Autor ilustracije: Nikola Puzigaća

Autor ilustracije: Nikola Puzigaća

Počinje jesen. Soba na Bulevaru počinje bivati frižider. Dolazi gadna vlažna hladnoća protiv koje nema druge zaštite osim jake mašte. Hladnoća beogradske jeseni, psihološka hladnoća, istovremeno unutrašnja i vanjska. Kao što se ljudi štite protiv prodiranja u njihov privatni život visokim zidovima, katancima, roletnama, isto su se tako naučili zaštititi protiv hladnoće i vrućine ovog žestokog podneblja.

Zaštita i sigurnost. Da bi se moglo udobno trunuti. U hladno i vlažno jesenje vreme nije potrebno gledati kartu da bi se ustanovila geografska širina Beograda. To je severni grad, istaknuta karaula podignuta iznad reka punih lobanja i kostiju. Duž ulica hladna i električna imitacija topline. Sve je dobro u ultraljubičastim zrakama pod kojim mušterije Costa Coffee lanca izgledaju poput trulih lešina.

Sve je dobro!!! To je moto kojim se hrane izgubljeni beskućnici koji cele noći hodaju gore-dolje pod provalom ljubičastih i žutih zraka. Gde god ima svetla ima i topline. Čovek se zagreje posmatrajući debele zaštićene gadove kako piju kafu i vrelo kuvano vino koje se puši. Gde ima svetla, ima i ljudi na trotoarima, ljudi koji guraju jedni druge zračeći malo životinjske topline kroz svoj prljavi donji veš i svoje smrdljive dahove pune psovki i kletvi.

Ima mesto gde vlada nešto nalik na veselje, ali ono odmah zatim tone u noć, sumornu, odvratnu noć. Ulice i ulice otrcanih stambenih zgrada gde je svaki prozor čvrsto zatvoren, svaki ulaz zaključan i kilometri kamenih zatvora bez i najmanje topline.

Ako nemaš gde, ništa. Skupi starih kartona i ispod nekog prolaza ili napuštene kuće. Treba ih tako poređane videti kako leže ukočeni poput starih madraca. Muškarci, žene, vaške, zaštićeni kartonima, zaštićeni od pljuvačke i gamadi koja hoda bez nogu.

Kojoj svrsi mogu da služe ovi beskućnici koji leže na kiši, betonu, zemlji? Od koje koristi su oni? Samo možda da se loše oseća čovek kojih pet minuta.

Ove misli su noćne koje nastaju posle dve hiljade godine hrišćanstva. Sada su barem psi i mačke dobro zbrinuti. U dnu svakog zaleđenog srca uvek ima kap ili dve ljubavi – taman dovoljno da se nahrane sirote napuštene životinje.

Nikako ne mogu da prestanem da mislim o raskoraku koji postoji između ideje i života. Stalni raskorak koji pokušavamo prekriti sjajnim paravanima, ali to ne ide. Ideje se moraju povezati s delovanjem, ako su bespolne nema ni delovanja.

Pada mi na um Niče: „Ljudi će postati pametniji i oštroumniji ali ne i bolji, sretniji ni čvršći u djelovanju ili barem samo u pojedninim razdobljima. Predviđam da će doći vreme kad im se bog neće nimalo radovati nego će razoriti sve za ponovno stvaranje. Uveren sam da je sve smišljeno za takav kraj.“

Autor želi da ostane anoniman

liceulice

liceulice

Organizacija Liceulice od 2010. godine realizuje praktične programe direktne podrške marginalizovanim grupama, sa ciljem njihove veće ekonomske i socijalne uključenosti. Program se realizuje kroz više aktivnosti, a najvidljivija od njih je izdavanje magazina Liceulice i njegova distribucija kroz našu mrežu prodavaca (socijalno ugrožene i marginalizovane osobe), koji zarađuju 50 procenata od svakog prodatog primerka, dok se ostatak sredstava koristi za štampanje novih primeraka i realizaciju programa podrške za naše korisnike. U proteklom periodu uspeli smo da obezbedimo posao i zaradu, psiho-socijalnu i ekonomsku podršku za više od 400 pojedinaca. Distributivna mreža se konstantno širi, a trenutno broji oko 120 prodavaca, koji prodaju približno 10.000 primeraka magazina po broju, u Beogradu i Novom Sadu. Ljude suočene sa siromaštvom i socijalnom isključenošću, koji nemaju pristupa klasičnom tržištu rada, Liceulice uključuje u mrežu prodavaca nudeći im šansu da rade , da zarade i steknu korisna znanja, veštine i motivaciju za „nov početak“. Više informacija o radu ove organizacije možete saznati na www.liceulice.org, a na ovom mestu vam predstavljamo priče i iskustva naših heroina i heroja ulice.



  1. Za sada nema komentara - zašto ne biste bili prvi?