Gošća Bloga o socijalnom uključivanju: Dragana Ćirić Milovanović

Ja sam tvoj komšija - Upoznaj me bolje!

Ja sam tvoj komšija - upoznaj me bolje!

Pravo na odlučivanje je ljudsko pravo svake osobe, pa tako i osoba sa invaliditetom. Bez mogućnosti donošenja odluka ne možemo govoriti o ličnom dostojanstvu i ostvarivanju vlastite ličnosti. Poslovna sposobnost podrazumeva istovremeno naše pravo da budemo nosioci prava, ali i da ta prava ostvarujemo na jednakoj osnovi sa drugima, odnosno da se naše odluke poštuju i da budu priznate pred zakonom.

Lišenje poslovne sposobnosti predstavlja najdrastičnije zadiranje u nečiji privatan život, jer osobi uskraćuje uživanje skoro svih njenih prava. Tako je jedan koncept, nastao iz percepcije da se jedna osoba zaštiti, pretvoren u sredstvo zloupotrebe i masovnog obespravljivanja. Da li je moguće naći bilo kakvo opravdanje da pod maskom zaštite nečijih prava i interesa tako duboko zadiremo u živote ljudi? I kako možemo dozvoliti da sopstvenu nesposobnost razumevanja nečijih želja i potreba navodimo kao opravdanje da jednoj osobi uskratimo sva njena prava?

Upravo zbog toga, kao i zbog činjenice da se osobama sa invaliditetom, a posebno osobama sa intelektualnim i mentalnim smetnjama, tradicionalno uskraćuje mogućnost bilo kakvog prepoznavanja i učestvovanja u društvu, pravo na jednako priznanje pred zakonom nedavno je i eksplicitno prepoznato u međunarodnim krugovima. Zbog nejednakog položaja u kojem se nalaze osobe sa invaliditetom u odnosu na širu populaciju, ne samo da je prepoznato da one imaju pravo da donose odluke o svom životu, već i da imaju pravo na podršku koja im je potrebna da bi to pravo mogle i da ostvare.

"Poslovna sposobnost i život u zajednici: zaštita prava osoba sa invaliditetom" (21-22.5.2013., Palata Srbija, Beograd)

"Poslovna sposobnost i život u zajednici: zaštita prava osoba sa invaliditetom" (21-22.5.2013., Palata Srbija, Beograd)

Važeći propisi u Republici Srbiji, ali i u drugim zemljama, još uvek zasnivaju ograničavanje ili potpuno ukidanje poslovne sposobnosti jednoj osobi na proceni mentalne sposobnosti osobe, odnosno njene „sposobnosti da razume prirodu i posledice svojih odluka, te da svoju odluku saopštava na način koji drugi razumeju“.  Konvencija Ujedinjenih nacija o pravima osoba sa invaliditetom raskida klasičnu vezu između mentalne i poslovne sposobnosti, ukazujući da mentalna sposobnost ne sme biti osnov za ograničavanje, odnosno oduzimanje, poslovne sposobnosti.

Član 12. Konvencije osobama sa invaliditetom garantuje uživanje poslovne sposobnosti na jednakoj osnovi sa drugima. To ukratko znači da se poslovna sposobnost nikome ne može uskratiti na osnovu invaliditeta, te da takva praksa narušava jedan od osnovnih principa same Konvencije – princip nediskriminacije, kao i principe poštovanja urođenog dostojanstva, lične autonomije što podrazumeva  i slobodu pravljenja sopstvenih izbora i nezavisnost osobe. Načela se odnose na sve osobe, uključujući i one saintelektualnim, kognitivnim, psihosocijalnim i teškoćama u komunikaciji, odnosno osobe koje se susreću sa različitim izazovima prilikom donošenja odluka.

Ja sam tvoja sugrađanka - upoznaj me bolje!

Ja sam tvoja sugrađanka - upoznaj me bolje!

Izuzetno je bitno prepoznati da i osobe s najvišim stepenom teškoća imaju jednako pravo na podršku u odlučivanju. Ovo je izričito navedeno u preambuli Konvencije koja ističe „potrebu da se promovišu i zaštite ljudska prava svih osoba sa invaliditetom, uključujući i one kojima je potrebna intenzivnija podrška.”

Naime, svi mi u svom životu koristimo model odlučivanja uz podršku– svi tražimo i dobijamo podršku kada o nečemu odlučujemo, ali i povremeno grešimo, tj. donosimo „loše“ odluke. S obzirom da ono što važi za svako ljudsko biće, važi i za osobe s intelektualnim ili mentalnim smetnjama, tako i filozofija donošenja odluka podrazumeva princip dobijanja potrebne podrške i princip slobode preuzimanja rizika. Ovakvo sagledavanje procesa odlučivanja dovodi u pitanje paternalistički i zaštitnički stav društva prema osobama sa invaliditetom.

Poslovna sposobnost kao ljudsko pravo u Srbiji - Predstavljanje rezultata istraživanja Inicijative za prava osoba sa mentalnim invaliditetom MDRI-S i Beogradskog centra za ljudska prava (28.10.2011.)

Poslovna sposobnost kao ljudsko pravo u Srbiji - Predstavljanje rezultata istraživanja Inicijative za prava osoba sa mentalnim invaliditetom MDRI-S i Beogradskog centra za ljudska prava (28.10.2011.)

Iako sve ovo zvuči jednostavno i logično, većini je i dalje teško da se izbori sa dominantnim paternalističkim stavom prema osobama sa invaliditetom, pre svega onima sa intelektualnim i mentalnim teškoćama, naročito ukoliko osoba komunicira na nekonvencionalan način. Zbog toga je samo kreiranje člana 12. Konvencije zahtevalo opsežne konsultacije, dok je dosadašnja praksa razmatranja izveštaja različitih zemalja članica o primeni Konvencije ukazala na potrebu da se odredbe sadržane u ovom članu dodatno pojasne kako bi se razrešile postojeće dileme.

Stoga je Komitet za prava osoba sa invaliditetom, kao telo nezavisnih eksperata sa mandatom praćenja primene Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima osoba sa invaliditetom, u septembru 2013. godine usvojio Nacrt Opšteg komentara na član 12 – Jednako priznanje pred zakonom, kao i Nacrt Opšteg komentara na član 9 – Pristupačnost. Oba nacrta nastala su kroz intenzivan proces konsultacija sa brojnim akterima, a pre svega sa samim osobama sa invaliditetom, a u cilju pojašnjenja prava i obaveza koje ova dva člana propisuju. Komitet je pozvao sve zainteresovane da se uključe u diskusiju i dostave svoje komentare do 21. februara 2014. godine.

Ja sam tvoj kolega - upoznaj me bolje!

Ja sam tvoj kolega - upoznaj me bolje!

U Nacrtu Opšteg komentara na član 12. Komitet potvrđuje da je jednako priznanje pred zakonom građansko i političko pravo i da kao takvo odmah stupa na snagu u momentu ratifikacije. Takođe, član 12. podrazumeva da sve osobe poseduju punu poslovnu sposobnost, te da ona predstavlja osnovni preduslov za ostvarivanje svih drugih prava. Potpuno uživanje poslovne sposobnosti naročito je važno u kontekstu lišavanja slobode i prisilnog tretmana (članovi 14. i 25. Konvencije), zaštite od zlostavljanja, zanemarivanja i torture (članovi 15., 16. i 17. Konvencije), te za puno ostvarivanje ravnopravnog učešća i nezavisnog života u zajednici (član 19. Konvencije).

Komitet dalje ističe neophodnost razlikovanja koncepta mentalne i poslovne sposobnosti. Dok se poslovna sposobnost tiče uvažavanja odluka koje osoba donosi, mentalna sposobnost tiče se veština potrebnih u procesu donošenja odluka, koje su po prirodi različite kod različitih ljudi i koje zavise od brojnih faktora, uključujući okruženje u kojem se osoba nalazi te socijalne faktore. U Nacrtu Opšteg komentara na član 12. dodatno se naglašava da ovaj član ne dozvoljava diskriminatornu praksu gde pretpostavljena ili utvrđena umanjena mentalna sposobnost služi kao opravdanje za uskraćivanje poslovne sposobnosti, te zahteva da se osobi pruži neophodna podrška u ostvarivanju poslovne sposobnosti.

Radionica “Značaj samozastupanja za ostvarivanje prava osoba sa intelektualnim teškoćama” (31.10.-01.11.2012.)

Radionica “Značaj samozastupanja za ostvarivanje prava osoba sa intelektualnim teškoćama” (31.10.-01.11.2012.)

Kao posebno važan element pomenutog Nacrta Opšteg komentara navela bih insistiranje na tome da proces kreiranja novih zakonskih rešenja i politika, te sistema podrške, ne sprovode samo pravnici, državni službenici i akademici, već da se on odvija „uz stalne konsultacije i aktivno učešće onih kojih se ovi propisi tiču – osoba sa invaliditetom, uključujući decu sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, kroz reprezentativna udruženja.“

I kao što rekoh, sve je zapravo vrlo jednostavno. Ne smemo zaboraviti da niko od nas ne donosi odluke u vakuumu i da se veštine potrebne za donošenje odluka stiču iskustvom. Nijedno ljudsko biće ne smemo unapred smatrati „nesposobnim“ već pokušati da na svaki način dobijemo povratnu informaciju o tome šta osoba želi i šta joj odgovara ili ne odgovara. Umesto da jednu osobu tretiramo kao stvar bez sopstvenih želja i osećanja moramo prihvatiti da je ovde pre svega reč o iskazivanju osnovnog poštovanja i uvažavanju ličnog dostojanstva jedne osobe.

***

Dragana Ćirić MilovanovićDragana Ćirić Milovanović, diplomirana psihološkinja, angažovana je na polju pružanja podrške i zaštite prava osoba sa invaliditetom od 2003. godine.  Direktorka je regionalne kancelarije Disability Rights International i osnivačica i izvršna direktorka Inicijative za prava osoba sa mentalnim invaliditetom – MDRI-S.

Posvećena je prevashodno zaštiti i promociji prava osoba sa intelektualnim i mentalnim teškoćama, posebno onih koje se nalaze u zatvorenim institucijama socijalne zaštite i mentalnog zdravlja. Koautorka je niza publikacija o položaju osoba sa invaliditetom i članica Saveta Zaštitnika građana za osobe sa invaliditetom i starijih.



  1. Dragana (Reply) on Tuesday 3, 2013

    Sta se desava sa osobama koje nisu u zatvorenim institucijama, koje su u porodici koja je na ivici egzistencije, da su mentalno na uzrastu od 7 godina a imaju 22 godine. Osobe koje nisu sposobne za rad a ne mogu da dobiju ni tudju negu.Nisu svi u ovoj zemlji obrazovani da znaju kako da ostvare svoja prava, znaci oni su zaboravljeni. Zasto? Neko je procenio tako a realno oni nigde ne pripadaju i nemaju nikakva prava.