Jasmina Tešanović - avatarPre neko veče sam bila na jednoj veoma lepoj zabavi ovde u Torinu, povodom  proslave četrdeset godina od renoviranja pozorišta i opere, Teatro Regio. Naime, čuveni toriniski arhitekta Karlo Molino u staro imperijalno zdanje prve prestonice ujedinjene Italije ugradio je dekor futurista i modernista. To se zove stuffed animal u zargonu dizajna i vrlo često se radi sa napuštenim prostorima kao što su fabrike, hale i druge društveno mrtve skupe zgrade. Torino je centar ezoterike i nastranosti: grad u kome je poludeo Niče, izvršio samoubisto Ćesare Paveze ali i Kalvinov grad pa za svaku novu godinu ulične sijalice ispisuju  stihove velikana kuture 21. veka koji je umro u dvadesetom. Torino je takodje grad Rite Levi Montelcini 103 godišnje nobelovke koja je nedavno preminula u punoj duhovnoj  snazi čekajući sto petu.

Elem ta još uvek lepa žena čiji je lik objavljen na naslovnoj stranici Wired Itala magazina izjavila je: nikad se nisam udavala jer mi je posao bio opsesija na prvom mestu. Ali nije se udavala ni njena rodjena sestra i tako niz stogodišnjakinja koje svakodnevno možete videti da šetaju Torinom doterane, vitke i prelepe. Ovde se ulicama okrećem samo za ženama i samo za ženama preko sedamdesete: taj stil i hrabrost nećete lako videti medju mladim devojkama koje su uglavnom strankinje obučene u najboljem sluaju u italijanske svetske već vidjene brendove.

Ali ove torinske dive, uglavnom besmrtno anonimne, gaje neki svoj stil i šminku kao i navike. Na primer da popiju bićerin kafu na trgu, to jest kafu sa čokoladom i šlagom spremljenu na specijalan način: kaloričnu, jaku i uz nekoliko krckavih domaćih kolačica. Naravno ide i prosecco uz to ili neko lokalno vino. Često i puše, nikad nisu ni
prestajale. I većina ako je ikad i bila udata danas jedva da se toga seća, kao i dece koja su sama već ostarila i daleko u nekim svojim životima.

Za Torino se kaže ovde u Italiji da živi zatvoren i tajni život iza kulisa, da se prave torinske porodice, tipa Anjelijeva ili porodica Karle Bruni, ne otvaraju prema modama i došljacima koji smo svi mi…i mnogi, jer s druge strane Torino ima najveću populaciju legalizovanih stranaca, gotovo trideset posto, što svedoči o otvorenosti i
toleranciji grada, tog zatvorenog grada.

Ali to nije moja tema. Moja tema su žene u Torinu: žene koje se ne udaju i koje zbog toga ne pate, koje se ne preoblače u muškarce već forsiraju svoju dostojanstvenu ženstvenost. Žene koje ne ispadaju iz duštvenih tokova zato što nemaju decu već stvaraju krugove s takvim kodovima u kojima nemati muža decu unučiće ili pak o njima ne govoriti
kao prvom izboru znači biti srećna i slobodna. Te žene nisu feministkinje, možda se čak i zgražavaju na tu reč jer su elitistične i ne razmišljaju generacijski, atemporalne su.

I na toj zabavi, zapravo maskenbalu gde je uslov za ulaz bila garderba iz sedamdesetih bilo ih je mnogo: same lepe dostojanstvene doterane vitke atemporalne žene. Pričala sam sa nekoliko njih, starijih. O muzici Mine, Lucia Battistija, Deep  Purple, Patti Pravo…koja je svirala live…pa sam onda prešla na mlade devojke koje su podjednako djuskale i znale reči tih pesama pre no što su se rodile. I te devojke su bile same, krem kremova od devojaka bez muškog ili ženskog partnera. Glupo mi je bilo da ih pitam kako i zašto, više sam se plašila da će one mene pitati kako i zašto ja nisam jedna od njih, otkud mi tradicionalan patrijarhalan život sa svim nus pojavama kao što su feminisitčka svest o diskriminaciji žena.

Beppe Grillo, moralni i ne samo pobednik poslednjih italijanskih izbora pre niz godina nazvao je Ritu Levi Montelćini javno “matorom kurvom” iz čista mira i pošto mu nije bilo dovoljno dodao je da je dobila Nobela za hemiju zahvaljujući nekoj farmaceutskoj malverzaciji. Mnogi su to zaboravili a i ona sama jedva da se osvrnula na skandal koji je napravio svojevremeno ovaj komičar i histrionski političar. Medjutim kad se nedavno upustio u politiku, ja kao staro zlopamtilo odjednom se svega setih i rekoh sebi a i drugima vala:  ne, ti ne, nećes proći, kakav god da si danas , neću dozvoliti da jedan glasni  debeli mali macho naziva Ritu iz Torina matorom kurvom i da onda  misli da govori u ime naroda protiv profesionalnih političara desnice i levice. Ali tada više no ikad razumeh zašto se lepe i pametne devojke niti udaju niti osvrću na uvrede, tipa kurve, usedelice…ima mnogo mizoginih reči na svakom jeziku… jednostavno žene imaju pametnija posla od patrijarhalnog…da nadžive punim životima vekove i jezike koji žele da ubiju njihovu lepotu i slobodu… is it too much to ask?

Medjutim postoji jedan detalj vezan za ove samostalne večite devojke izvan tokova, verene za smrt, kako kaže u romanu “Bajadera”, torinska spisateljica Rossana Ombres.  Kada je preminula u poodmaklim godinama, slavna i aktivna i sama do kraja, tri dana su prošla a njeno telo niko nije tražio da sahrani bez obzira na sve počasti koje je za života
imala…  is it a too big price to pay?

Jasmina Tešanović

Jasmina Tešanović

Feministkinja, politička aktivistkinja (Žene u crnom, Code Pink), prevodilac, izdavač i rediteljka. Jedna je od organizatorki skupa "Drug-ca Žena", prve Feminističke konferencije u Istočnoj Evropi (Beograd, 1978.). Uz Slavicu Stojanović, deset godina je bila na čelu izdavačke kuće "Feministička 94", prve feminističke izdavačke kuće na Balkanu. Autor je "Dnevnika političkog idiota", ratnog dnevnika napisanog tokom rata na Kosovu 1999. godine, distribuiranog putem Interneta. Od tad sva svoja dela, dnevnike, priče i filmove objavljuje na blogovima i drugim Internet medijima.



  1. Ywan Ygnjatovic (Reply) on Friday 12, 2013

    Svaka cast