Prvi Međunarodni dan sreće obeležen je u sredu, 20. marta 2013. godine.

Ujedinjene nacije proglasile su ovaj datum Međunarodnim danom sreće u rezoluciji Generalne skupštine UN broj 66/281 od 28. juna 2012. godine.

Navedena rezolucija poziva sve države članice, organizacije u sistemu Ujedinjenih nacija, druge međunarodne i regionalne organizacije, kao i civilno društvo, uključujući nevladine organizacije i pojedince, da obeleže Međunarodni dan sreće na odgovarajući način, što uključuje aktivnosti usmerene ka obrazovanju i podizanju svesti javnosti.

Medijski izveštaji

Domaći mediji pomenuli su novoustanovljeni međunarodni praznik. Međutim, uz jedan ili dva izuzetka, nisu pružena detaljnija objašnjenja o čemu se tačno radi.

Članci o Međunarodnom danu sreće bili su ilustrovani fotografijama nasmejane dece, mladih koji trče po plaži, jatima belih golubova, i tome slično. Jedan od tekstova na objavljen je na internetu uz insert iz crtanog filma „Ren i Stimpi“, u kojem junaci skaču i sudaraju se zadnjicama dok slušaju pesmu „Sreća, sreća, radost“.

Stvarnost

Da li ovakva medijska prezentacija ima veze sa smislom i intelektualnim nivoom koncepta iz kojeg je proistekao Međunarodni dan sreće, ili nas šarenilo i buka „Rena i Stimpija“ vode u pogrešnom pravcu?

Umesto da obraćamo pažnju na neobične produkte popularne kulture, pogledajmo kuda nas može odvesti putokaz koji je ostavljen u tekstu rezolucije Ujedinjenih nacija 66/281. Naime, akt kojim je ustanovljen Međunarodni dan sreće poziva se na raniju rezoluciju Ujedinjenih nacija, broj 65/309 od dana 19. jula 2011. godine. Taj dokument Ujedinjenih nacija, pod nazivom „Sreća: ka holističkom pristupu razvoju“ pozdravlja ponudu Butana da, tokom 66. zasedanja Generalne skupštine, sazove panel-diskusiju na temu sreće i blagostanja.

Dakle, navedena rezolucija Ujedinjenih nacija rezultat je diplomatskih napora himalajske kraljevine Butan da promoviše svoj koncept „bruto nacionalne sreće“.

Bruto nacionalna sreća

Pojam bruto nacionalne sreće uveo je Đigme Singje Vangčuk, prethodni kralj Butana, mada se radi o konceptu koji ima znatno dužu istoriju u ovoj zemlji. Naime, Zakonik Butana iz 1629. godine sadrži sledeću odredbu:

„Ukoliko vlada nije u stanju da stvori sreću za svoj narod, onda je njeno postojanje lišeno bilo kakve svrhe“.

1972. godine, tadašnji kralj Butana proglasio je bruto nacionalnu sreću važnijom od bruto nacionalnog proizvoda, od kada je ova zemlja usmerila svoju državnu politiku i razvojne planove ka ostvarenju tog cilja. Težnja uvećanju bruto nacionalne sreće inkorporirana je i u Ustav Butana iz 2008. godine.

Šta je sreća?

Važno je istaći da pojam sreće u kontekstu BNS ne odgovara u potpunosti značenju koje ova reč ima u svakodnevnom govoru, a još manje ima veze sa trčkaranjem po plaži ili sa bezrazložnom euforijom crtanih junaka. Pre svega, potrebno je ukazati da je pojam sreće u okviru BNS višedimenzionalan, jer prevazilazi subjektivan osećaj blagostanja, i nije usmeren samo na pojedinca, već uključuje osećaj odgovornosti za druge. Konkretnije, po rečima prvog premijera Butana koji je izabran nakon usvajanja Ustava iz 2008. godine:

„Sada smo uspostavili jasnu razliku između pojma sreće u BNS i prolaznih, prijatnih raspoloženja koja se tako često povezuju sa ovim terminom. Naime, nama je jasno da istinska, trajna radost, ne može nastati dok drugi pate, te da ona proističe samo iz pomaganja drugima, življenja u skladu sa prirodom i spoznajom unutarnje mudrosti blistave prirode naših umova“.

Dakle, pojam BNS sadrži tri elementa po kojima se razlikuje od raznih vidova prijatnog raspoloženja, a to su: 1. pomaganje drugima, 2. očuvanje prirode, i 3. duhovni aspekti.

Devet dimenzija bruto nacionalne sreće

Nakon što smo uvideli da se BNS razlikuje od pojma sreće u njegovom svakodnevnom značenju, pogledajmo koje sve dimenzije obuhvata bruto nacionalna sreća, odnosno šta čini osnovu BNS indeksa. Bruto nacionalna sreća sastavljena je od sledećih elemenata:

  1. Životni standard;
  2. Zdravstvena zaštita;
  3. Obrazovanje;
  4. Upotreba vremena;
  5. Dobro upravljanje;
  6. Zaštita životne sredine;
  7. Psihološko blagostanje;
  8. Vitalnost zajednice;
  9. Kulturna raznovrsnost i fleksibilnost.

Indikatori

BNS indeks obuhtava navedenih devet oblasti, pri čemu svaka od njih ima po četiri indikatora (izuzev upotrebe vremena, koja ima dva, i životnog standarda koji sadrži tri indikatora). Dakle, indeks bruto nacionalne sreće može se bolje razumeti ukoliko, nakon besciljnog trčkaranja po plaži, posvetimo pažnju proučavanju indikatora. S obzirom da se radi o veoma složenoj i obimnoj materiji, u daljem tekstu biće ukratko objašnjeni indikatori samo za tri elementa bruto nacionalne sreće, a svima koje ova materija zainteresuje dostupni su veoma kvalitetni izvori na internetu.

Primera radi, indikatori životnog standarda su: 1. prihodi domaćinstva, 2. imovina (obuhvata tri komponente: posedovanje električnih uređaja, stoke i zemlje), 3. kvalitet stambenog prostora.

Sa druge strane, indikatori psihološkog blagostanja su: 1. zadovoljstvo životom (subjektivna ocena nivoa zadovoljstva u pogledu zdravstvenog stanja, zanimanja, porodičnog života, životnog standarda i ravnoteže između posla i života), 2. pozitivne emocije (saosećanje, velikodušnost, praštanje, zadovoljstvo i spokoj), 3. negativne emocije (sebičnost, zavist, gnev, strah i zabrinutost), 4. duhovnost.

Posebno je interesantan koncept vitalnosti zajednice. Naime, smatra se da bruto nacionalna sreća ne može postojati bez socijalnog kapitala zemlje, koji se sastoji od međusobne saradnje i formiranja društvene mreže između pripadnika zajednice. U kontekstu BNS, vitalna zajednica se definiše kao grupa ljudi koji se međusobno podržavaju i imaju pozitivne međusobne interakcije.

Posmatrano iz ugla BNS, zajednicu moraju da krase snažne veze među njenim pripadnicima, posebno u okviru porodice. Zatim, neophodno je pridržavati se društveno konstruktivnih vrednosti, obavezno je baviti se volonterskim radom i doniranjem novca ili vremena, i, na kraju, društvo mora biti oslobođeno nasilja i kriminala.

Iz tog razloga, u oblasti vitalnosti zajednice postoje četiri indikatora: 1. društvena podrška (doniranje novca i vremena), 2. odnosi unutar zajednice (osećanje pripadnosti i poverenje u susede), 3. porodični odnosi, 4. stepen izloženosti kriminalu.

Bitno je naglasiti da sve oblasti BNS imaju jednaku vrednost. Smatraju se podjednako značajnim, odnosno ni jedna se ne može proglasiti trajno važnijom od drugih, iako bilo koja od njih može biti od posebnog značaja za neku osobu ili instituciju u određenom trenutku. Što se tiče samih indikatora, oni u načelu imaju jednaku vrednost, iako se subjektivni indikatori manje vrednuju.

Čemu služi indeks bruto nacionalne sreće?

Indeks BNS pruža ukupnu sliku nivoa bruto nacionalne sreće u okviru jedne zemlje, zatim omogućava da se posebno analiziraju srećni pojedinci i oni koji to trenutno nisu, kao i da se poredi nivo sreće između ljudi različitog uzrasta, pola, zanimanja, obrazovanja, itd.. Takođe omogućava praćenje porasta ili smanjenja nivoa sreće sa protekom vremena. Sve ove funkcije indeksa BNS čine ga korisnim sredstvom u rukama kreatora politike dok tragaju za najadekvatnijim merama za uvećanje bruto nacionalne sreće.

Smisao bruto nacionalne sreće

Iz svega navedenog proizlazi da je Butan, još početkom sedamdesetih godina prošlog veka, odbacio bruto nacionalni proizvod kao jedino merilo napretka. Umesto toga, uveo je novi pristup razvoju, koji meri prosperitet pomoću indeksa BNS, koji uključuje zdravstvene, obrazovne, psihološke, kulturne, ekološke, i druge aspekte života.

Za razliku od mnogih drugih zemalja, Butan je postao primer države čija politika istinski štiti životnu sredinu i omogućava održivi razvoj. Istovremeno, Butan je u poslednjih dvadesetak godina uspeo da skoro udvostruči očekivani životni vek svojih stanovnika, da upiše skoro 100% dece u osnovne škole, kao i da rekonstruiše infrastrukturu zemlje. Pored toga, ulažu se veliki napori u oblasti zaštite životne sredine, pa je tako odlučeno da 60% teritorije mora biti trajno pokriveno šumama, zatim je zabranjen izvoz drvne građe, i uveden je obavezni pešački dan svakog meseca, kada je zabranjeno korišćenje privatnih vozila.

Bruto nacionalna sreća izvan granica Butana

Tokom prvih četrdesetak godina svog postojanja, koncept bruto nacionalne sreće nije imao nikakvog odjeka izvan granica Butana.

Međutim, savremeni svet, koji je zahvaćen kolapsom finansijskih sistema, ogromnim nejednakostima i uništenjem životne sredine, iznenada počinje da pokazuje veliko interesovanje za ugao gledanja koji je promovisala ova himalajska kraljevina. Sada se ozbiljno shvataju reči upozorenja iz Butana, prema kojima preostali deo čovečanstva srlja ka ekonomskom i ekološkom samoubistvu.

Aktuelni britanski premijer Dejvid Kameron zalaže se za uvođenje novog indeksa koji ne meri samo bogatstvo nacije, već i socijalno i ekološko blagostanje građana. Prethodni predsednik Francuske, Nikola Sarkozi, oformio je stručno telo koje je preporučilo da se zemlja manje bavi indikatorom kakav je bruto nacionalni proizvod, već da posveti veću pažnju opštem blagostanju građana. Slična inicijativa razmatra se u Kanadi, i u mnogim drugim zemljama.

Sreća, sreća, radost?

Ministar obrazovanja Butana, Thakur Sing Paudiel, kaže da mnogi pogrešno shvataju pojam bruto nacionalne sreće.

„Ljudi uvek pitaju kako je moguće imati naciju srećnih pojedinaca? Ali, oni ne shvataju suštinu. Bruto nacionalna sreća je težnja, skup ideja vodilja pomoću kojih idemo putem ka održivom i pravednom društvu“.

Dodaje:

„Verujemo da ceo svet mora da učini isto, pre nego što bude prekasno“.

Petar Stojanović

Petar Stojanović

Diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom i specijalizacijom u oblasti pravnih aspekata korporativnog upravljanja. Pohađa master akademske studije na poslovno-pravnom modulu na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Član Udruženja naučnih i stručnih prevodilaca Srbije.



  1. Zoran Matović (Reply) on Wednesday 27, 2013

    Sjajan tekst i jedno podpuno novo saznanje i iskustvo.Voleo bih kada bi se neko ko je u procesu obrazovanja (master ili doktorske studije) ili se profesionalno bavi sličnim temama mogao bar da napravi projekat kako bi ovaj pristup mogao biti,bar kao ideja, promovisan na našim prostorima.