Nismo ni bili svesni da je kamp već počeo. Svakodnevno sastančenje tokom juna, a nakon toga naporan rad da bi stvorili sve neophodne uslove za odvijanje kampa, zaboravismo čim ugledasmo nove prijatelje iz inostranstva.

Na žalost, prvi utisak bio je taj da većina stranaca bojažljivo, i sa dozom reserve, prihvata sve što im se kaže. Oni koji su dolazili iz NATO zemalja, bili su u posebnom strahu. Česta pitanja su bila: Je l’ je Kosovo toliko blizu kao na mapi što izgleda? ili „Da li je ovde bezbedno boraviti“ … Pitali smo se zašto su onda ovde došli kada imaju takav utisak, a onda smo shvatili da su entuzijasti i avanturisti i pošto žele da se (raz)uvere u to što su čuli. I  bez toga smo bili spremni da ih razuverimo i uklonimo predrasude sa kojima su došli, a to nam je samo bio veliki motiv više na putu ka tome.

Nakon predstavljanja organizatora – Grupe Kobra i njenih aktivnosti, stranci su ostali bez teksta i velikim aplauzom nagradili sve ono što smo do sada radili. Ovo je bilo ogromno priznanje za naš trud i rad, možda najveće do sada. Shvativši da nisu samo došli u neku zabit na jugu Srbije, već u mesto u kojem mladi ljudi žele da promene svet i bore se za ono što im pripada, strani volonteri su odjedared promenili svoje ponašanje i krenuli da postavljaju pitanja i pitanja i pitanja…

Najviše od svega me je brinuo odnos stranih volontera sa meštanima. Stoji da smo gostoprimiv i ljubazan narod, ali opet, narod je narod. Opustio sam se i udahnuo punim plućima još trećeg dana, ali odmah pošto me je oblio hladan znoj. U vreme slobodnih aktivnosti, shvatio sam da nema velikog broja kampera, pa sam brzo otišao do kamp-liderki i pitao za njih, na šta su mi one odgovorile: „Jedan Francuz je sa Grkom otišao do tvog dede na rakiju, drugi Francuz je kod komšije na kafu, Rus je našao devojku u susednom selu, a Ruskinje su otišle na ručak kod onog čoveka čija je žena iz Rusije, a Španac igra šah kod Vlade!“ Neočekivana interakcija sa lokalnim stanovništvom dovela je atmosferu kampa do vrhunca, a naročito druženje sa velikim brojem klinaca koji su sedeli po celi dan ispred Doma kulture i čekali da se stranci vrate sa obilaska ili rada, kako bi vežbali engleski jezik.

S obzirom da imamo dečiju folklornu sekciju u sklopu rada Grupe Kobra, u popodnevnim časovima, deca su imala priliku da zahvalnost za učenje stranog jezika i poklonjenu pažnju, strancima vrate jednakom merom – učili su ih da igraju srpska kola.

Cilj kampa bio je promovisanje multikulturalnosti na delu kroz volonterizam stranaca u uređivanju sela. Za 13 dana, koliko je trajao kamp, zajedničkim snagama smo: popločali prilaznu stazu do spomenika u centru sela, posekli suvo drveće i grane u „Parku dobre nade“, pokosili travu i ofarbali letnjikovce pored terena za odbojku na pesku, oslikali smo fasadu Doma kulture sa portretima svih stranih volontera, ofarbali mobilijar na fudbalskom igralištu, sredili autobusku stanicu – popločali tlo, postavili klupicu i tablu sa redom vožnje i dr. Promena slike sela bila je ogromna za nepune dve nedelje.

Naravno, u znak zahvalnosti, strance smo vodili na razgledanje Niša i njegovih znamenitosti. Interesantno mi je bilo jer ih je oduševila istorija ovog kraja, često su ostajali bez daha, naročito za vreme posete logora „Crveni Krst“ i „Ćele kule“. Jednog dana smo posetili prirodnu banju Topilo, planinarili i kupali se.

Svake večeri smo imali organizovane priredbe – francusko, zatim češko, pa rusko, onda grčko, špansko i naravno srpsko veče. Svako je imao priliku da prezentuje svoju zemlju na najbolji mogući način i to putem spremanja hrane, predstavljanjem tradicionalnih igara, pesama iz zemalja iz kojih dolaze i dr. Na kraju kampa, organizovali smo veliku priredbu na kojoj su svi nastupili i zahvalili se meštanima i donatorima kampa na doprinosu da kamp bude baš onakav kakav je bio. S obzirom da smo u timu imali likovne umetnike, bojili smo saksije i iste poklanjali meštankama koje su stalno spremale slane i slatke đakonije. Odštampali smo pozivnice za taj događaj i poslali strance podeljene u tri ekipe sa zadatkom da obiđu svaku kuću i podele poziv za oproštajno veče. Stranci su se u Dom vratili punih ruku, što poklona, što hrane i pića, a uveče, na oproštajno veče, došao je ogroman broj ljudi, nismo ni slutili toliki odaziv, naročito ne iz susednih sela. Nakon smeha za vreme priredbe dok smo gledali kako stranci na tečnom srpskom jeziku glume ili kako igraju srpske, a mi njihove igre, usledila je velika žurka, na kojoj su se zadržali i meštani.

Iste večeri, a naročito sutradan, izlivi emocija su bili vidni, ne samo na organizatorima, liderima i strancima, nego i na velikom broju starijih meštana koji su došli da se pozdrave sa dosadašnjim sugrađanima na koje su navikli. Iznenadili su nas jer je njih osmoro od dvanaest kampera rešilo da produži boravak kod nas i ostanu još 3-4 dana. Nikada neću zaboraviti facu mladog Francuza Ulysse-a, jer nije mogao da zameni avionsku kartu do Pariza za koji dan kasnije, pa je kartu glasno prodavao za hiljadu dinara.

Srećan sam jer smo ostvarili cilj koji nam je do nedavno izgledao samo kao mašta. Posebno mi je drago da smo svi zajedničkim snagama prezentovali Srbiju u najboljem smislu reči, što dokazuje i činjenica da se svi volonteri raspituju za dolazak na kamp 2013. godine.

Na kraju se svi osećamo bogato i produhovljeno, jer imamo nove prijatelje širom sveta, a i osećaj multikulturalnosti, kao da smo proputovali svim tim državama. Ubrzo nakon ovog kampa, par naših volontera je posetilo inostrane kampove, a vratili su se prepuni novih ideja, energije i elana za nove poduhvate.

Milan Stojiljković

Milan Stojiljković

Lider omladinskog udruženja "Grupa Kobra" od 2007. godine. Nagrađen statuom "Rešivoje" za najboljeg omladinskog aktivistu u 2009. godini od strane Ministarstva za omladinu i sport i Evropskog pokreta u Srbiji. Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu u Nišu 2011. godine. Živi u Donjoj Trnavi kod Niša. Nezaposlen je. U slobodno vreme bavi se rekreativno planinarenjem i biciklizmom.



  1. Gaga (Reply) on Thursday 14, 2013

    Bravo za sprovedenu ideju! Da li je organizaciono tesko organizovati kamp u selu sa strancima. Vec duze vreme razmisljam o toj ideji, ali nikako da krenem u realizaciju.

    • Milan Stojiljković
      Milan Stojiljković (Reply) on Thursday 14, 2013

      Draga Gago,

      u celu ovu priču krenuli smo bez ikakvog iskustva u ovoj oblasti. Sama pomisao na medjunarodni kamp bila nam je nemoguća, a onda smo presekli i rešili da organizujemo kod nas. Javili smo se na poziv za organizovanje kampova Mladih istraživača Srbije i Volonterskog servisa Srbije i zahvaljući njima dobili trening za kamp lidere i plus dve liderke koje su nam pomogle oko realizacije kampa.
      Ja sam bio organizator, kao što rekoh, bez ikakvog iskustva i sa minimalnim poznavanjem engleskog jezika, a nakon našeg kampa sam posetio kamp u azijskom delu Turske, tako da mi više ne pada na pamet da idem na letovanje, samo kampovi.
      Ne mogu da kažem da je lako organizovati ovakav jedan kamp, naročito zbog odgovornosti za kampere i sam kamp, ali s obzirom na to da su naš kamp činili obrazovani, poslušni i cool ljudi, svakim danom bivalo je sve lakše i lepše. Najteži je rastanak.

      Ukoliko ste zainteresovani za organizovanje medjunarodnog kampa, Mladi istraživači Srbije trenutno imaju konkurs tj. poziv za organizatore do 18.2.2013. godine, a meni se možete javiti za sva pitanja i informacije na sledeći e-mail: ug.kobra@hotmail.com

      U nadi da ćemo postati kolege u organizovanju kampova,
      srdačno Vas pozdravljam,
      Milan

  2. Slavisa VII-1 (Reply) on Thursday 14, 2013

    Da li ce i ove godine da bude kapm? Da li moze i moja tetka iz Rusije da se prijavi? Ona zivi u Moskvi. Ja sam proslog leta svakog dana dolazio na kamp. voleo bih da i ove godine raspust proveem kod babe i dede u Donjoj Toponici na kampu.

    • Milan Stojiljković
      Milan Stojiljković (Reply) on Thursday 14, 2013

      Dragi Slaviša,

      kampa će biti i ove godine, na sreću svih nas.
      Na kamp se mogu prijaviti svi stanovnici planete, ali kod svojih volonterskih servisa, tj. servisa zemalja iz kojih dolaze. Prijava ne ide preko nas.

      Dobrodošli!

  3. Goran Beograd (Reply) on Thursday 14, 2013

    Ja sam za Kobre čuo na jednom poslovnom sastanku od poslovnih partnera. I onda sam malo googlao. Voleo bih da dodjem i da uživo vidim sve to što, inače, pratim online.