“Program stažiranja za mlade pripadnike nacionalnih manjina u državnim institucijama u Srbiji” je namenjen mladima – pripadnicima albanske, bošnjačke i romske nacionalne manjine i realizuje se četvrti put. Program stažiranja se realizuje od novembra 2013. do kraja aprila 2014. godine u Beogradu, u šest državnih institucija, uz podršku ambasada Velike Britanije i Holandije, Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) i Švedske agencije za međunarodni razvoj (SIDA).

Osnovni cilj Programa stažiranja se odnosi na povećanje aktivnog učešća pripadnika nacionalnih manjina u državnim institucijama u Srbiji, odnosno omogućeno je mladim pripadnicima nacionalnih manjina da se upoznaju sa zakonitostima funkcionisanja organa državne uprave, steknu neophodna iskustva i rade na sopstvenom usavršavanju.

Ove godine, meni je pripala čast da budem deo ovog programa, i da narednih šest meseci provedem stičući iskustvo u Timu za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva (SIPRU).

Pre stažiranja obavila sam,  hajde da to nazovem – jedno mini istraživanje, u cilju da saznam čime se sve Tim bavi. Otkrila sam da gotovo ne postoji oblast koju oni ne pokrivaju. Najinteresantnija činjenica je da se Tim sastoji od 11 osoba, ja sam lično očekivala mnogo veći broj. Svaka osoba je zadužena za određene oblasti, a opet su svi međusobno povezani, sarađuju, pomažu jedni drugima u savladavanju mnogobrojnih izazova na koje nailaze. Ove godine Tim je dobio i “pojačanje” u vidu stažista, mog kolege Dražena Zacera i naravno mene.

Želja da na bilo koji način dam svoj doprinos u poboljšanju položaja Roma, naročito Romkinja, podstakla me je da se priključim NVO-a. Danas mogu da kažem da sam aktivista šest godina, i da sam nekada bila uspešna u tome, a opet kada moj rad nije davao dobre rezultate, osećala sam se poput „Don Kihota“ u borbi sa vetrenjačama. Često sam se pitala u čemu grešim? Zahvaljujući savremenoj tehnologiji, ili da preciziram internetu, dobijalala sam informacije o radu NVO-a koje se bave unapređenjem položaja Roma. Primere dobre prakse, odnosno predloge drugih NVO-a, na koji način možemo uticati na poboljšanje položaja Roma sam „primenila“ i u okviru svoje zajednice. Nažalost, često sam nailazila na prepreke, i nisam mogla da ih primenim. Odgovor je bio jednostavan, nisam dovoljno poznavala zakonske procedure i kako funkcionišu državne institucije.

Više dvoumljenja nije bilo. Trebalo je savladati znanja koja su mi nedostajala, a to mi je dalo želju da se prijavim na „Program stažiranja za mlade pripadnike nacionalnih manjina u državnim institucijama u Srbiji“. Popunila sam prijavu i prosledila je. Sigurna sam da možete zamisliti moje oduševljenje kada su me nakon intervjua obavestili da ću imati priliku da narednih šest meseci provedem stičući iskustvo u Timu za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva.

Na pravom sam mestu, u to sam sam sigurna. Već dva meseca stičem iskustva u oblasti socijalnog uključivanja osetljivih grupa (mladi, žene, deca, stariji 65+, osobe sa invaliditetom, pripadnici romske nacionalne manjine, izbegla i raseljena lica, azilanti).

Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva pri Kabinetu ministra bez portfelja zaduženog za evropske integracije je nadležan za jačanje kapaciteta Vlade, da razvija i sprovodi politike socijalnog uključivanja zasnovane na primerima dobre prakse u Evropi i pruža podršku resornim ministarstvima u razvijanju i sprovođenju politika socijalnog uključivanja, uz redovne konsultacije sa organizacijama civilnog društva.

Lično, duboko verujem da je socijalno uključivanje ključna reč u borbi protiv siromaštva.

Socijalno uključivanje je proces koji omogućava da oni koji su sprečeni zbog svog siromaštva, nedostatka, osnovnih znanja ili zbog diskriminacije, učestvuju u društvenim odnosima i tokovima, dobiju mogućnost i sredstva koja su potrebna za učešće u ekonomskom, društvenom, kulturnom životu i da postignu standard koji se smatra normalnim u društvu u kojem žive.

Socijalno uključivanje stvara mogućnost da učimo, radimo, da smo poštovani i otvoreni za različitost. Svako od nas ima priliku da ravnopravno učestvuje u donošenju odluka, da doprinese razvoju i dobrobiti svoje zajednice. Socijalno uključivanje je osnovno ljudsko pravo, da budemo RAVNOPRAVNI i da imamo priliku za pristojan život, bezobzira na to ko smo ili odakle smo. Socijalno uključivanje znači da imamo pravo da težimo boljem i da stvorimo život kakav želimo za sebe i druge.

Jelena Vujičić

Jelena Vujičić

Jelena Vujičić je diplomirani ekonomista, aktivistkinja NVO-a. Uvek je blizu, preblizu ivice koja deli realnost i maštu. Obožava kinesku klopu, crno-bele filmove, svoje prijatelje i smeh do suza. Veliki je optimista i paničar po potrebi. Uvek je spremna da pomogne drugima. Prezire predrasude, ograničenost i nepoštovanje različitosti.



  1. Za sada nema komentara - zašto ne biste bili prvi?