U tekstu „Angažovanje advokata – vaše pravo ili obaveza“ koji je objavljen na Blogu o socijalnoj inkluziji dana 5.4.2012. godine, kritikovana je odredba člana 85. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br. 72/2011), sa obrazloženjem da dovodi do ograničavanja prava na pristup pravdi.

Naime, navedena odredba Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br. 72/2011) predviđala je sledeće:

„Stranke mogu da preduzimaju radnje u postupku lično ili preko punomoćnika, koji mora da bude advokat”.

To je praktično značilo da osobe koje iz bilo kog razloga nisu u mogućnosti da preduzimaju radnje u postupku lično, a ne poseduju dovoljno novčanih sredstava za angažovanje advokata, što je veoma čest slučaj u Srbiji, ostaju bez prava da preduzimaju bilo kakve radnje u parničnim postupcima, tj. oduzima im se pravo na sudsku zaštitu u sporovima iz građanskopravnih odnosa. (Prema ranijem zakonskom rešenju, punomoćnik stranke moglo je da bude svako poslovno sposobno lice, pod uslovom da se ne bavi nadripisarstvom.)

Novonastali problem ilustrovan je u prethodnom blogu na ovu temu na primeru nepokretne starije osobe, koja je tužena od strane nekog javnog komunalnog preduzeća za neveliki dug od, recimo 2000 dinara, pri čemu bi minimalni troškovi angažovanja advokata, po tadašnjoj advokatskoj tarifi, do okončanja takvog postupka, iznosili 15000 dinara. Takva osoba ne bi mogla lično da preduzima radnje pred sudom, u smislu pristupa na ročišta, a sporna odredba novog Zakona o parničnom postupku nije joj dopuštala da ovlasti svog bračnog druga, potomka, rođaka, prijatelja ili bilo koje drugo lice da ga zastupa u tako jednostavnom postupku. Jedinu zakonom dozvoljenu mogućnost predstavljalo je angažovanje advokata, što je podrazumevalo velike novčane izdatke.

Dakle, donošenjem ovakvog zakona, Narodna skupština Republike Srbije propisala je da plaćanje advokatskih usluga više ne predstavlja samo pravo, već i obavezu svih građana koji nisu u mogućnosti da lično preduzimaju radnje u postupku. Da li je to bilo u najboljem interesu prosečnih građana, ili nekog drugog, retoričko je pitanje koje ne bi trebalo ni postaviti.

Uvođenje obaveze građanima koji ne mogu da preduzimaju parnične radnje lično da plaćaju advokatske usluge kritikovano je od strane velikog dela stručne javnosti, kao i organizacija za zaštitu ljudskih prava. Ustavnom sudu Republike Srbije podnet je veći broj inicijativa za ocenu ustavnosti i saglasnosti sporne odredbe novog Zakona o parničnom postupku sa potvrđenim međunarodnim ugovorima.

U velikom broju inicijativa za ocenu ustavnosti i saglasnosti navedene norme sa potvrđenim međunarodnim ugovorima izneti su primeri lica koja zbog bolesti, nepokretnosti ili starosti nisu u mogućnosti da preduzimaju radnje lično, već su vodila parnice uz pomoć prijatelja, a usled novog zakonskog rešenja gube svako pravo na zaštitu pred sudovima u parničnom postupku, s obzirom da zbog lošeg imovnog stanja ne mogu priuštiti advokata. U pomenutim inicijativama ukazano je i na nesrazmerne i neopravdano visoke troškove advokata u jednostavnim postupcima koje pokreću javna komunalna preduzeća protiv svojih dužnika.

Na sednici održanoj 23.5.2013. godine, Ustavni sud doneo je odluku IUz-51/2012 kojom se, između ostalog, utvrđuje da odredba člana 85. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br. 72/2011), u delu koji glasi: „ ,koji mora da bude advokat“ nije u saglasnosti sa Ustavom i potvrđenim međunarodnim ugovorom.

U obrazloženju svoje odluke, Ustavni sud navodi niz argumenta, uključujući i sledeće:

  • „Propisanim ograničenjem u članu 85. stav 1. Zakona o parničnom postupku u izboru punomoćnika, tako što on „mora da bude advokat“, ne obezbeđuje se efektivno pravo na pristup sudu, već se ograničava članom 67. Ustava zajemčeno pravo građana da pravnu pomoć mogu dobiti ne samo od advokata, već i od službi pravne pomoći osnovanih u jedinicama lokalne samouprave“;
  • „Uslov da stranku, ukoliko sama ne preduzima radnje, mora zastupati advokat, može predstavljati teško podnošljiv teret, tako da ne samo teorijski, nego i praktično i efektivno može da dovede u pitanje stvarnu zaštitu imovinskih i drugih prava velikog broja lica“;
  • „Ustavni sud konstatuje da stranka ako ne može samostalno da preduzima radnje u postupku ne može bez advokata da lako pristupi sudu, čime se dovodi u pitanje princip jednakih šansi za pristup sudu, odnosno princip jednostavnog pristupa sudu“;
  • „Ograničenje iz člana 85. stav 1. u delu: „ ,koji mora da bude advokat“, predstavlja ograničenje koje nije legitimno, proporcionalno ni nužno“;
  • „Predstavlja vid posredne diskriminacije građana po osnovu imovnog stanja“;
  • „Ne postoji proporcionalnost između ograničenja prava na pristup sudu i cilja koji se time želi postići, budući da bi, po nalaženju Ustavnog suda, ograničenje bilo proporcionalno cilju zaštite stranaka od nekvalifikovanih punomoćnika, samo kada bi pravo na pravnu pomoć preko advokature i službe pravne pomoći u lokalnoj samoupravi bilo ne samo garantovano, već i obezbeđeno i onim licima koja nisu u stanju da sama snose troškove zastupanja“;
  • „Ustavni sud nalazi da je sa stanovišta ustavnog načela o jedinstvu pravnog poretka, odredba člana 85. stav 1. u delu: „ ,koji mora da bude advokat“ u koliziji sa odredbama Zakona o radu kojim se na sistemski način uređuju prava zaposlenih i ostvarivanje tih prava, a među kojima je i pravo zaposlenog da njegove interese u postupku pred sudom štiti i zastupa sindikat“.

Odredba člana 85. stav 1. Zakona o parničnom postupku, u delu koji glasi: „ ,koji mora da bude advokat“ prestala je da važi dana 5.6.2013. godine, kada je odluka Ustavnog suda IUz-51/2012 objavljena u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

Na ovaj način, Ustavni sud je potvrdio svoju ulogu nezavisnog državnog organa koji štiti ustavnost i zakonitost, kao i ljudska i manjinska prava i slobode. Angažovanje advokata ponovo je samo vaše pravo, a ne obaveza.

Petar Stojanović

Petar Stojanović

Diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom i specijalizacijom u oblasti pravnih aspekata korporativnog upravljanja. Pohađa master akademske studije na poslovno-pravnom modulu na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Član Udruženja naučnih i stručnih prevodilaca Srbije.



  1. Za sada nema komentara - zašto ne biste bili prvi?