Filantropija i fandrejzing – ko se time bavi? Čiji je to posao?

Dok sam se bavila isključivo razvojem filantropije, tj. davanja za opšte dobro, mahala sam jednim papirom neprekidno. Sada se više ne sećam gde sam našla tekst koji sam potom odštampala na pomenuti papir, ali je bio zlata vredan. U tom tekstu je stajalo da je u jednoj organizaciji civilnog društva (koja misli da opstane), filantropija i prikupljanje sredstava posao svakog zaposlenog. Od izvršnog direktora i onoga ko je zaposlen da prikuplja sredstva do onoga ko se javlja na telefon. Taj neko mora da zna čime se sve vaša organizacija bavi i da povremeno s druge strane žice suptilno prepozna potencijalnog donatora.

Koliko je ubeđivanje svakoga u organizaciji da je fandrejzing i njegov posao – teško, iskusila sam u svakoj organizaciji u kojoj sam radila. Ljudi se teško navikavaju na činjenicu da pored svog posla imaju još taj neki – nepotpuno definisan, a očigledno ozbiljan. Nedovoljno jasan, a neizbežan.

Lek za ovu boljku je efektan, ali lečenje dugo traje. Ako želite da se svako oseća kao osoba koja je dužna da poznaje misiju i ciljeve organizacije i da ih uvek predstavi lako i precizno, onda morate da gradite filantropsku kulturu u svojoj organizaciji. I da menjate svest. Eto, rekla sam – svest. Menjati. Mukotrpno. Ali neophodno.

Verujemo da je prikupljanje sredstava posao koji se radi spolja. Ali se ovaj posao pre svega radi i iznutra. Komunicirajte dobro, pravovremeno i kvalitetno u svojoj organizaciji. Neka svi znaju šta organizacija radi, kuda ide, čemu stremi. Održavajte redovne sastanke na kojima ćete slušati druge – slušajte i učite. Pitajte i predlažite. Zdrava filantropska kultura u vašoj organizaciji treba da se ogleda u preuzimanju odgovornosti za napredak organizacije od strane svakog zaposlenog. Takođe, u naporima da se misija održi, a ciljevi postignu. U opisu posla jedne ili dve osobe je da prikuplja sredstva, ali te osobe to ne mogu da postignu same. Potrebna im je jaka unutrašnja podrška, mreža komunikacije i razumevanja kako bi ovaj naporan posao doneo dobre rezultate za celu organizaciju.

Ne poseduju sve organizacije civilnog društva zaseban Upravni odbor. Ali, ukoliko ga imaju, upravo je Odbor pokretačka snaga svakog fandrejzinga. Tih pet, šest, sedam ljudi treba da vas zastupaju, traže donatore, sami bivaju donatori vaših programa. Oni su vaši ambasadori koji treba da se ponose svojom ulogom u organizaciji i da je revnosno ispunjavaju u domenu prikupljanja sredstava.

I ne zaboravite… Fandrejzing košta. Morate nešto uložiti da biste nešto i dobili. Zato je važno da, iako prikupljanje sredstava svima ulazi u opis posla, postoji osoba ili tim koji je nadgledati proces prikupljanja i strateški ga usmeravati. Pomerite se iz okvira projektnog razmišljanja i potražite podršku u svojoj zajednici. Najpre samo podršku. Potom i vreme svojih sugrađana i podržavalaca, materijalna dobra ili novac. Sve je to filantropija. I odlična baza za vaše buduće prikupljanje sredstava. A o principima prikupljanja… sledeći put.

Ksenija Graovac

Ksenija Graovac

Ksenija Graovac je posvećena razvoju filantropije u Srbiji. Takođe se bavi kulturom i kulturnom diplomatijom. Kada joj treba predah, uređuje knjige.



  1. Za sada nema komentara - zašto ne biste bili prvi?