Elektronska pristupačnost ili ePristupačnost (eAccessibility) znači dostupnost informaciono-komunikacionih tehnologija i usluga osobama sa širokim spektrom invaliditeta i predstavlja osnovni preduslov eInkluzije (eInkluzija ili digitalna inkluzija je sintagma koja se koristi u politikama i strategijama Evropske unije, a podrazumeva informaciono društvo kojim su svi obuhvaćeni).

Iako sam upotrebila jednu od boljih definicija ePristupačnosti, nalazim da je većini ljudi potrebno dodatno objašnjenje ili ilustracija kako bi ovaj termin na pravi način razumeli. Ja ću se poslužiti ilustracijom. Naime, kada zamislite osobu u kolicima ispred stepeništa, bez razmišljanja vam je jasno da je ova prepreka za ovu osobu nepremostiva ukoliko nema rampe ili lifta. Ovo je problem u domenu fizičke pristupačnosti. Elektronska pristupačnost predstavlja omogućavanje svim osobama, bez izuzetka, da koriste sadržaje u elektronskom obliku. Dakle, ePristupačnost predstavlja uklanjanje virtuelnih „stepeništa“ ili obezbeđivanje virtuelnih „rampi“ i „liftova“ pri dizajniranju veb stranica i postavljanju sadržaja na njih. Ovo je nažalost tema o kojoj većina veb dizajnera, kao ni urednika veb sajtova ne razmišlja, ne namerno, već prosto iz razloga što nemaju razvijenu svest o ovom problemu, odnosno ne razmišljaju o tome da postavljanjem/ne-postavljanjem određene funkcionalnosti ili sadržaja na veb sajt mogu ograničiti pristup istom jednoj velikoj grupi ljudi, pri čemu ovde pre svega mislim na osobe sa invaliditetom.

ePristupačnost u užem smislu se, dakle, odnosi na uklanjanje svih prepreka koje osobama sa invaliditetom onemogućavaju ili umanjuju kvalitet i efikasnost korišćenja elektronskih sadržaja. U širem smislu ovaj pojam obuhvata i sve druge grupe ljudi koje su na neki način marginalizovane, kao što su npr. starije osobe, osobe koje nemaju tehnički napredna znanja, osobe koje koriste „spor“ Internet (dial up) i sl.

I sad, kada pomislim koliko benefita svi imamo od Interneta, pre svega u smislu dostupnosti najrazličitijih informacija i olakšane komunikacije, ne samo što me ljuti činjenica da su osobe sa invaliditetom često u ovom pogledu diskriminisane, tj. ne mogu da koriste sve čari Interneta, već me to poprilično i rastuži, jer mi se čini da je Internet ovim osobama često i potrebniji, budući da pojedine informacije i usluge dostupne na vebu omogućavaju obavljanje najrazličitijih poslova bez potrebe fizičkog kretanja.

Ako ste bloger ili vlasnik veb sajta, administrator ili urednik, imajte na umu da postoji jedan set pravila koje treba ispoštovati kako bi vaš sajt bio dostupan i osobama sa invaliditetom. Za početak, ePristupačnost vašeg veb sajta možete proveriti jednim jednostavnim alatom, razvijenim od strane W3C Konzorcijuma, tzv. Unicorn validatorom. Validaciju koda, u kontekstu ePristupačnosti, potrebno je uraditi za svaku pojedinačnu stranu prezentacije, a nakon toga trebalo bi ispraviti greške i ispoštovati upozorenja.

Lakši deo posla i jeste upravo „popravljanje“ tehničkog aspekta prezentacije. Teži deo je kontinuirano pripremanje i postavljanje sadržaja na prezentaciju imajući u vidu sve korisnike. U nekom najopštijem smislu to znači da sve što se postavlja na prezentaciju treba, koliko je to moguće, ponuditi na više različitih načina i u što više različitih formata. Razmišljanje o pristupačnosti sadržaja ne samo da omogućava osobama sa invaliditetom da pristupe vašoj prezentaciji već povećava pristupačnost i lakoću korišćenja same prezentacije uopšte. Na primer, od toga da postoji više različitih menija – jer, neka istraživanja npr. pokazuju da su žene sklonije tome da koriste glavnu navigaciju, tj. glavni meni prilikom pretraživanja veb sajta, dok muškarcima više „leži“ navigacija putem brzih linkova, banera i sl., do toga da se svaka slika tekstualno opiše i sva dokumenta nude u što više različitih formata i starijih verzija programskih paketa i sl.

Sve ovo se može sprovesti u delo relativno lako i bez uticaja na kvalitet ili estetski dojam same prezentacije, što je najčešći kontra argument veb dizajnera kada se priča na ovu temu. A ono što bi sprovođenje u delo ovih sitnih korekcija trebalo da dodatno olakša jeste svest o tome da baš te korekcije čine kvalitativnu razliku u korišćenju prezentacija jednoj velikoj grupi ljudi (prema nekim procenama, između 600.000 i 800.000 naših sugrađana ima neki oblik invaliditeta).

Marijana Tasić

Validator

Validator

Validator je tim koga čine Marijana i Ivan, a koji se od 2006. godine bavi raznim aspektima pristupačnosti elektronskih sadržaja osobama sa invaliditetom. Imaju iskustva u radu sa državnom administracijom i civilnim sektorom na brojnim projektima iz oblasti eInkluzije i ePristupačnosti. Radili su na standardizaciji i razvijanju pravnog okvira za sajtove organa državne uprave, između ostalog i u smislu ePristupačnosti. Držali su veliki broj obuka i radili na podizanju svesti o ovim pitanjima. Veruju u društvo u kome su svi ravnopravni i jednako vredni.



  1. Nena (Reply) on Friday 30, 2012

    Da bismo malo bolje razumeli o cemu se radi, da li imate neki primer dobro dizajniranog sajta? Unapred hvala

    • Validator (Reply) on Friday 30, 2012

      Poštovana Neno,

      Nije jednostavno odgovoriti na vaše pitanje. Prvenstveno jer većina sajtova jeste pristupačna u nekom pogledu, ali ne u svim. Npr. sajt španske fondacije koja se bavi pitanjima ePristupačnosti – http://www.sidar.org je dobar primer za pristupačnu navigaciju (po učitavanju strane, na samom vrhu se pojavljuje link „contenido“ koji omogućava preskakanje navigacije i prelazak na glavni sadržaj strane). Sajt Narodne skupštine (www.parlament.gov.rs) sadrži informacije namenjene osobama sa invaliditetom i u tom pogledu je dobar primer. Mnogi drugi sajtovi imaju pristupačne i nepristupačne aspekte, trudićemo se da dalje u blogu navodimo dobre i loše primere za svaki od pojedinačnih aspekata. Nadam se da sam vam barem delimično odgovorila na pitanje.

      • Nena (Reply) on Friday 30, 2012

        Hvala na odgovoru, ocigledno je ovo veoma kompleksno pitanje. Sa iscekivanjem ocekujem primere dobre prakse. Na jednoj konferenciji sam slusala o tome kako je na sajtu jedne lokalne samouprave u Svedskoj posebna paznja posvecena multijezicnosti (veliki broj migranata koji traze informacije o raznim pravima), gde se pojednostavljen sadrzaj sajta tretira ravnopravnim jezikom sa svim ostalim. Ovo zahteva dodatne ljudske resurse koji se bave samo ovim aspektom sajta, i zaista je impresivan taj stepen brige za korisnike. Pogledajte jezik Lattlast na http://www.sodertalje.se/

  2. Zoltan (Reply) on Friday 30, 2012

    Dragi Validatori,

    potpuno sam se pronašao u vašem tekstu. Godinama pokušavam da objasnim programerima šta mi treba. Pošaljem im i W3C, i sve moguće postojeće linkove gde mogu da dobiju informaciju šta da urade. Kažu mi sve mi to možemo, nemoj da se brineš, sve ćemo mi to da završimo, a na kraju ja završim ponovo sa nepristupačnim veb stranicama ! ! !

    Nego, hteo sam da prokomentatrišem ePristupačnost i iz aspekta osoba sa intelektualnim invaliditetom i osobama sa autizmom. Format “Easy to read” ili forma laka za čitanje, skoro da i ne postoji kod nas u društvu. Po meni mora da se radi i na ePristupačnosti u “Formi lakoj za čitanje”. Daću vam samo primer UN Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, koju je naša država ratifikovala još 2009.godine. U samoj konvenciji se kaže da će Konvencija biti pristupačna svim osobama sa invaliditetom. Verujete mi bilo mi je skoro nemoguće da na internetu pronađem Zvanični tekst Konvencije, a da ne pričamo o izradi Konvencije u pristupačnom formatu, odnosno na Brajevom pismu ili u audio zapisu za osobe oštećenog vida, na znakovnom jeziku za osobe oštećenog sluha, uzimajući u obzir da je osobama oštećenog sluha prvi jezik znakovni, a tek onda srpski, onda prevod Konvencije u formi lakoj za čitanje. E onda smo sa organizacijom u kojoj radim pripremili srpsku verziju UN Konvencije u formi lakoj za čitanje i Opcioni protokol, koje imamo u elektronskoj i u štampanoj formi.

    Ako neko želi da dobije više informacija o formama lakim za čitanje za osobe sa intelektualnim invaliditetom i/ili autizmom možete mi poslati Email, pa ću vas uputiti gde možete “skinuti” ili dobiti štampanu verziju UN Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom u formi lakoj za čitanje.

    Predlažem vam i da posetite stranicu Evropske asocijacije pružaoca usluga za osobe sa invaliditetom kao primer dobre prakse u primeni ePristupačnosti za osobe sa intelektualnim invaliditetom i/ili autizmom.

    • Validator (Reply) on Friday 30, 2012

      Dragi Zoltane,

      Hvala na razumevanju i podršci. Malo ljudi zaista razume ovaj aspekt izrade i održavanja veb prezentacija. Slažem se u potpunosti da su veb sajtovi većinom nepristupačni ne samo osobama sa intelektualnim invaliditetom, već i prosečnim pojedincima. Imala sam nameru, a sad sam u tome još više rešena, da jedan od sledećih tekstova posvetim pristupačnosti sadržaja veb sajtova i pripremi tekstova za veb. Forma laka za čitanje je tu jedna od ključnih stvari.

  3. Nataša Lukić (Reply) on Friday 30, 2012

    Poštovani validatori,
    čitanju vašeg teksta pristupila sam misleći da neću baš ništa razumeti, ali sve što ste napisali krajnje je jasno i razumljivo za nas “neupućene” (odličan je naslov teksta ), a za upućene i nadležne – jasno je šta treba preduzimati.
    Iz dosadašnjeg iskustva mogu reći da se sa navedenim problemima susrećemo u radu slepih i slabovidih lica, koja su u grupi od 600.000 do 800.000 sugrađana sa nekim oblikom invaliditeta.Međutim, sem ovoj velikoj grupi ljudi, korišćenje veb sajtova je otežano i nepristupačno i još većoj grupi ljudi ( ne bih se usudila da procenjujem…) tkz. prosečnim pojedincima, u koje i sebe ubrajam – starije lice, bez tehnički naprednih znanja, bez poznavanja engleskog jezika itd.
    Iskreno pozdravljam i podržavam vaše napore da naše okruženje bude ePristupačno-informaciono društvo kojim su svi obuhvaćeni.

    • Validator (Reply) on Friday 30, 2012

      Hvala draga Natasa! 🙂

  4. Miodrag Počuč (Reply) on Friday 30, 2012

    Dragi Validatori,
    Pohvaljujem vaš tekst. Takođe, moram da se složim i sa prethodnim Natašinim komentarom koja je odlično primetila da je e_pristupačnost nešto što je značajno za sve ljude u jednakoj meri kao i za osobe sa invaliditetom, na koje ste vi stavili najveći akcenat.
    Ja volim da kažem da je priča o pristupačnosti, pa samim tim i e_pristupačnost zapravo potekla od osoba sa invaliditetom, ali da je to nešto što je potrebno svima nama. Za jedan broj osoba sa invaliditetom to je nešto što je apsolutno neophodno, dok je za neke grupe kao što su: mala decu, osobe koje ne znaju u dovoljnoj meri engleski jezik, stare osobe, osobe sa daltonizmom, osobe sa epilepsijom, osobe koje nemaju nikakvo prethodno iskustvo i/ili znanje rada na računaru ili korišćenja interneta i sl. to jednostavnije, brže, preciznije i komfornije korišćenje interenta.
    Mislim da je jako važno da priču o e_pristupačnosti što više uopštavamo, kako bi svi ljudi videli prednosti iste… Verujem da se samo na taj način može postići efekat u praksi. Drugim rečima, ako je nešto dizajnirano sa ciljem da bude pristupačno svima (koncept: dizajn za sve) onda se podrazumeva da je pristupačno i za osobe sa invaliditetom, dok obrnuto ne mora uvek da važi!
    Još jednom pohvale za tekst.

    • Validator (Reply) on Friday 30, 2012

      Dragi Miodraze, hvala na veoma korisnom komentaru! U potpunosti se slazem sa ovim sto ste napisali. Drago mi je da vam se tekst dopada.

  5. Ljiljana (Reply) on Friday 30, 2012

    Poštovani validatori,
    Vašim izlaganjem, veoma plastično i slikovito ste nam pojasnili vaše zalaganje. Vaš sajt je zaista, za nas, koji za bolje ne znamo :), izvanredno dizajniran. Želela bih jedino znati možete li malo agresivnije da pristupite osobama sa invaliditetom. Čini mi se da bi vam njihova zapažanja, po svim postavljenim temama, bila izuzetno dragocena. Osim po preporuci, možda biste mogli naći načina da im se nekako sami nametnete. Oni koriste internet, ali uglavnom su na FB, igricama ili pretražuju nešto – više zabavnog karaktera. Rado bi se uključili na vaš sajt, ali kako kada i ne znaju da postojite? Mi ćemo se, svakako, truditi da im dostavimo vašu adresu, ali to je sve jedan po jedan. A njih je tako mnogo…
    Sve pohvale za tekst, čini mi se da bolje ne može ni biti pojašnjeno.

  6. Validator (Reply) on Friday 30, 2012

    Poštovana Ljiljana,

    Drago mi je da vam je tekst približio ovu temu. I kolega i ja smo uvek otvoreni za sve komentare, sugestije i zapažanja osoba sa invaliditetom – to i jeste suština, jer tako jedino stičemo uvid u njihovu perspektivu i probleme koji ih muče. Koliko je u mojoj moci uticacu na vlasnike ovog veb sajta – Tim za socijalno ukljucivanje i smanjenje siromastva, da ga vise promovisu, mada sam sigurna da vec daju sve od sebe u tom smislu. Naravno, nema bolje reklame od one lične, tako da vam unapred zahvaljujem na širenju vesti o postojanju ovog sajta. Nadam se da ćemo imati puno puno čitalaca! 🙂