Prva zbirka romske poezije na ovim prostorima pod nazivom Jaga vatre objavljena je 1984. godine u Leskovcu i sačinjena je od pesama učesnika smotre kulturnih dostignuća Roma Srbije. Izbor pesama sačinio je profesor Rajko Đurić. Uslovno rečeno, ova knjiga se može nazvati antologijom, ali ona na žalost po antologijskim principima to nije.

Na 25. smotri kulturnih dostignuća Roma Srbije, bivalo je mnogo lepih primera romske poezije, pa su priređivači Alija Krasnići i Mehmed Saćip, sačinili i objavili u Nišu 1999. godine knjigu pod nazivom Poezija romska u čijem podnaslovu stoji da je to Antologija romske poezije u Jugoslaviji. Jedan od priređivača, Mehmed Saćip u predgovoru ove knjige zapisao je:

„Ova knjiga je štampana povodom 25. Smotre kulturnih dostignuća Roma Srbiji, kako bi se ljubiteljima poezije prezentovala a samim tim i optimisala pisana reč pesnika Roma. Pažljivi čitalac, lako će primetiti da knjigu sačinjavaju preko četrdeset pesnika starije, srednje i mlađe generacije dvadesetog veka, zbog čega je i nazvana antologijom. Dobra polovina autora ovih pesama ima svoje samostalne zbrirke, dok su ostali prezentovani po mnogim časopisima i zajedničkim zbirkama.“

Na narednoj 26. Smotri kulturnih dostignuća Roma Srbije, takođe je učestvovao veći broj pesnika i slikara romskog porekla. Tim povodom, knjigu Jabuka u srcu na srpskom, romskom i engleskom jeziku, priredili su Kadrija Šainović i Osman Balić. Kadrija Šainović  je o toj zbirci u pogovoru istakao:

„ U svakom čoveku ispod rebara, između creva bitiše drvo jabuke. Kako kod koga, koren pušta tanko-debelo, slika osećanja između svoje zeleno lišće, šumi vetrove, ušiva suzu-osmehe sa prašnjavom vatrom u očima i rađa jabuku u srcu, kome crvenu, kome šarenu, kome srebrenu, nekome i crvljivu. Sve ove godine našu književnost u živu boju prirode uvijamo, na crne zemlje sisu stavljamo, svetlom, vatrom, strahom i ljutnjom je hranimo, detetovom radošću podižemo. Reč nije samo u buđenju, u našu istinu vanvremensku širinu stvaranja smo ulili, izgubljene drumove uhvatili i sad naše sutra pletemo. Oni što su ljubitelji poezije ugrejalu su svoju ljubav, jer ovo nije iskra, ovo je jaka vatra.“

U knjizi Svetlosti značenja koja predstavlja antologiju poezije pesnika nacionalnih manjina u Srbiji i Crnoj Gori, koju je priredio Risto Vasilevski, a štampala izdavačka kuća Arka iz Smedereva 2003 .godine, objavljena je Antologija poezije Roma u Srbiji i Crnoj Gori pod nazivom Bi Kheresko Bi Li Moresko što u prevodu znači Bez doma, bez groba. Ista antologija je ponovo objavljena 2009. godine, pod nazivom Trajnik.

U nastavku ću Vam predstaviti pesmu Neđe Osmana (1958), autora iz Skoplja, koja u sebi nosi vekovnu muku romskog naroda i koja je na mene ostavila najveći utisak.

 

DA BUDEŠ ILI NE BUDEŠ, CIGAN SI

Da si prvi, da si i poslednji

da oreš i kanale da kopaš

i ruke da ljubiš i vino da točiš,

i okolo i naokolo da trčiš,

u kolo nikad ne možeš,

i opet na kraju,

Cigan si!

Da si prvi, da si i poslednji

da čistiš i nosač da budeš

i da sviraš i da lepo pevaš,

i u srce da diraš

i okolo naokolo trčiš,

u kolo nikad ne možeš

i opet na kraju, Cigan si!

Da si prvi, da si i poslednji,

i snegove da rastopiš

i parkove da ozeleniš,

i vodu da nosiš,

i kao ptica da igraš,

i okolo naokolo da trčiš

u kolo kao Rom ne možeš,

i opet na kraju,

da budeš ili ne budeš,

Cigan si!

 

AVGO VI PALUNO TE OVES, ROM SIJAN

Avgo vi, paluno te oves

te rrande vi xivja te keres

vi vasta te čhumides vi mol the čhores,

vi trujal trujeste  te parastes

ći šaj lokhnes an-o horo te hules,

thaj palem po agor,

Rom sijan!

Avgo vi, paluno te oves

te shulave vi hamali te oves

te bašale vi sužo te gilaves,

o vilo te gudijares

vu rujal trujeste te parastes

ći šaj lokhes an-o horo te hules,

thaj palem po agor,

Rom sijan!

Avgo vi, paluno te oves,

iva te bilaves

vi e čar čajrutini te keres,

vi pani te ingares,

vi sar črikili te kheles

vi trujal trujeste te parastes

ći šaj lokhes an-o horo te hules,

thal palem po agor

te aves vi te ne vase,

Rom sijan!

Emanuela Stanković

Emanuela Stanković

Diplomirani filolog hispanista. Završila master studije na FON-u, na katedri za menadžment ljudskih resursa. Aktivistikinja u Udruženju mladih Roma Srbije. Pohađala seminare iz oblasti prevazilaženja nasilja u porodici i socijalnog uključivanja mladih Roma i Romkinja. Svojim aktivizmom želi da podigne svest o ravnopravnosti i jednakosti svih ljudi i doprinese boljem društvu.



  1. Zeljko Majstorovic (Reply) on Monday 3, 2013

    Romski narod cijelu svoju istoriju pretocio je u poeziju.
    Strasna je tu bol iskazana. Skoro nepodnosljiva. A jeste tako.