Da li se može smatrati diskriminacijom po osnovu polne pripadnosti kada poslodavac muškog pola otkaže ugovor o radu ženskoj osobi isključivo iz razloga što prema njoj oseća „neodoljivu privlačnost“? Pri tom, konkretna osoba nije učinila ništa čime bi izazvala takvo osećanje kod svog poslodavca, a tokom cele destogodišnje karijere bila je odličan radnik.

Ukoliko poslodavac otpusti zaposlenu osobu ženskog pola samo zato što je smatra neodoljivo privlačnom, iz toga sledi da istom takvom radniku ne bi otkazao ugovor o radu da je muškog pola, ili da je ženska osoba koju on ne percipira kao privlačnu. Iz toga sledi zaključak da se ovakav postupak može kvalifikovati kao diskriminacija. Ili, možda, postoje argumenti i za drugačija shvatanja?

Sudska praksa desno od Albukerkija

Dana 21. decembra 2012. godine, Vrhovni sud Ajove, SAD, jednoglasno je potvrdio presudu Okružnog suda Ajove za okrug Vebster prema kojoj davanje otkaza ženskoj osobi samo iz razloga što je njen poslodavac smatra neodoljivo privlačnom ne predstavlja čin diskriminacije. Potvrđen je stav prvostepenog suda prema kojem „gospođa Nelson nije dobila otkaz zbog svoje polne pripadnosti, već zato što je predstavljala pretnju po brak doktora Najta“.

Čuvari bračne idile

(http://www.iowacourts.gov/supreme_court/)

Da mihi factum dabo tibi ius (daj mi činjenice i daću ti pravo)

O čemu se, zapravo, radi?

1999. godine, poslodavac, dr. Najt, zaključio je ugovor o radu sa, tada dvadesetogodišnjom Melisom Nelson, kako bi radila kao stomatološki tehničar u njegovoj ordinaciji.

Tokom narednih deset i po godina, Melisa Nelson bila je zaposlena u ordinaciji dr. Najta, koji priznaje da je bila dobar radnik. Melisa Nelson navodi da se dr. Najt prema njoj uglavnom odnosio sa poštovanjem.

Međutim, nekoliko puta tokom poslednjih godinu i po dana, pedesetogodišnji dr. Nelson iznosio je primedbe na odeću Melise Nelson, jer je „naglašavala njeno telo“. U tim prilikama zahtevao bi od nje da obuče mantil. Sa druge strane, Melisa Nelson tvrdi kako njena odeća nikada nije bila uska, ili na bilo koji drugi način neprikladna. Navodi kako je oblačila mantil svaki put kada je dr. Najt to zahtevao.

Poslednjih šest meseci rada, dr. Najt i g-đa Nelson počeli su da razmenjuju SMS poruke sa temama vezanim kako za posao, tako i za njihove privatne živote. Ni jedna od strana nije se protivila ovom vidu komunikacije, kao ni sadržini poruka. Među strankama je nesporno da su poruke vezane za privatne živote bile bezazlene. S obzirom da su oboje roditelji, poruke su se često odnosile na novosti iz života njihove dece.

(http://memegenerator.net/instance/31573687)

Međutim, dr. Najt priznaje da je u poslednjih nekoliko meseci par puta izgovorio i napisao g-đi Nelson poruke lascivne sadržine. (Tekst neće biti citiran, a ako je neko razočaran, neka pronađe presudu na internetu.) G-đa Nelson nije odgovarala na takve poruke. Takođe navodi kako je dr. Najta smatrala prijateljem i očinskom figurom, te dalje negira da je ikada flertovala sa njim.

Supruga, na putu ka carstvu nebeskom

Krajem 2009. godine, dr. Najt je odveo decu u Kolorado, na božićni raspust. Doktorova supruga, takođe zaposlena u njegovoj ordinaciji, ostala je kod kuće. Tada je saznala kobnu činjenicu – dr. Najt i g-đa Nelson komuniciraju putem SMS poruka!

Čim se dr. Najt vratio kući, njegova supruga je zahtevala, ni manje ni više, nego da otpusti g-đu Nelson! Ne da se uzdrži od lascivnih komentara, ne da prestane da komunicira sa njom izvan radnog vremena, ili o temama koje nisu neposredno vezane za posao, ne da se pozabavi svojom krizom srednjih godina, već da otpusti svog stomatološkog tehničara. Jer, tobože, jedinu pretnju bračnoj idili Najtovih predstavlja upravo g-đa Nelson.

Vrhovni sud Ajove smatra važnim da pomene kako je ovakav stav doktorove supruge podržao i izvesni sveštenik, a blagoslov crkve neće izostati ni u daljem toku ove priče.

Nadahnut delima Tomasa de Torkemade

(http://www.telegraph.co.uk/news/uknews/1503452/Theres-no-such-thing-as-the-perfect-sermon.-Thank-God.html)

I would do anything for love

Dana 4. januara 2010. godine, na kraju radnog dana, nadahnut mudrim rečima svoje supruge i blagoslovom sveštenika, dr. Najt je pozvao g-đu Nelson u svoju kancelariju. Tom prilikom joj  je otkazao ugovor o radu čitajući sa nekakvog papira, uz obrazloženje kako njihov odnos ugrožava njegovu porodicu. Darovao joj je koverat sa jednom mesečnom platom. G-đa Nelson je briznula u plač, govoreći kako voli svoj posao. Vrhovni sud navodi da se ni ovaj viteški podvig dr. Najta (Knight – vitez)  nije mogao odigrati bez prisustva ovozemaljskog predstavnika vrhovnog bića.

Saznavši za otkaz, muž g-đe Nelson je zahtevao da razgovara sa njenim, sada već bivšim poslodavcem, dr. Najtom. Tokom sudskog postupka utvrđeno je kako je dr. Najt tom prilikom saopštio suprugu g-đe Nelson kako ona nikada nije učinila ništa loše ili neprikladno, i kako je najbolji stomatološki tehničar koji je ikada radio kod njega. Priznao je kako je zapravo bio zabrinut zato što se on previše lično vezao za nju, i uplašio se da će on pokušati da sa njom stupi u ljubavnu vezu.  Iz nedovoljno jasnih razloga, Vrhovni sud navodi u obrazloženju presude kako ni ovaj razgovor nije protekao bez prisustva sveštenog lica.

U ime naroda

12. avgusta 2010. godine, g-đa Nelson podnosi tužbu protiv dr. Najta, po osnovu diskriminacije zbog polne pripadnosti. Navodi da ju je dr. Najt otpustio isključivo zbog njenog pola, te da to ne bi učinio da je ona muško.

Prvostepeni sud odbija tužbeni zahtev, sa obrazloženjem kako je dr. Najt nije otpustio zbog polne pripadnosti, već zato što ona ugrožava njegov brak. Ovakvu presudu, doduše sa daleko kvalitetnijom pravnom argumentacijom, potvrdio je Vrhovni sud Ajove.

Lepa osoba kao opasna stvar

Član 216.6 stav 1a Ustava Ajove propisuje da se smatra nepravednom ili diskriminišućom praksom, između ostalog, ukoliko neko otpusti zaposleno lice zbog njegovog/njenog pola. (http://search.legis.state.ia.us/nxt/gateway.dll/ic?f=templates&fn=default.htm).

G-đa Nelson navodi u tužbi kako ne bi bila otpuštena da nije ženskog pola. Dodaje kako supruga dr. Najta ne bi smatrala komunikaciju između svog muža i nje pretnjom po njihov brak da ona nije žensko.

Ne vidi se ni lice ni telo… Ali, pogled je neodoljiv! Otkaz!

(http://www.photos.com/royalty-free-images/attractive-hispanic-dental-hygienist-wearing-mask/149491039)

S obzirom da g-đa Nelson nije učinila ništa što bi moglo predstavljati otkazni razlog, izuzev puke činjenice svog postojanja u ženskom obliku, koji je njen poslodavac nakon deset godina rada odjednom počeo da percipira kao „neodoljivo privlačan“, možda bi trebalo kvalifikovati lepe osobe kao opasne stvari. (Opasna stvar je stvar koja svojim položajem, ili osobinama, ili upotrebom, ili samim postojanjem stvara povećanu opasnost od prouzrokovanja štete po okolinu.)

Imajući u vidu da je za pojedine opasne stvari, kao što je oružje, propisana obaveza nabavljanja dozvole za njihovo držanje i nošenje, možda bi isto trebalo učiniti i sa svim osobama za koje se dr. Najtu, njegovoj supruzi i duhovniku učini da su „neodoljivo privlačne“. Ukoliko se takve osobe pojave bilo gde u javnosti, trebalo bih ih uhapsiti kao izvršioce krivičnog dela izazivanja opšte opasnosti. Ili, upitati talibane za savet?

(http://en.wikipedia.org/wiki/Taliban_treatment_of_women)

Ima li života posle suda?

„Neodoljivo privlačna“ Melisa Nelson sada retko napušta svoj dom. Delimično zato što mora da radi noću, kao konobarica, šest dana u nedelji, kako bi othranila svoju decu. Drugi razlog nalazi se u tome što se namerno distancirala od ljudi. Kaže da joj je teško, i da ne zna kome da veruje.

Činjenica da je dobila otkaz na poslu koji je volela, za koji se školovala, i koji je uspešno obavljala deset godina, bez ikakve krivice sa svoje strane, po njenim rečima ostavila je osećaj sramote i potpune izgubljenosti.

Prema nekim istraživanjima, lepe osobe zarađuju više od onih manje lepih. Ovo pravilo ne važi u slučaju g-đe Nelson. Njena privlačnost bila je fatalna.

Dr. Najt je na mesto otpuštene g-đe Nelson zaposlio sveštenika. Pardon, greška u kucanju – zaposlio je drugog stomatološkog tehničara. Ovog puta muškarca. Izvinjavam se, opet omaška – zaposlio je drugu osobu ženskog pola. Naime, kako navodi Vrhovni sud, dr. Najt zapošljava isključivo žene…

Petar Stojanović

Petar Stojanović

Diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom i specijalizacijom u oblasti pravnih aspekata korporativnog upravljanja. Pohađa master akademske studije na poslovno-pravnom modulu na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Član Udruženja naučnih i stručnih prevodilaca Srbije.



  1. Milena (Reply) on Thursday 31, 2013

    Melisin otkaz je definitivno bio neosnovan, a potez poslodavca sigurno, blago rečeno, nepravedan i bezobrazan. Međutim, mislim da bi odluka suda ipak mogla da bude ispravana (fantastično obrazloženje odluke ostavljam po strani…). Dr Najt je zaposlenu otpustio zbog pritiska žene, odnosno zbog svojih osećanja, a ne zbog pola. Verovatno bi otpustio i zaposlenog muškarca da je situacija tj. da su osećanja bila ista, ili zaposlenu, dakle ženskog pola, pa čak i lepu, koja kod njega ne izaziva privlačnost ne bi otpustio. Ne poznajem američko pravo, pa ni njihove otkazne razloge, ali mislim da je čudno što je Melisa išla putem dokazivanja diskriminacije po osnovu pola koja je diskutabilna… Mogu jedino da pretpostavim da drugog puta pobijanja neosnovanog otkaza nije bilo…

    • Milena (Reply) on Thursday 31, 2013

      Propustila sam na početku da konstatujem da je blog odlično napisan i jako zanimljiv i da podstiče na razmišljanje i iz pravnog i iz životnog ugla, a posebno u smislu “a šta da se meni ovako nešto desi”…

    • Petar Stojanović
      Petar Stojanović (Reply) on Thursday 31, 2013

      Hvala na odličnom komentaru!

      Smatram da bi pravne aspekte ove životne situacije trebalo analizirati upravo sa stanovišta instituta koje ste naveli, a to su: 1.) diskriminacija, i 2.) otkazni razlozi.

      1. Diskriminacija

      Pogledajmo najpre moguće argumente “pro et contra” pravnog stava Vrhovnog suda da se u ovom slučaju nije radilo o diskriminaciji:

      Pro:

      Načelo zabrane diskriminacije nije prekršeno ukoliko poslodavac postupa prema jednoj osobi ženskog pola drugačije nego prema drugim osobama ženskog pola. U ovom slučaju, odluka je bila motivisana žudnjom* prema jednoj, konkretnoj osobi, a ne prema svim osobama suprotnog pola. Drugim rečima, moglo bi se govoriti o diskriminaciji samo ukoliko bi poslodavac dao otkaz svim osobama ženskog pola, odnosno ukoliko nikada ne bi zapošljavao žene. Kod dr. Najta to nije slučaj, jer on zapošljava isključivo žene. Dakle, dr. Najt ne diskriminiše žene.

      *Reč “osećanja” nije adekvatna za opisivanje konkretnog slučaja. Kako bi se izbegla vulgarnost, iskazi dr. Najta namerno nisu citirani.

      Contra:

      Osoba koja je dobila otkaz ženskog je pola. Poslodavac joj je dao otkaz zbog seksualne privlačnosti koju je osećao prema njoj. Heteroseksualnog poslodavca muškog pola privlače isključivo ženske osobe, te stoga istom radniku kakav je bila Melisa Nelson, ali koji je muškog pola, ne bi dao otkaz. Dakle, ženski pol osobe osnovni je razlog za sporni postupak dr. Najta. Postupanje prema osobi ženskog pola koje je nepovoljnije od postupanja prema osobi muškog pola predstavlja diskriminaciju.

      Iako argumenti u prilog stava suda nisu bez svoje vrednosti, smatram ih formalnim, nedovoljno promišljenim, i suprotnim svrsi i smislu antidiskrminacionih normi.

      2. Otkazni razlozi

      Koliko je meni poznato, Ajova, kao i mnoge druge države SAD, dopuštaju otkaz ugovora o radu iz bilo kog razloga izuzev onog koji je izričito zabranjen zakonom. Dakle, da bi došlo do prestanka radnog odnosa protiv volje zaposlenog nije neophodno postojanje opravdanog razloga iz domena radne sposobnosti zaposlenog, njegovog ponašanja ili potreba poslodavca. Dovoljna je volja poslodavca da zaposlenom da otkaz. Upravo iz tog razloga, pozivanje na zabranu otpuštanja zbog diskriminacije po osnovu pola bila je jedina mogućnost za Melisu Nelson da dokaže kako je razlog za njen otkaz izričito zabranjen. Dokazivanje kako je radnik kvalifikovan, kvalitetan i potreban poslodavcu, u ovakvom sistemu je irelevantno.

      Hvala još jednom!

  2. Sonja (Reply) on Thursday 31, 2013

    Postovani Petre,
    Vas blog je izuzetno zanimljiv i otkriva perspektivu o kojoj, moram priznati, zaista nikada nisam razmisljala. Da li bi bilo moguce da sud omoguci vestacenje po kome bi se dokazao/ili ne da je gdja Nelson privlacna? Da li je ona mogla da dobije veliku novcanu odstetu ukoliko bi se dokazalo da ona nije “fatalno” privlacna i da je gdin Najt neosnovano otpustio buduci da je to shvatio tek nakon 10 godina? ili je ovde bio “problem” sto je gdja Nelson igrala na kartu diskriminacije?

    Hvala i veliki pozdrav!

    • Petar Stojanović
      Petar Stojanović (Reply) on Thursday 31, 2013

      Poštovana Sonja,

      Hvala Vam na izuzetno dobrom komentaru!

      Pokušaću da odgovorim na neka od Vaših pitanja:

      1. Dr. Najt je dao otkaz g-đi Nelson bez ikakvog opravdanog razloga iz domena njene radne sposobnosti, ponašanja, ili njegovih potreba kao poslodavca. Međutim, problem je u tome što pravni sistem Ajove, kao i mnogih drugih saveznih država SAD, dopušta otkaz ugovora o radu iz bilo kog razloga, izuzev onog koji je izričito zabranjen zakonom. Jedina izričito propisna zabrana davanja otkaza na koju se mogla pozvati Melisa Nelson, jeste upravo ona iz domena zabrane diskriminacije po osnovu pola. Iako je među strankama nesporno da je Melisa Nelson bila kvalifikovana, vredna, i svom poslodavcu neophodna radnica, pozivanje na ove činjenice ne bi joj pomoglo u pravnom sistemu koji te okolnosti ne smatra relevantnim.

      2. Pitanje „fatalne privlačnosti“ Melise Nelson posebno je interesantno. Naime, može li fatalna privlačnost biti objektivna karakteristika jedne osobe, ili taj kvalitet postoji samo u percepciji onoga ko je takvom doživljava? Smatram da ne postoje objektivni kriterijumi lepote. (“Beauty is in the eye of the beholder. ”) Čak su i „osećanja“ dr. Najta nepouzdan kriterijum, jer je on počeo da doživljava Melisu Nelson kao privlačnu tek nakon deset godina poznanstva i zajedničkog rada. Dakle, jedina objektivna karakteristika g-đe Nelson, u ovom kontekstu, jeste njen ženski pol. Poslodavac joj je dao otkaz kako bi izbegao eventualne posledice privlačnosti koju je osećao prema njoj. Prema radniku muškog pola ne bi imao takva osećanja, te stoga isti takav radnik kakva je bila Melisa Nelson, ali drugog pola, ne bi mogao dobiti otkaz iz razloga zbog kojeg je on dat g-đi Nelson. Postupanje prema osobio jednog pola koje je nepovoljnije od postupanja prema osobi drugog pola jeste diskriminacija, pa zato smatram da sud greši. U svakom slučaju, oko ove presude se „podigla velika prašina“ u Ajovi, pa ostaje da vidimo da li će se nešto promeniti u bližoj budućnosti.

      Hvala Vam još jednom!

  3. Mira Marjanovic (Reply) on Thursday 31, 2013

    Odgovaram na slucaj otkaya zeni u Ajovi. (pauza je nenamerna)
    Ako gledamo pravnu stranu , razlicite kulture i zemlje imaju razlicite zakone , pisane i nepisane. Za Ajovu ne znam, ali u Srbiji bi se slucaj podveo pod diskriminacija.
    Zakon: diskriminаciја је nејеdnаkо pоstupаnjе prеmа оsоbi ili nеkој grupi nа оsnоvu nеkоg njihоvоg ličnоg svојstvа, štо zа pоslеdicu imа nејеdnаkоst u šаnsаmа dа оstvаrе ustаvоm i zаkоnоm zаgаrаntоvаnа prаvа. То je nejednakо trеtirаnjе, isklјučivаnjе, оdnоsnо dоvоđеnjе u pоdrеđеn položaj pojedinaca ili grupa lјudi koji se nalaze u istoj, sličnoj ili uporedivoj situaciji.
    Ove zena je nejednako tretirana od pocetka, samo sto je na pocetku izgledalo da ide njoj u prilog, a kasnije je platila svu cenu dobivsi otkaz.
    Da nije njen šef u pitanju, neko ko moze da menja njen polozaj u firmi, zakon ne bi vazio.
    Ovako, odgovornost je, i teret dokazivanja takodje, na šefu.
    Nepravno receno, šef se malo igrao, mozda i ona, to ne znamo, ali njegova igra je ozbiljna, njegov posao i polozaj nose odgovornost da se odnosi urede, a on se igrao pa se uplašio, i brže bolje ubacio treću osobu, njegovu ženu, da ona donese odluku. Dakle, taj čovek, koji ni svoje odluke ne može da donosi, nije dorastao za šefa i direktno je odgovoran za ženu koja nije dobila otkaz zbog svoje nestručnosti već zbog nesposobnosti šefa da se nosi sa svojim emocijama. Čak nije ni svestan posledica poteza, neosetljiv na situaciju.

    Toliko.
    Veliki pozdrav
    Mira

    • Petar Stojanović
      Petar Stojanović (Reply) on Thursday 31, 2013

      Hvala na odličnom komentaru!