Jasmina Tešanović - avatarDa mi je neko nekad rekao da ću gledati opsesivno soap operu Sulejman, naljutila bih se ili od srca nasmejala.

Nije da sam snob ali sve ove godine sam odolevala što milom što silom opštoj histeriji uživljavanja, od Dinastije do Sretnih ljudi. Ima nešto politički bolesno kad ljudi počnu da žive tudje živote a ne svoje, iz dana u dan. Plus zaista su sve te serije koje su mi se nudile postajale krajnje dosadne, predvidljive i glupave.

I onda je došao Seks i grad: mnoge moje drugarice su poklekle, fine i pametne žene i devojke. Ali ja ne, pored najboljih namera tek ta serija me je nervirala, a ne samo dosadjivala. To prenemaganje žensko, lažna emancipovanost, stereotipija, površnost… pomislila sam da je gotovo sa mnom: i onda otkrijem sasvim slučajno Sulejmana: na beogradskim ulicama, kod preprodavaca piratskih cedeova. Iz čiste radoznalosti upitah, a šta to prodajete toliko uprkos miliciji koja vas progoni…
 Pa svi to gledaju, evo imamo jeftino, sve epizode.
Ne živim više u Beogradu i baš me zanima kad dodjem šta to svi gledaju… Videći da oklevam prodavac mi kaže: imam ja bolje za vas ako hoćete sve filmove kandidovane za Oskara ove godine! 
Ne, ne, došlo mi je da vrisnem, moj snobizam nema granica, tek što ne volim holivudske filmove! I to od rane mladosti nikako ne mogu da promenim!  Odmah zato zgrabim Sulejmanov cede, prvih sedam epizoda i tutanj. Ne znam dal’ milicija kažnjava i prodavce i kupce kao kad je droga u pitanju!

I odgledah pošteno prvih sedam, pa na ulicu da kupim jos dvadesetak i tako dalje: kostimi su odlični, priča manje vise verodostojna koliko to može biti jedna soap opera koja govori o vremenu iz koga nije baš ostalo mnogo dokaza. Ali ono što je mene zaista uhvatilo to je kao neko psihoanalitičko otvaranje putem nepatvorenog razmišljanja o ženama u haremu. I šta je harem uopšte, bio juče odnosno danas. Odjednom sam shvatila da ta borba za opstanak koje devojke i žene i majke imaju u haremu jeste daleko istinitija i osvešćenija pozicija od recimo savremenih pomodnih priča iz Seksa i grada; gde se sve vrti oko muškaraca i novca i odeće čak i onda kad su te devojke navodno slobodne i samostalne.

I onda počnem da shvatam kako ta situacija rivalstva medju ženama, mizoginija kao i konfliktna pozicija žene majke koja nema moć nad svojim životom i svojom decom, zapravo nikad nije prestala.  Ali bar sada znamo odakle je sve krenulo. Setim se istinitih priča o razvodima odnosima sa bivšim i budućim ženama  muškarca, priče o manipulacijama decom i novcem.  Patrijarhat,  u haremu pa sve do Seksa i grada u fancy Njujorku. S mukom u stomaku sam počela da gledam priče o zlu, ma kakav seks! U haremu seks je sredstvo a ne cilj, i to sasvim bezazleno sredstvo u odnosu na ostala kao što su ubistva i proterivanja, koje omogućava golo preživljavanje podanica, robinja ili carica.
 Nijedan lik ne uspeva da zadrži moralni integritet, nijedna žena posle desetak epizoda više nije ni dobra ni zla: svaka je prešla granicu pristojnosti i ljudskosti. Neke to rade unapred neke iz odbrane, a ni mrtve nisu postedjene zla. Ta ogromna moralna praznina nadoknadjena dekorom, kostimima i nakitom oslikava se i u muskim likovima, samo što su muškarci daleko moćniji politički i fizički.

Ova serija osvojila je danas bivše otomansko carstvo jednog od najvećeg vladara svih vremena, ali nije još stigla do zapada. Iako vrlo liči na Dinastiju, Dalas, američke soap opere, klasike, verovatno i namerno, ova serija ima moderniju režiju i ogoljeniji pristup strukturi moći: možda se mnogi sa mnom neće slagati kad kažem da je Seks i grad priča o ženskom haremu a Sulejman priča o ženskoj politici, ali ko poznaje nedavne  seks i korupcijske skandale bivšeg premijera Italije Silvija Berluskonija  koji je prijateljskim putem preuzeo model savremenog harema od pokojnog predesednika Libije Gadafija, shvatiće da izmedju nekada i sada tih petsto sesto godina patrijarhata u hrišćanskoj ili muslimanskoj verziji i nema neke bitne razlike. A to je ne samo bolno vec i poučno znati.

Jasmina Tešanović

Jasmina Tešanović

Feministkinja, politička aktivistkinja (Žene u crnom, Code Pink), prevodilac, izdavač i rediteljka. Jedna je od organizatorki skupa "Drug-ca Žena", prve Feminističke konferencije u Istočnoj Evropi (Beograd, 1978.). Uz Slavicu Stojanović, deset godina je bila na čelu izdavačke kuće "Feministička 94", prve feminističke izdavačke kuće na Balkanu. Autor je "Dnevnika političkog idiota", ratnog dnevnika napisanog tokom rata na Kosovu 1999. godine, distribuiranog putem Interneta. Od tad sva svoja dela, dnevnike, priče i filmove objavljuje na blogovima i drugim Internet medijima.



  1. Za sada nema komentara - zašto ne biste bili prvi?