aktivizam lek_tDa li ste svesni da ako, recimo, od ovog trenutka ne odvojite svega pola minuta dnevno koliko ćete inače ukupno provesti unoseći vodu u svoj organizam, možda već naksutra biste umrli?

Meni je ovo fascinantno – svaki dan, u opsegu jednog ili dva minuta, može da se desi aktivnost koja menja, pa i spašava živote. Nekad je to navika, nekad potreba, nekad oba. I apsolutno sam uveren da velika većina nas izgubi barem 10ak takvih minuta dnevno na pogrešnu stvar.

S druge strane, neke važne stvari traže više vremena – jedan sat, dva, pet, deset. Svaki dan. Ovakve stvari, i gubljenje ovoliko vremena, nam je već poznatije.

U mojoj biografiji na dnu ovog bloga piše čime se bavim, ali ako bih to malo šire formulisao, jedna od glavnih stvari za kojima tragam je kako da što više nas aktivizmu uspešno pristupi na oba spomenuta načina: s jedne strane, kao nečemu što svako može da radi minut-dva dnevno, nečemu uobičajnom kao pranje zuba, i time promeni i sebi i drugima živote, a sa druge strane kao nečemu što nam može uzeti i par sati svaki dan, a nekome postati i životni poziv. Ovo traganje će u velikoj meri biti tema ovog bloga.

Jako mi je zanimljivo ko sve sebe (ne) smatra aktivistom, šta uopšte znači baviti se aktivizmom, šta nas sve motiviše i sprečava da se aktiviramo. Dobar način da malo pročačkamo ova pitanja je kroz sledeći poziv:

Postoji način kako da tvoj grad do prekosutra uveče bude gotovo potpuno čist. Sve što je potrebno je da kada izađeš iz kuće sa sobom poneseš jednu kesu i sakupiš par otpadaka usput, a dok to radiš možeš i da okreneš jednog-dva prijatelja, motivišeš ih na ovu akciju i zamoliš ih da proslede ideju dalje. I tako svaki dan od sada pa nadalje.

Kako ste reagovali na ovaj poziv? Da li osećate ovo kao svoju odgovornost? Hoćete li krenuti u akciju ili ne, i šta vas je motivisalo/sprečilo u tome?

Da bude jasno, ovo nije nikakva osuda ako vam je reakcija ,,Ovo nije moj posao!” i slično. Ja koji već neko vreme želim da uradim ovako nešto, stalno odlažem tih jednostavnih minut-dva. Prosto, okolnosti su takve da većina nas ovakvu akciju ne smatra, to jest suštinski ne oseća svojom odgovornošću. Trenutno.

Jer, ako pogledamo, promena u fizičkom ponašanju prilikom sprovođenja ove akcije je minimalna, zar ne? Ovde se više radi o promeni ličnog stava – da li sam ja neko ko treba tako nešto da radi, kakvu poruku šaljem ljudima oko sebe dok to radim? U tom grmu čuči uspavani zec.

U svakom slučaju, mislim da je ovo skupljanje đubreta, i uopšte ovakve akcije, nešto što bi svako od nas trebalo da radi – mislim da je našem društvu potrebna radikalna promena stava oko toga šta je sve naša odgovornost, šta sve možemo i moramo da uradimo da bi nam svima bilo bolje. A najčešće sve što je potrebno da bi osoba promenila ponašanje je da prosto sedne sa sobom nakratko – možda svega na minut, dva! – i razmisli da li je vreme da promeni svoj stav.

Dakle, probaću od danas da svoj stav i ponašanje po pitanju skupljanja đubreta sa ulice zaista i promenim/primenim u realnosti, a ovde ću sa vama deliti iskustva sa terena, kao i detaljnije objašnjenje kako je nastala sama akcija i kako se dalje može širiti. U međuvremenu, kese u ruke, imamo mnogo toga da očistimo u svojim komšilucima!

I da, sada kada završavate čitanje ovog bloga, ako nemate pametnija posla, odvojite za sebe minut, dva. Da, da, onih minut-dva.

Relja Dereta

Relja Dereta

Instruktor argentinskog tanga u Institutu Tango Natural, trener prezentacijskih veština i koordinator Škole aktivizma. Deset godina iskustva u radu sa hiljadama mladih i odraslih kroz najrazličitije projekte i akcije, od držanja seminara preko organizovanja studentskih protesta do pisanja priručnika za đačke parlamente. Veruje u širenje lepih ideja, imao privilegiju da individualno radi sa 50 TEDx govornika do sada na osmišljavanju njihovih nastupa. Uglavnom ne priča o sebi u trećem licu.



  1. Nena (Reply) on Thursday 19, 2013

    Dragi Relja, ja sam inspirisana. Nije teško biti fin prema svom okruženju, jer to znači biti fin prema sebi, svojoj porodici, prijateljima i svima drugima koji žive u tom istom okruženju. Nadam se ćeš imati mnogo istomišljenika. Pozdrav

    • Relja Dereta
      Relja Dereta (Reply) on Thursday 19, 2013

      Draga Neno, hvala na lepim rečima! Tačno tako, briga o okruženju je sastavni deo naše brige o sebi i svojim bližnjima, pa i šire, i upravo sam napisao tekst koji se jako odnosi na ovu temu, biće ubrzo objavljen. Nadam se da ćete se pridružiti akciji! Pozdrav