Diskriminacija“Romkinja si i studiras?! Svaka ti čast.” Često nailazim na ovakve komentare koji mi ni malo ne imponuju. Biti romske nacionalnosti, na žalost i dalje predstavlja pripadnost društvenoj margini.

Iako sa niskom stopom obrazovanja, romsko društvo nudi mnoštvo budućih kao i kvalifikovanih lekara, advokata, menadžera, ekonomista, inženjera… Ovakvi ljudi su u senci i često nisu društveno prihvaćeni zbog svoje nacionalne pripadnosti, pa je to upravo jedan od razloga što mladi, obrazovani Romi i Romkinje neće otvoreno govoriti o svojoj nacionalnoj pripadnosti. S druge strane su oni romski studenti koji daju sve od sebe da ukažu na važnost nacionalnog identiteta, koji otvoreno govore o svom poreklu i time osvetljavaju obraz svojoj naciji.

Biti student sa sobom nosi određene čari, ali često te čari mnogi romski studenti nikada ne osete. Studiranje je danas veoma skupo, može se reći pravi luksuz. Nekada nije dovoljna samo volja i odlično predznanje, neophodan je i novac. Da bi rešila ovaj problem, Vlada Srbije je uvela afirmativne mere pri upisu Roma i Romkinja na željene fakultete. Iako nedovoljno efikasan i ažuran, ovaj sistem je doprineo povećanju broja akademskih građana romske populacije. Međutim, mnogi mladi Romi i Romkinje nisu obavešteni o pravu na besplatno fakultetsko obrazovanje, pa ga samim tim i ne koriste. Često se afirmativne mere zloupotrebljavaju, tako što se na fakultete upisuju studenti većinskog stanovništva kao pripadnici romske nacionalnosti.

Ali siromaštvo i diskriminacija svakako nisu jedini problemi sa kojima se susreću mladi Romi i Romkinje. Prema istraživanjima koje su sproveli članovi Udruženja mladih Roma Srbije, osnovni problemi mladih Roma i Romkinja vezani su za aktivizam i participaciju, romski nacionalni identitet, bezbednost i slobodno vreme.

U okviru romskih zajednica vremenom su se istakli lideri (u većini slučajeva neobrazovani) koji imaju svoje klanove. Nepripadanje određenom klanu može biti prepreka aktivnom uključivanju i pokušajima mladih, obrazovanih Roma i Romkinja da doprinesu zajednici. Mladi nisu aktivni jer su izgubili poverenje u lidere koji svoju moć zasnivaju na novcu i manipulaciji. Svest o važnosti participacije i aktivizma nije razvijena jer mogućnosti nisu prilagođene potrebama mladih Roma.

Romi studenti i studentkinje su ponos svog narodaRomski nacionalni identitet predstavlja njegovo unutrašnje i spoljašnje određenje – način na koji sebe vidimo, i način na koji nas drugi vide i karakterišu kao pripadnike romske nacionalne manjene. Može biti individualni i grupni identitet – kao lični identitet svakog pojedinca, i kao grupni identitet, odnosno osećaj pripadnosti nekoj grupi i poistovećivanje sa istom. Mnogi romski studenti i studentkinje ne govore romski jezik, ne praktikuju romsku kulturu i tradiciju, iz straha da neće biti prihvaćeni u društvu.

Romi i Romkinje se dobrovoljno izoluju i žive u segregaciji jer se „među svojima“ osećaju sigurnije. Tradicionalna uloga muškaraca podrazumeva da budu (pre)zaštitnički nastrojeni prema svojim sunarodnicama. Grupa Roma može biti diskriminisana kao potencijalno konfliktna, sa druge strane Rom pojedinac znatno lakše može biti meta nasilnih napada. Kada je kvalitetno provođenje slobodnog vremena u pitanju, mnogi romski studenti nisu u mogućnosti da se bave sportom ili društveno korisnim radom, jer moraju da rade kako bi pomogli svojoj porodici.

Ipak, nije sve tako crno. Poznato je da su studenti srž novih društvenih, političkih i kulturnih pokreta. Romi studenti i studentkinje su ponos svog naroda. Oni su nada za bolje sutra i renesansa romske nacionalne manjine.

(Izvor: YouTube)

Emanuela Stanković

Emanuela Stanković

Diplomirani filolog hispanista. Završila master studije na FON-u, na katedri za menadžment ljudskih resursa. Aktivistikinja u Udruženju mladih Roma Srbije. Pohađala seminare iz oblasti prevazilaženja nasilja u porodici i socijalnog uključivanja mladih Roma i Romkinja. Svojim aktivizmom želi da podigne svest o ravnopravnosti i jednakosti svih ljudi i doprinese boljem društvu.



  1. Lampard (Reply) on Tuesday 10, 2012

    Odlican text gospodjice Emanuela. Takodje smatram da postoji dosta Romskih studenata narucito na Beogradskom univerzitetu koji prikrivaju svoj indentete jer ih je sramota svoje nacionalne pridadnosti. Smatram i da mladi Romi sami sebe treba da organizuju kako bi doprneli svojoj zajednici , jel ako to urade kako Vi kazete “Romski Lideri” ona oni gledaju da izvuku korist, uglavnom materijalnu. Da li imate neki predlog za resavanje ovih problema?

  2. Nikoleta (Reply) on Tuesday 10, 2012

    odlican tekst, ema!
    da li mozemo da ga prenesemo na liceulice sajtu?

  3. Emanuela Stanković
    Emanuela Stanković (Reply) on Tuesday 10, 2012

    Naravno draga, Nikoleta 🙂

  4. Emanuela Stanković
    Emanuela Stanković (Reply) on Tuesday 10, 2012

    Dragi gospodine Lampard,

    Problem romskih lidera se može rešiti tako što će mladi, obrazovani Romi i Romkinje preuzeti stvar u svoje ruke. Lokalne lidere vidim kao predstavnike romske zajednice. Složićete se da su do sada uspeli da nas prikažu, u većini slučajeva, u negativnom svetlu. Zato se i slažem sa Vama da je neophodna samoorganizacija mladih Roma i Romkinja, jer samo tako vidim bolju budućnost našeg naroda.

  5. Slobodan (Reply) on Tuesday 10, 2012

    Sjajan teks koji pokazuje pravu socio-ekonomsku sliku i otvara mnoga bitna pitanja. Ja bih samo napomenuo da je uradjeno dosta i da se stvari vrtoglavo menjaju na bolje, sto nikako nije zasluga romskih “lidera”.

  6. Emanuela Stanković
    Emanuela Stanković (Reply) on Tuesday 10, 2012

    Hvala na komentaru, Slobodane. Slažem se sa Vama u potpunosti i nadam se da ćemo iskoristiti sve što nam pruža dekada i da ćemo zajedno uspeti da unapredimo položaj Roma i Romkinja. Ovaj blog je dobar način za razmenu ideja i iskustava.