Vi ste u svom tekstu ponudili podrobnu analizu, ali ste pružili i rešenja. Da bi se do rešenja došlo moraju se ovim pitanjem baviti nadležna ministarstva, lokalne samoprave, civilno društvo, obrazovne ustanove, zdravstvene ustanove, istaknuti stručnjaci.

    • Nadežda Satarić
      Nadežda Satarić (Reply) on Wednesday 5, 2014

      Poštovana Ljiljana,

      Zahvaljujem sto ste izdvojili vreme i pročitali moj tekst, kao i što se slažete sa mojim stavovima.
      Hvala što ste se dodatno osvrnuli na značaj višegeneracijskih porodica u seoskim sredinama.

      Srdacan pozdrav,
      Nada