Nedelja

Godina prođe, dan nikako

Šunjam se besciljno okolo, divan dan do sada. Glad. Kontejneri prazni. Pre podne je. Svratim do poznanika. Upravo ručaju. Pile s rižom. Pretvaram se da sam već jeo, ali padam u iskušenje da otmem pile iz detetovih ruku. Nije to lažna skromnost, mislim da je to neka vrsta perverzije. Dvaput su me nudili. Ne i ne. Nisam čak ni kafu hteo posle ručka. Kad sam izlazio, sa žudnjom sam bacio pogled na kosti – na njima je još uvijek bilo mesa.

Kalenić – ulice žive – pune ljudi. Kafane otvorene – bašte pune. Tezge s povrćem, mesare u punom pogonu. Ruke pretovarene kesama. Krasna hrišćanska nedelja prepodne. Tačno je podne – zvona otkucavaju a ja stojim praznog stomaka na raskršću svih ovih ulica koje odišu mirisom hrane. Kafane i hrana, a ja šetam okolo kao gubavac, sa glađu koje mi izjeda creva. Ulice vijugaju i zaokreću na svakoj sveža košnica života. Kolone ljudi koji s povrćem u kesama tu i tamo ulaze u kuće sa sočnim …

Ništa osim hrane, hrane, hrane. Da padneš u delirijum. Dolazim u park, na klupama starci, invalidi, epileptičari. Dremaju i čekaju poziv na ručak.

Sredina poslepodneva. Creva mi krče. Počinje kiša. Sretnem nakazu od prijatelja, kaže mi da je nabavio jelo i gleda me čudno. Pitam „šta je?“. „Samo spomenem jelo a ti već blistaš!“, kaže on. To je tačno, sama pomisao na jelo podmlađuje me. Jelo. Jelo znači da ima čovek sa čime nastaviti još nekoliko sati bar. Jedino što stoji između mene i budućnosti jeste jelo, naredni obrok.

Iživio sam svoju melanholičnu fazu. Sada mi je sasvim svejedno šta je iza mene  a šta ispred mene. Nema prošlosti, nema budućnosti. Nema tuge, nema kajanja. Sadašnjost mi je dovoljna. Dan po dan.

 

Autor je želeo da ostane anoniman.

liceulice

liceulice

Organizacija Liceulice od 2010. godine realizuje praktične programe direktne podrške marginalizovanim grupama, sa ciljem njihove veće ekonomske i socijalne uključenosti. Program se realizuje kroz više aktivnosti, a najvidljivija od njih je izdavanje magazina Liceulice i njegova distribucija kroz našu mrežu prodavaca (socijalno ugrožene i marginalizovane osobe), koji zarađuju 50 procenata od svakog prodatog primerka, dok se ostatak sredstava koristi za štampanje novih primeraka i realizaciju programa podrške za naše korisnike. U proteklom periodu uspeli smo da obezbedimo posao i zaradu, psiho-socijalnu i ekonomsku podršku za više od 400 pojedinaca. Distributivna mreža se konstantno širi, a trenutno broji oko 120 prodavaca, koji prodaju približno 10.000 primeraka magazina po broju, u Beogradu i Novom Sadu. Ljude suočene sa siromaštvom i socijalnom isključenošću, koji nemaju pristupa klasičnom tržištu rada, Liceulice uključuje u mrežu prodavaca nudeći im šansu da rade , da zarade i steknu korisna znanja, veštine i motivaciju za „nov početak“. Više informacija o radu ove organizacije možete saznati na www.liceulice.org, a na ovom mestu vam predstavljamo priče i iskustva naših heroina i heroja ulice.



  1. Za sada nema komentara - zašto ne biste bili prvi?