Piknik na drvetuU odjavnoj nedelji trećeg razreda, dogovorila sam sa svojim učenicima da organizujemo piknik u zelenom okruženju nadomak škole.

Videla sam veliki potencijal u tome da zajedno doručkujemo pod vedrim nebom, i u učionici van učionice in vivo učimo o prijateljstvu, darežljivosti, deljenju, ljubaznosti, nežnosti, podržavanju, ohrabrivanju, toleranciji, mogućim načinima zabave…

 

RECEPT ZA USPEŠAN PIKNIK

Neophodni sastojci:

  • nasmejana i vesela deca
  • raznovrsne slane i slatke đakonije
  • gladna deca
  • pufnasti u kokice maskirani oblaci
  • karirani ćebići
  • karte, spomenari, frizbiji, lopte, pesma…
  • priča o zmaju Jovi
  • još pufnastih oblaka
  • četinari za veranje po tanjim od najtananijih grana

Postupak pravljenja uspešnog piknika:

Karirane ćebiće pravilno rasporediti po zelenoj travnatoj podlozi, a potom ih prekriti raznovrsnim slanim i slatkim đakonijama. Postavku ravnomerno upotpuniti gladnom decom i pufnastim, u kokice maskiranim oblacima. Filovati društvenim igrama, popunjavanjem spomenara, pevanjem, udaranjem frizbijem i loptom po glavama sitih. Potom čitati sa predviđanjem priču Zmaj Jova. Osluškivati šta deca imaju da kažu o priči, podsticati diskusiju na temu prijateljstva, načina na koje biramo prijatelje, kriterijuma po kojima biramo prijatelje… Za raznežene naručiti još nekolicinu pufnastih oblačića. Potom sve premazati veranjem po lokalnim četinarima. Služiti vruuuuućeeeeee!

Piknik na drvetu

Piknik na drvetu

Piknik na drvetu

Piknik na drvetu

Piknik na drvetu

Piknik na drvetu

Piknik na drvetu

Kroz našu vezu jednih sa drugima, ostvaruje se vrednost i smisao našeg postojanja

Dr Petar Dinić

Trenutak u kojem su vešte odeljenjske veverice krenule da se spontano penju po drveću, preselio je piknik među zimzelene krošnje. U čavrljavoj veveričastoj atmosferi, dok sam ja pokušavala da fizički podržim prve pokušaje penjanja ohrabrenih veverica u pokušaju, Danilo – dečak sa teškoćama iz spektra autizma uzeo je moj fotoaparat i krenuo da fotografiše decu.

Potom je izrazio želju da se i sam popne na drvo. Nekoliko eksperata na temu odabralo je na koje drvo Dača treba da se popne, na koje grane da sedne, kako da mu pomognemo da se popne i bude bezbedan. Uspelo je iz prve!

Piknik na drvetu

Piknik na drvetu

Piknik na drvetu

Piknik na drvetu

Piknik na drvetu

Piknik na drvetu

Dača na drvetu

Dača na drvetu

Zmaj Jova*

Nekada davno, živeo je veliki zmaj po imenu Jova. Jednoga dana, dok je sedeo ispod velikog zelenog drveta, pomislio je: „Eh, kako bi bilo lepo da imam prijatelja da se igram s njim.“ I tako je tog sunčanog jutra Jova otišao daleko, veoma daleko da potraži drugog zmaja koji će mu biti prijatelj. Na putu je sreo slona Ćiru.

„Zdravo“, reče slon žmirkajući. „Ja se zovem Ćira. A kako se ti zoveš?“

„Jova“, reče on, „i tražim prijatelja, zapravo zmaja prijatelja.“ Jova je za trenutak pogledao ispitivački Ćiru i onda mu sumnjičavo rekao: „Ti imaš velike uši i dugačak nos. Ti nisi zmaj, je l’ tako?“

„Ne“, reče slon, „ali to nije važno, zar ne? I dalje mogu da ti budem prijatelj. Vidiš – i ja tražim prijatelja. Osećam se pomalo usamljeno u poslednje vreme.“

Ali Jova nije slušao Ćiru. Hladno ga je pogledao, okrenuo se i nastavio put. Ćira je tužno pogledao kako Jova odlazi.

I tako, idući dalje, Jova je video lava. Lav mu je željno pritrčao. Protresao je svoju divnu grivu i nasmešio se Jovi. „Šta radiš?“, zapitao je lav.

Jova je za trenutak posmatrao lava. Nikad dosad Jova nije bio video lava i bio je zadivljen njegovom lepotom. „Oh!“, reče konačno. „Ja tražim prijatelja. Zovem se Jova.“

„Hej, pa i ja tražim prijatelja! Zovem se Ali, lav Ali. Dođi, hajde da se igramo. Šta misliš o tome da se trkamo ili da igramo žmurke?“ Ali je skakutao i vrteo se u iščekivanju.

Jova se obradovao, ali se odjednom setio da Ali nije zmaj. Pogledao je Alijevo nasmejano lice i rekao:“Ti ne možeš da budeš moj prijatelj! Ti nisi zmaj!“ I pre nego što je Ali stigao da kaže bilo šta, Jova se okrenuo i otrčao.

Dok je išao seoskim putem, Jova je sreo malog belog zeca. Mali zec je bio stidljiv, pa se sakrio iza jednog  velikog drveta, pažljivo osluškujući dugim ušima i vireći iza drveta samo jednim okom. Kad je video zmaja, mali zec je pomislio: „Kakav veliki zmaj! Nadam se da je prijatelj, inače ću morati da pobegnem i da se sakrijem.“ Dok mu je Jova prilazio, zeka je prošaputao:“Izvini, jesi li ti prijateljski nastrojen zmaj?“

Jova je stvarno bio prijateljski nastrojen zmaj, pa mali zeka nije imao čega da se plaši. Zeka je tiho sedeo iza drveta i gledao Jovu. Jova je seo ispod drveta iza kojeg se krio zeka.

Nešto veoma zabavno privuklo je Jovinu pažnju. Nekoliko stabala dalje nalazio se klovn koji se glasno smejao i saplitao o svoje velike cipele. Svaki put kad bi se sapleo, legao bi na leđa i smejao se, smejao, smejao… Odjednom je Jova shvatio da se sam smeje i, kao i klovn, Jova se smejao, i smejao i smejao. Obojica su se smejali sve dok nisu počeli da štucaju, a od toga su se još više smejali. Jova je na kraju ustao, prišao klovnu i rekao:“Zdravo! Ti si stvarno smešan klovan! Nisam se ovoliko smejao u celom svom zmijskom životu!“

„Nisi jedini. Idi pitaj decu i ona će ti reći da ih zasmejavam, i zasmejavam, i pomažem im da zaborave sve svoje nevolje! Volim da usrećujem ljude! Šta voliš da radiš?“, upitao je.

„Pa, reći ću ti šta ja volim“, odgovorio je ozbiljno Jova. „Voleo bih da nađem prijatelja da se igram s njim – prijatelja zmaja, zapravo.“

Klovn je opet počeo da se smeje:“Mora da se šališ! Ceo svet može da bude tvoj prijatelj!“ Klovn se smejao, smejao i smejao. Jova se odjednom osetio posramljenim i pomalo tužnim. Pomislio je da ga niko ne razume. Rekao je sebi: „Ja smao želim zmaja prijatelja. Da li je to mnogo?“ Dopuzao je ispod drveta i seo ispod njega sam. Dok je tako sedeo, dve velike suze pale su mu niz lice i otkotrljale se preko obraza. Obrisao ih je jer su počele da ga peku.

„Jovo, Jovice!“, čuo je kako ga neko doziva iz daljine. „Jesi li dobro?“ Dok je iznenađeno gledao oko sebe, video je slona Ćiru, lava Alija, malog belog zeca i klovna koji se saplitao o svoje cipele i smejao, i smejao i smejao. Svi su ga okružili. Slon Ćira ga je nežno pomazio po glavi. Lav Ali mu je polizao slane suze s njegovog obraza. Mali beli zec mu je uskočio u krilo i mazio se. A klovn se kreveljio, sve dok Jova nije počeo da se smeje. Odjednom  je lav Ali poskočio i veselo rekao:“Dođite, hajde da se igramo!“

„Da, hajde da budemo srećni! Svi ste vi moji prijatelji!“, uzviknuo je Jova.

I svi su se uhvatili za ruke i skakutali ukrug.

Od tada su postali najbolji prijatelji. Zajedno su proveli mnoge divne trenutke. A Jova je shvatio da bi propustio mnogo toga da je imao samo jednog prijatelja – zmaja.

Dajana Hsu

*Tekst je preuzet iz knjige “Životne vrednosti”, Dajane Tilman i Dajane Hsu, Kreativni centar, 2007.

Umesto zaključka – U osnovi svega, kao početak i kraj je Ljubav

Holistički, inkluzivni pristup obrazovanju podrazumeva tumačenje značenja pojma obrazovanje daleko obuhvatnije od pukog sticanja akademskih znanja i veština, kao onog koje se odnosi na razvoj ličnosti deteta putem učenja socijalnih znanja i veština. Usvajanje univerzalnih ljudskih vrednosti kroz učenje o veštinama pozitivne komunikacije, deca najverodostojnije prolaze iskustveno, kroz sopstveni doživljaj. Učenje po modelu nudi autentičnu podršku poželjnim oblicima ponašanja i daje potvrdu/smislenost samom znanju o životnim vrednostima in vivo.

Opuštena, prijatna i podržavajuća atmosfera u školskom okruženju koje neguje najplemenitije vrline poput poštovanja, uvažavanja, saosećajnosti, razumevanja, plemenitosti… preduslov je učenju o životnim vrednostima. Tako podržana, obuhvaćena deca imaju priliku da se, u za njih bezbednom okruženju otvaraju, izražavajući svoje misli i osećanja. Ohrabrivanje razvoja samosvesti, samopouzdanja i ljubavi prema sebi, vodi dete ka razvijanju odnosa punog poštovanja i ljubavi prema drugima – kontaktu u Ljubavi.

Ivana Vasiljević

Ivana Vasiljević

Profesorka razredne nastave iz Beograda. Diplomirala na Učiteljskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Deset godina živi život škole. Ide u četvrti razred. Ima 12 učiteljica i 15 učitelja. Aktivno učestvuje u različitim (pro)inkluzivnim projektima (ne)vladinog sektora koji se odnose na razvoj inkluzivne škole i društva od 2005. godine. Veruje u Deda Mraza!



  1. Vesna (Reply) on Monday 25, 2013

    Ivana ,odlican tekst ! Moja devojcica je stigla kuci puna utisaka ,srecna ,zadovoljna ,nasmejana, sa novim idejama i sve to zahvaljuci Vama i vasoj predanosti i posvecenosti .
    HVALA VAM Vesna S.

  2. Ivana Vasiljevic (Reply) on Monday 25, 2013

    🙂 Hvala Vama Vesna na potvrdi da je jedina prava Istina u osmesima nase zadovoljne dece. To je reper kojim ja premeravam svoje postojanje.

  3. Slavica Todorić (Reply) on Monday 25, 2013

    Za dehumanizovan svet (u kojem na žalost živimo), opravdanje jedino može biti to što nije bilo više učitelja poput tebe.