Dolazi leto, a kriza je… Kako ga provesti na najbolji mogući način uz minimalna ulaganja, bilo je pitanje koje se mnogima vrtelo u glavi. Kako se bližilo leto, sve smo bili sigurniji da ćemo skoro svi odmor provesti tu gde jesmo.

Ubrzo smo došli na ideju, da kada ne možemo da putujemo i budemo ugošćeni, da budemo domaćini i da gostimo, ali ljude koji će svakako prodrmati nas same i celu lokalnu zajednicu, a to su definitivno stranci! Strani volonteri bi boravili u našem selu i pomagali nam oko tekućih aktivnosti Grupe Kobra, a u međuvremenu bi se družili i upoznavali se sa različitim kulturama, običajima, jezicima i dr.

Rešeni da organizujemo prvi međunarodni volonterski kamp, obratili smo se Mladim istraživačima iz Beograda i Volonterskom servisu Srbije. Ljudi su odmah prepoznali nas kao moguće nosioce ovakvog jednog događaja, i ubrzo nam ponudili obuku za kamp lidere. Nakon trodnevne obuke za kamp lidere u Sremskim Karlovcima, imali smo dve osobe iz organizacije koje su sposobne da vode kamp zahvaljujući stečenim znanjem na tom seminaru. Od organizatora smo dobili kompletnu podršku, ali je bilo potrebno obezbediti sredstva za taj kamp, naročito za hranu i smeštaj volontera. Od participacije koja je bila 20 eura planirali smo da pokrijemo troškove putovanja i obilazaka značajnih lokaliteta, poseta bazenu, razgledanje grada, i dr. slične aktivnosti koje se uglavnom odnose na rekreaciju.

Kamp smo predvideli za prvu polovinu jula, 13 dana, pa smo morali još maja da krenemo sa traganjem za donatorima. Iako smo poslali više od sto zahteva i molbi za donacijama u vidu robe za kamp, nismo imali mnogo sreće sa pozitivnim, ali i uopšte sa odgovorima. Fascinantno je da mnoge firme, naročito lokalne mesare, pekare i sl. uopšte ne koriste mail kao sredstvo komunikacije. Veliku nadu nam je ulila uprava grada Niša koja nam je obećala 50.000 dinara za projekat. Smatrali smo da je ova suma dovoljna da se obezbedi hrana za volontere. Smeštaj smo obezbedili zahvaljujući danonoćnom radu naših članova i volontera na uređenju prostorija Doma kulture u Donjoj Toponici istvaranjem kuhinje, mokrog čvora, trpezarije i sl.

U totalno napuštenoj prostoriji u kojoj se glasa za vreme izbora i gde se održavaju sastanci Saveta građana postavili smo laminat koji je doniralo preduzeće Delta Bild, naravno, zahvaljujući ličnim poznanstvima i lokalpatriotizmu vlasnice. Jedan meštanin, električar, popravio je svetla, drugi, stavio rešetke na prozorima, mi izgletovali i okrečili i za par dana smo imali novu prostoriju. Od izviđačkog odreda „Lola“ iz Niša, sa kojima inače dugo sarađujemo, dobili smo na korišćenje podmetače i vreće za spavanje, a naše kreativne članice su organizovale radionice u kojima su sašile jastuke sa srpskom zastavom sa jedne, i zastavom zemlje učesnice, sa druge strane, koje su naknadno sašile, nakon objavljivanja liste volontera. Kuhinju smo opremili tako što smo svi doneli po nešto od kuće, od sudova i pribora za jelo pa sve do frižidera i mikrotalasne peći. Veliki problem je bilo kupanje volontera, ali se komšija ponudio da to sredi. Postavio je veliko bure, pored poljskog toaleta pored Doma, i tuš. Uprava za poljoprivredu nam je odborila projekat koji smo dugo očekivali, kojim smo rešili pitanje toaleta unutar Doma, ali i pitanje tuširanja vodom iz bojlera. Ovo nam je mnogo pomoglo i olakšalo sam kamp, iako su radovi na tome završeni tek dva dana pred početak kampa.

U međuvremenu, Mladi istraživači su publikovali naš kamp, pored još 12 kampova u Srbiji, i na naše oduševljenje, brzo se napravila lista naših kampera. Dobili smo i dve liderke, volonterke Mladih istraživača, koje su nam pomagale oko svega, a najviše oko brige o volonterima.

Za to vreme, mi smo napravili klupice za sedenje ispred Doma, dobili veliki suncobran od još jednog komšije, i cela priča je u startu bila fascinantna u smislu koliko su se lokalci, a naročito ljudi koji se do sada nisu mnogo uključivali u naše aktivnosti, uključili u pripremu, ovog, za sve nas, milenijumskog poduhvata. U iščekivanju kampa, počeli su da stižu rođaci, unuci i unuke, koji godinama nisu provodili leto u Toponici, kod svojih bližih i daljih iz sela. Selo je, sa ukupno 340 stanovnika, za njih, postalo metropola. Doktor u penziji nam je obezbedio prvu pomoć, vatrogasac u penziji aparat za gašenje požara, i sve je bilo spremno. Kamp je bio prijavljen Policijskoj upravi u Nišu, kao i sami stranci kada su stigli. Činilo se da nema problema i da samo stranci treba da dođu, međutim nije tako lako bilo…

Nedelju dana pred početak kampa dobili smo obaveštenje da grad Niš nije u mogućnosti da finansira naš kamp jer se trenutno formira nova vlast, a stara ne želi da ulaže u nešto što sutra neće biti njihova zasluga, kako su nam rekli. Našli smo se u šoku. Odmah smo krenuli da animiramo meštane i sve koje smo poznavali i tražili pomoć. Na svu sreću, društveno odgovorne kompanije poput Yumis-a, Kozmetik plus-a, JP Pčelice, Specijalne psihijatrijske bolnice iz Gornje Toponice (njihova pekara), STR Centar, STR Mitić, Kafana Marjan i drugi omogućili su da kamp bude moguć.

Došao je i dan D pre samog dana D, jer su nam se javili volonteri, Igor, student hemije, iz Rusije, Manolis, inženjer rudarstva, iz Grčke i Iv, profesor istorije, iz Francuske, i zamoli da dođu dan ranije, da bi smo se upoznali i da ne bi plaćali smeštaj u Nišu, jer su zbog prevoza stigli dan ranije. To nije bio problem, čak naprotiv, ispred Doma, okupio se odbor za doček. Za tren oka, vest o dolasku prvih volontera, raširila se ne samo u Toponici već i u okolnim selima, pa su meštani koji znaju ove jezike odmah dotrčali do kampa. Najveće oduševljenje bilo je u očima Grka, jer u nekom malom srpskom selu, može komotno da govori svoj maternji jezik sa jednim mladim momkom koji se grckim perfektno služi. Nismo se ni dovoljno upoznali, a oko logorske vatre, pored Doma, krenule su pesme, smeh i druženje do kasno. Ujutru nas je probudila prelepa Aleksandra, student umetnosti, iz Češke, a potom nje su nam se pridružile dve Ruskinje, Natalija – profesorka slikarstva i Polina – doktorka i naučnica iz Moskve. Njih dve su stekle veliki broj obožavatelja i prijatelja putujući od Niša do kampa. Za njima, stigli su temperamentni Španci koji su napravili žurku pre nego da kroče u Dom, Viktor – profesor fizičke kulture, Ana Belen – profesorka francuskog jezika i Marta – umetnica, slikarka. Na kraju se pojavio i mladi i šarmantni Ulis, student novinarstva iz Francuske, a na žalost svih, devojka koja je trebalo da dođe iz Južne Koreje, nije se pojavila, odustala je od dolaska na kamp.

Nakon dobrodošlice usledilo je upoznavanje i predstavljanje aktivnosti na kampu, o čemu ćete imati prilike da čitate u sledećem blogu.

Milan Stojiljković

Milan Stojiljković

Lider omladinskog udruženja "Grupa Kobra" od 2007. godine. Nagrađen statuom "Rešivoje" za najboljeg omladinskog aktivistu u 2009. godini od strane Ministarstva za omladinu i sport i Evropskog pokreta u Srbiji. Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu u Nišu 2011. godine. Živi u Donjoj Trnavi kod Niša. Nezaposlen je. U slobodno vreme bavi se rekreativno planinarenjem i biciklizmom.



  1. Vladimir (Reply) on Friday 18, 2013

    Zivim u Donjoj Toponiici. Par puta sam posetio kamp i i kampere. Veoma mi se svidja ideja i voleo bih da i ove godine organizujete kamp. Potuno nesto neuobicajeno za nas i nase selo. Samo napred, Kobro 🙂

    • Milan Stojiljković
      Milan Stojiljković (Reply) on Friday 18, 2013

      Hvala dragi Vlado,
      drago mi je da ti se dopala ideja oko kampa i sam kamp,
      te ove godine ti toplo preporučujem da se više uključiš,
      ako ne u samu organizaciju kampa, onda kao volonter, a na kraju krajeva, kao posetilac uvek možeš! 🙂

  2. Nena (Reply) on Friday 18, 2013

    Dragi Milane,

    i ja bih da dodjem ove godine kod vas da doprinesem kako god budem mogla. Praticu pomno aktivnosti i prijavljujem se!

    Nena

    • Milan Stojiljković
      Milan Stojiljković (Reply) on Friday 18, 2013

      Draga Neno,

      biće mi zadovoljstvo, a siguran sam i celoj ekipi, da se pridružite!
      U toku su pripreme za kamp, a ono što još sada znamo jeste da će ove godine biti od 1.do 15.jula.
      Hvala puno za komentar i dobrodošli!