Biljana Mladenović - avatarDa li ste znali kada nas statistika Srbije broji kao siromašne? Ili kada vas država „priznaje“ kao siromašne? Da li znate koliko je siromašnih u Srbiji, a koliko od njih država delimično štiti svojim sistemom socijalne zaštite? Da li je u zemljama EU moguće biti egzistencijalno ugrožen? I da li se siromaštvo u EU i kod nas isto definiše?

Šta (statistički) znači biti siromašan u Srbiji? Prema podacima koje objavljuje zvanična statistika u Srbiji siromašan je onaj pojedinac koji na raspolaganju za potrošnju ima manje od 10.223 dinara mesečno [1]. Sa ovim iznosom statistika kaže da je moguće zadovoljiti minimalne životne potrebe i to ne samo one za hranom, već i za one za odećom, obućom, higijenom, stanovanjem, ogrevom i drugim elementarnim potrebama. Ovo pak ne znači da je za dvoje potrebno 20.446 dinara (dupliran iznos potreban za pojedinca), već nešto manje dinara – upravo onoliko koliko resursa ta dva pojedinca mogu da podele u korišćenju (npr, da stanuju u istom prostoru, da se greju, da gledaju TV i sl.). Ovo statistika objašnjava takozvanim „skalama ekvivalencije“ tj, unapred definisanim ponderima koji definišu koliko to resursa više lica može da deli i ostane na istoj (ekvivalentnoj) potrošnji. Ova skala kaže da dva odrasla pojedinca koja žive zajedno mogu da podmire svoje egzistencijalne potrebe sa potrošnjom od 17.379dinara mesečno. Dodatno ukoliko bi u porodici sa dvoje odraslih postojalo dete, ukupan iznos mesečne potrošnje trebalo bi uvećati za tek 5.111 dinara da bi porodica ostala na istom nivou potrošnje.

Šta nadležno Ministarstvo [2] u Srbiji priznaje kao siromaštvo? Nadležno ministarstvo kao siromašne posmatra građane sa 7.530 i manje dinara mesečno [3], što znači da „liniju siromaštva“ definiše niže čak i od one koju je statistika izračunala i objavila kao najnižu sa kojom je moguća elementarna egzistencija. Drugom odraslom licu koje živi u istom domaćinstvu dodaje još 3.765dinara mesečno, a detetu još 2.259 dinara.

A koliko je (statistički) siromašnih u Srbiji? Statistika kaže da je siromašnih oko 670.000 građana [4], tj da ih se upravo toliko nalazi ispod definisane linije potrošnje. Međutim, važno je razumeti da siromaštvo nije jednako raspoređeno između različitih kategorija društva. Npr. u proseku, među 100 lica sa osnovnim ili nižim obrazovanjem siromašno je oko 13 lica, dok je kod više i visoko obrazovanih lica među 100 njih, siromašno tek jedno ili dvoje.

A koliko siromašnih prima podršku od države? Država pomoć namenjenu siromašnima isplaćuje na adrese skoro 252.000 građana i za uzvrat osim spiska papira kojim se taj status dokazuje, obavezuje punoletne korisnike koji su spobosni za rad da dokažu da aktivno tragaju za poslom. Ovaj uslov bi trebalo da spreči pasivizaciju i zloupotrebu sistema zaštite.

Da li u EU postoji siromaštvo? Na ovaj način definisano siromaštvo [5] kao egzistencijalno pitanje, skoro je zanemarljivo u razvijenijim zemljama EU, te su za svoje potrebe razvile nov način merenja siromaštva i alarma koji sugeriše povećan rizik od socijalne isključenosti. Taj drugačiji način merenja siromaštva – mereno kao relativno siromaštvo, tj. kao rizik od siromaštva – kaže da je moguće otkriti lica koja su u većem riziku od ostatka populacije da budu isključeni iz društvenog, političkog, kulturnog života, koja raspolažu sa manje sredstava za život od najveće većine svojih sugrađana.

Kako se onda definiše rizik od siromaštva u EU? Zamislimo da sve naše sugrađane poređamo prema visini mesečnih primanja. Prvo bi se na skali našli oni bez ikakvih sredstava za život, pa bi na skalu dolazili pojedinci sve dok se na njoj ne bi našao najbogatiji čovek u zemlji. Onda bismo našli onog pojedinca iza kog je tačno onoliko građana koliko je ispred njega. On bi se nalazio na središnjoj tački raspodele dohotka u našem društvu. Primera radi, u Srbiji statistika kaže da taj pojedinac raspolaže dohotkom od 21.880 dinara mesečno [6]. Sada je potrebno da uzmemo 60% tog iznosa i pogledamo koliko ljudi živi sa manje od tog iznosa mesečno. Taj iznos u dinarima u Srbiji iznosi 13.128dinara, a broj ljudi ispod tog iznosa je 18,3%. Kako se u zemljama sa veoma visokim središnjim dohotkom i 60% tog iznosa nalazi znatno iznad linije koja bi definisala egzistencijalno siromaštvo, važno je napraviti razliku između ova koncepta egzistencijalnog (apsolutnog) siromaštva definisanog na primeru Srbije i rizika siromaštva u EU. Primera radi u Norveškoj pojedinac je u riziku od siromaštva sa prihodima manjim od 1.820 evra mesečno.

Da li EU meri siromaštvo ili nejednakost? Ono što je veoma važno razumeti je to da koliko će se ljudi u jednoj zemlji naći sa dohotkom ispod 60% medijalnog prihoda zavisi jedino od raspodele dohotka u tom društvu. Ukoliko zamislimo hipotetičku situaciju u kojoj zemlju čini 101 lice, od kojih je prvih 50 lica sa 6 dinara dohotka, a 51. pojedinac raspolaže se 10 dinara dohotka, linija rizika siromaštva iznosila bi 6 dinara i 49,5% građana bi bilo u riziku siromaštva. U drugom hipotetičkom primeru, prihodi pojedinaca su raspoređeni tako da prvi ima 6 dinara prihoda, a svi sledeći do onog 51-og imaju 6 dinara i jednu paru prihoda. Neka 51. pojedinac opet ima 10 dinara dohotka, te je linija rizika siromaštva opet 6 dinara. U ovom drugom društvu statistički bi pod rizikom siromaštva bio samo jedan pojedinac (jer samo on ima prihod ispod linije od 6 dinara), te bi stopa rizika siromaštva iznosila 1%. Vidimo da ogromne razlike u stopama rizika siromaštva ne moraju biti praćene velikim razlikama realnim prihodima u društvu, već jedino nejednakostima u raspodeli dohotka.

A ko su siromašni? Statistika kaže da su siromašni češće niže obrazovani, češće neaktivni, češće deca i mladi, češće stanovnici ruralnih sredina. Život kaže da su to naši sugrađani, prijatelji, rodbina, mi. Svi oni koje put donese na ivicu egzistencije. Tu na ivici sredstava potrebnih za život, gde sve bledi, baš tu su najjači motivi za preživljavanjem, baš tu je motiv najjasniji i želja za životom nepresušna. Tu borba sa nama samima traje, a cilj je nezaustavljiva kretnja ka napred. To je jedan nemerljivi resurs, koji nije ušao u statističku definiciju, niti u obračun naše administracije, a ipak je tu, jači sa svakom pročitanom stanicom knjige, sa svakim korakom napred.

[1] U avgustu 2013 godine, prema kalkulacijama autora
[2] Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike
[3] U avgustu 2013 godine, prema podacima Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike
[4] Stanje u 2010 godini
[5] Apsolutno siromaštvo
[6] U 2010 godini, podaci preuzeti od Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, Vlade Republike Srbije

***

Tekst “Siromaštvo” Biljane Mladenović izvorno je objavljen u časopisu “LiceUlice” (br. 18, 2013.)

Biljana Mladenović

Biljana Mladenović

Ekonomista sa interesovanjem za socijalna pitanja



  1. Lidija (Reply) on Tuesday 17, 2013

    Citam ove podatke iz vec vise izvora i umirem od zelje da mi neko objasni kako se to prezivi na 100 eur mesecno. Kako se plati stan i rezije? I ostane za hranu koja nije samo beli hleb? Garderobu i druge potrebe da ne pominjem.