Gošća Bloga o socijalnom uključivanju: Ivana Dulić Marković

Foto: Irena RadinovićZakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju (Sl. Glasnik RS br 41/2009 i 10/2013) je propisao Registar poljoprivrednih gazdinstava i njegovu funkciju (sprovođenje i praćenje poljoprivredne politike, evidentiranje poljoprivrednih gazdinstava i porodičnih poljoprivrednih gazdinstava, kao i radi vođenje analitike i statistike za potrebe Ministasrtva). Prema članu 20. ovog zakona u registar mogu da se upišu privredna društva, zemljoradničke zadruge, ma mogu i ustanove i škole, manastiri, crkve i druge organizacije, mogu i preduzetnici i poljoprivrednici… mogu svi koji obavljaju poljoprivrednu proizvodnju.

Ipak Pravilnik o upisu u registar poljoprivrednih gazdinstava i obnovi registracije, kao i uslovima za pasivan status poljoprivrednog gazdinstva (Sl. glasnik RS 17/13) koji je na sajtu Ministarstva osvanuo 25. februara, u članu 4. navodi da „BRAČNI DRUGOVI MOGU DA BUDU UPISANI SAMO U JEDNO PORODIčNO POLJOPRIVREDNO GAZDINSTVO“. Ta upakovana rečenica, nenajavljena i osmišljena u ministarstvu, izazvala je nevericu pre svega žena poljoprivrednica koje su me zvale poslednjih dana sa pitanjima… Šta to znači? Definicija se odnosi jednako na bračne drugove, ali verujte u praksi neće se muškarci odreći uloge nosioca gazdinstva nego će supruge morati da ugase svoje gazdinstvo. Naravno, verujem da će biti i izuzetaka koji potvrđuju pravilo.

Ne razumem nameru zakonodavca. Ako su hteli da spreče porodicu da ne uzme više novca od subvencija od onog što je namenjeno za 100 ha – pogrešili su, jer to su mogli uraditi na hiljadu inteligentnijih načina a ne zabranom registracije. Pored toga, od nekoliko desetina slučajeva porodica koje poznajem da imaju registrovana grazdinstva i na ženu i na muža, možda jedna i dve imaju više od 100 ha. Većina njih nema 100 ha ukupno….

Šteta od ovakvog rešenja je velika jer

1) žene ce biti lišene prava da same raspolažu svojom imovinom jer će morati zemljište koje je u njihovom vlasništvu ili se vodi na njih, stoku i sve ostalo da prenesu na ime supruga, sina ili nekog drugog…

2) ukoliko imaju kredite na svoje gazdinstvo, moguće je da banka proglasiti kredit dospelim jer može da utvrdi da se klijent više ne bavi poljoprivredom

3) ukoliko je gazdinstvo u sistemu PDV, nemam pojma kako će se ispetljati

4) ne znam ni kako će rešiti ugovorne obaveze koje su preuzele za npr zakup zemljišta itd.

Ali suštinska šteta od ovog nakaradnog rešenja je mnogo veća. Ovakvo rešenje narušava ravnopravnost polova, ravnopravnost u bračnoj zajednici a i ono malo ljudskog dostojanstva koje nije još oduzeto ženama na selu. Ne znam u koliko slučajeva sam bila zbunjena pričom žena iz veoma uglednih i vrednih porodica kako je registar otvorio mogućnosti da one budu bitnije u porodici jer im je pružio priliku da zemlju koju su donele u miraz vode u okviru svog gazdinstva, da zemlju stečenu zajedničkim radom vode a svoje gazdinstvo te da na osnovu tog konkurišu za kredite, bespovratna sredstva, da imaju svoj račun… da one odlučuju o investicijama. Znam i mnogo slučajeva u kojima je otac prepisao zemlju svojoj ćeri jer se uverio u njene preduzetničke sposobnosti.

Kako će se rešiti ovo pitanje? Do 31.o3. neki će se samo formalno razvesti. Ili će se zemlja, stoka, dugovi preraspodeliti u krugu porodice i prijatelja i svaki hektar će dobiti subvenciju iako nije više u bračnoj zajednici. Država će na 8. mart da drži govore o ženama, o potrebi da se poboljša položaj žene… A žene? One će vaspitavati i učiti decu ne samo da odu iz sela u grad … nego da odu iz ove zemlje.

PS. nekoliko zaključaka iz Studije Žene na selu u Vojvodini: svakodnevni život i ruralni razvoj : (rezultati anketnog istraživanja) / Marina Blagojević Novi Sad : Pokrajinski zavod za ravnopravnost polova, 2010 (Petrovaradin : Futura) koje bi alfa mužjaci trebali da znaju pre nego što krenu da štede na porodičnim gazdinstvima i rasipaju na svim drugim gazdinstvima:

– Seoske žene ne poseduju vlasništvo niti suvlasništvo nad kućom u 61% slucajeva. Čak 4/5 ispitanica ne poseduje vlasništvo nad imanjem. Cak 78.5% žena ne poseduje automobil, 10.9% su suvlasnice i 10.6% su vlasnice automobila.

– Najcešći uzroci svađa u porodici su vezani za novac (3/5). Drugi uzrok po učestalosti je vaspitanje dece, što se može objasniti ubrzanim menjanjem okruženja i vrednosti, velikim međugeneracijskim razlikama, kao i urušavanjem roditeljskog autoriteta. Visoka učestalost “neslaganja naravi”, kao trećeg uzroka svađa u porodici ukazuje takođe na jačanje procesa individualizacije i očekivanja od partnera.

– Nezaposlenih je u uzorku bilo 39.0%, od čega je oko polovina aktivna u poljoprivredi, a polovina nije. Čak 2/3 seoskih žena sa najnižim nivoom obrazovanja su nezaposlene, od čega je polovina njih aktivna u poljoprivredi, a polovina nije. Iz ovih podataka se vidi da čak i u slučaju nezaposlenosti, pojoprivredna aktivnost za veliki broj žena ne predstavlja izvor prihoda. U radnom odnosu je nekada bilo 64.5% onih koje su sada nezaposlene. Žene koje imaju srednje obrazovanje su bile nekada zaposlene u preko 70% slučajeva. Najčešći razlog prestanka radnog odnosa su bili “porodični razlozi”, u 23.8%, zatim sledi rad na određeno vreme (20.3%), i privatizacija (15.3%).

– Manje od polovine seoskih žena su formalno zaposlene. U ukupnom broju ispitanica samo 45.9% su formalno zaposlene, od čega je manje od 1/5 dodatno aktivno u poljoprivredi. Zaposlene žene su najčešće zaposlene kod privatnika (55.o%), a u jednoj trećini slučajeva su zaposlene u državnim firmama. U svojoj ili u porodičnoj firmi radi preko 11% žena. Ovi podaci indirektno ukazuju na relativno visoku raširenost nepoljoprivrednih aktivnosti u vojvođanskim selima, kao i na veliku mobilnost radne snage, na manjim distancama. Itd. Itd.

***

Tekst “Bračni drugovi mogu da budu upisani samo u jedno gazdinstvo” Ivane Dulić Marković izvorno je objavljen na sajtu “Agrarije” (www.agrarije.com), a ovde ga prenosimo uz ljubaznu dozvolu autorke.

(Foto: Irena Radinović)



  1. Za sada nema komentara - zašto ne biste bili prvi?