Gošća Bloga o socijalnom uključivanju: Nerma Bajramović

Nerma Bajramović

Nerma Bajramović

Mogućnost da učestvujem u programu stažiranja mladih – pripadnika nacionalnih manjina u državnim institucijama u Republici Srbiji za mene je bila jedinstvena prilika da sa upoznam sa načinom rada u organima državne uprave, kao i šansa da svoja dosadašnja znanja i iskustva testiram kroz praktičnu primenu u jednoj mladoj službi Vlade Srbije. Dolazak u Kancelariju za saradnju sa civilnim društvom je zbog mnogih pojedinosti bio višestruki izazov, ne samo u pogledu prilagođavanja zahtevima stažiranja, već i iz razloga što sam se tu po prvi put susrela sa poslovima koje nisam do sada obavljala, pošto nisu iz opsega moje osnovne profesije (diplomirani filolog za engleski jezik i književnost).

Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom Vlade Republike Srbije osnovana je 2011. godine sa ciljem uključivanja organizacija civilnog društva u stalni dijalog sa Vladom Republike Srbije, snaženja civilnog društva i njegovog učešća u izradi javnih politika, stalne i otvorene saradnje državnih organa i udruženja građana, međusektorske saradnje državnih institucija, civilnog društva i privatnog sektora kao i jačanja participativne demokratije u Republici Srbiji. Prostorije Kancelarija smeštene su u velikom SIV-u, u Palati „Srbija“ na Novom Beogradu.

Direktorka kancelarije koordinira Odsekom za planiranje i stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva, Grupom za međunarodnu saradnju i evropske integracije i Grupom za pravne i finansijske poslove. Samostalna savetnica za poslove planiranja komunikacije i promotivnih aktivnosti obavlja poslove odnosa sa javnošću. Tim se sastoji od pretežno mladih ljudi zavidnog nivoa znanja iz oblasti zakonodavstva, ekonomije, međunarodnih odnosa, političkih nauka, književnosti, prirodnih nauka. Većina zaposlenih ima iza sebe višegodišnje iskustvo u civilnom sektoru. Usled brzog protoka bitnih informacija i tendencija da se bude u korak sa svakodnevnim dešavanjima u sistemu državne uprave i civilnom društvu, svaki je dan u Kancelariji nov i drugačiji, što menja moju dosadašnju sliku o radu u državnoj upravi i, moram da priznam,  imponuje mi i odgovara. Dinamičnost aktivnosti koje se obavljaju čini da je interpersonalna komunikacija unutar tima od ključnog značaja, na čemu zaposleni svakodnevno rade, unapređujući na taj način svoju međusobnu saradnju.

Program stažiranja u kojem pored ostalih 11 stažista/kinja učestvujem i ja počeo je 1. novembra 2012. godine. To je projekat koji sprovodi Kancelarija za ljudska i manjinska prava. Ja pripadam trećoj generaciji stažista/kinja koji prolaze kroz državnu upravu. Ceo program zamišljen je tako da učesnici/ce programa provedu šest meseci u okviru neke od institucija državne uprave u kojima će steći praktična znanja. Na početku stažiranja u Kancelariji počela sam da se upoznajem sa zakonima i ostalim pravnim aktima koji se tiču uređenja i funkcionisanja institucija državne uprave i same Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom. Nakon toga počela sam da dobijam konkretne radne zadatke što je podstaklo moje dalje interesovanje. Prilikom obavljanja zadataka bavila sam se prevođenjem, sakupljanjem podataka i asistirala u kancelarijskim poslovima.

Sve aktivnosti u kojima sam do sada učestvovala omogućile su mi da steknem brojna teorijska i praktična znanja u oblastima koje mandat Kancelarije pokriva.  Za nepuna tri meseca učestvovala sam i u tehničkoj organizaciji i realizaciji brojnih događaja kojima je Kanclerija bila domaćin: predstavljanje Godišnjeg zbirnog izveštaja o sredstvima namenjenim iz Budžeta Srbije za organizacije civilnog društva predstavnicima lokalne samouprave i državne uprave, predstavljanje programa “Evropa za građane i građanke” za čiju kontakt tačku je imenovana Kancelarija, konferencije za novinare u Medija centru i mnoge druge.

Pored redovnih zaduženja u Kancelariji, do sada sam učestvovala na dvema radionicama koje je organizovala Kancelarija za ljudska i manjinska prava koja sprovodi projekat stažiranja mladih – pripadnika nacionalnih manjina u državnim institucijama u Srbiji. Prva radionica izvedena je na temu  “Razvijanje ličnih potencijala uz sagledavanje odnosa u grupi i kreativan pristup problemima: liderstvo, upravljanje ciljevima i načini donošenja odluka”, koju je izveo trener Lazar Marićević na predlog i inicijativu samih  stažista/kinja. Tu nam je teorijski i praktično objašnjen pojam liderstva kao i  razlika između liderstva i menadžmenta. Učestvovala sam u aktivnostima procene ličnih kapaciteta kao i definiciji ličnih ciljeva kroz određene zadatke. Tokom radionice bavili smo se načinima donošenja odluka, kreativnim  rešavanjima problema i pitanjem etike kroz individualni rad i diskusiju.

Radionica o rodnoj ravnopravnosti u izvođenju psihološkinje Mire Ignjatović pomogla mi je da uočim i razumem bitnu razliku između pojmova pol, rod i rodne uloge. Stekla sam uvid u vreme i okolnosti istorijskih događaja ključnih za uspostavljanje ravnopravnosti žena kao i u današnji položaj žena u Srbiji, kako u društvu, tako i u porodici, njenom profesionalnom životu, kao i u pitanja zaštite ženskog zdravlja i materinstva. Učestvovala sam u donošenju zaključka radionice da je Srbija napredovala po pitanju zakonskog okvira koji ženi omogućava ravnopravnost sa muškarcem u pogledu opredeljivanja za željenu profesiju, ali i da su određene prepreke i teškoće u praktičnoj primeni ovih zakona još uvek prisutne. Učestvovala sam u debati o konkretnim primerima diskriminacije žena u realnim životnim situacijama gde sam dobila uputstva kako da mapiram i reagujem na ovakvu pojavu u svom okruženju. Najveći značaj ove radionice po mom mišljenju je što mi je ukazala  na važnost postojanja i povećavanja osetljivosti na pojavu diskriminacije žene u našem društvu i napora da se ovaj problem iskoreni.

Program stažiranja je relativno mlad projekat koji postoji već tri godine. Od svog nastajanja do danas je proširio svoje kapacitete u pogledu broja stažista/kinja kao i institucija u kojima se program sprovodi. Osposobio je dve generacije stažista da pomoću znanja i sposobnosti dalje preuzimaju inicijative u svom profesionalnom napretku. Kao sjajan nastavak ovog programa je nastanak udruženja „Forum 10“, koja okuplja stažiste/kinje iz sve tri dosadašnje generacije i  koja samostalno nastavlja da postoji i deluje.

Čini mi se da bi program stažiranja u budućnosti mogao da ide u smeru širenja i na institucije državne uprave i u drugim gradovima, što bi otvorilo mogućnost da budući stažisti/kinje rade u svojim lokalnim sredinama. Stažiranje u državnoj upravi u Beogradu, međutim, ima svojih nesumnjivih prednosti jer šestomesečni boravak u glavnom gradu otvara velike mogućnosti za sticanje profesionalnog i ličnog iskustva. Neprocenjiva su iskustva upoznavanje sa različitim ljudima, kao i međusobna prijateljstva sa ostalim učesnicima/cama programa, koji pored profesionalnih znanja stiču uvid u ostale nacionalne zajednice kroz druženje sa njihovim pripadnicima.

Program stažiranja kroz uključivanje pripadnika nacionalnih manjina u rad državnih institucija u zemlji svojevrsno svedoči o naporima koji se ulažu u borbi za praktično ostvarivanje ljudskih i manjinskih prava na prostorima Republike Srbije i promenu ustanovljenih okvira koji sprečavaju kolektivni napredak zemlje ka što otvorenijem, inkluzivnijemi bolje uređenom društvu. Stažiranje u Kancelariji za saradnju sa civilnim društvom predstavlja za mene jedno sasvim novo polje interesovanja i istraživanja. Ono dokazuje da biti deo državne uprave nema jedinstvenu definiciju. Kancelarija može biti izuzetno privlačna mladim ljudima koji poseduju znanja, ali i sklonost ka doprinosu daljem razvoju civilnog sektora. Stažiranje u ovoj instituciji će definitivno uticati na formiranje mog izbora zanimanja u budućnosti.



  1. Za sada nema komentara - zašto ne biste bili prvi?