Gostujući bloger: Teo Taraniš

Teo Taraniš

Teo Taraniš

Kancelarija za ljudska i manjinska prava poziva mlade – pripadnike albanske, bošnjačke i romske nacionalne manjine da se prijave na Konkurs za „Program stažiranja za mlade pripadnike manjina u državnim institucijama u Srbiji“. Šestomesečni program stažiranja će biti organizovan u državnim institucijama u Beogradu, uz podršku Britanske ambasade u Beogradu i Holandske ambasade u Beogradu.

Ovako glasi oglas koji sam, sasvim slučajno, čuo na lokalnom novopazarskom radiju krajem oktobra ove godine. Iako, generalno, ne reagujem odmah na ovakvu vrstu oglašavanja, navedeni oglas me je podsetio na nešto što sam negde ranije pročitao. Setio sam se da sam u dnevnim novinama pročitao tekst , ima tome možda cele dve godine, da mladi pripadnici albanske nacionalne manjine imaju mogućnost da stiču radno iskustvo stažirajući u državnim institucijama Republike Srbije. U tom trenutku,  programom su bili obuhvaćeni mladi iz opština Preševo, Bujanovac i Medveđa kako bi se obezbedilo njihovo veće učešće u institucijama države, a nakon događaja koji su se u toj oblasti odigrali s početka dvehiljaditih. Sećam se da sam tada, čitajući tekst, pomislio kako je to sjajna ideja.

Već od sledeće godine program je proširen i obuhvatio je, pored pripadnika albanske, i pripadnike romske i bošnjačke nacionalne manjine u Srbiji. Takođe, uvećan je broj stažista i broj institucija u kojima je moguće stažirati. Ove godine broj stažista popeo se na 12. Institucije koje su otvorile svoja vrata stažistima su Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstvo kulture i informisanja, Koordinaciono telo Vlade Republike Srbije za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa, Kancelarija za ljudska i manjinska prava i, po prvi put ove godine, Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva i Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom.

Nadalje, stvari su se odvijale svojim tokom. Prijavio sam se na konkurs koji, uzgred budi rečeno, ne propisuje suviše komplikovanu proceduru kao što je to slučaj sa konkursima sa kojima se suočavaju mladi ljudi prilikom potrage za poslom, ali svakako od kandidata zahteva ozbiljnost i stručnost. Kada ovo kažem, onda pre svega želim da ohrabrim mlade ljude da u narednim godinama iskoriste priliku i postanu deo ovog projekta, bez razmišljanja o velikoj proceduri i problemima koji ih tim povodom očekuju. Nakon intervjua, obavešten sam da ći imati priliku da narednih šest meseci provedem stičući iskustvo u Timu za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva.

Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva (SIPRU) uspostavljen je pri Kabinetu potpredsednika Vlade za evropske integracije odlukom Vlade Republike Srbije u julu 2009. godine. Tim radi na izgradnji kapaciteta i procesa u cilju delotvornog  razvoja  i sprovođenja politika socijalnog uključivanja u svim državnim organima. Takođe, Tim pruža podršku potpredsedniku Vlade za evropske integracije da koordinira, nadzire i izveštava o naporima Vlade Republike Srbije u oblasti socijalnog uključivanja.

S obzirom na teme i oblasti kojima se Tim bavi, smatram da sam na pravom mestu. Tačnije, više je nego značajno upoznati se i istraživati teme kojih smo svedoci na svakom koraku i o kojima dosta slušamo, a za čije rešavanje imamo vrlo malo volje i spremnosti. Očekujem da konkretnim radom doprinesem da u narednom periodu neki aspekti socijalnog uključivanja budu osvetljeni i postavljeni na drugačijim osnovama.

A sada konačno o poenti. Ako pod socijalnom kohezijom podrazumevamo sposobnost društva da osigura dobrobit svojim članovima, da svede na minimum nejednakosti i izbegne podele, ili ako kažemo da je socijalna (društvena) uključenost proces koji osigurava veće učešće građana u donošenju odluka što utiče na ostvarenje njihovih prava i njihove živote, jasno je da misija koju ima Tim u velikoj meri korespondira sa ciljevima projekta čiji sam deo.

Naime, obezbeđujući mladima, i to mladima iz manjinskih zajednica u Srbiji, da budu deo sistema državne uprave postiže se značajan napredak u procesu promocije prava jednakih mogućnosti za sve. Projekat stažiranja je put koji, znamo to svi, doprinosi društvenoj koheziji i stvara uslove za prevazilaženje stereotipa o tome kako su manjine “zatvorene u svoje atare”, okrenute same sebi i bez mogućnosti da aktivnije učestvuju u poslovima važnim za državu. Takođe, na praktičan način se manjinama pruža dokaz da su dobrodošle da stave svoje kapacitete (mlade ljude) u službu ostvarivanja napretka i razvoja društva u celini. Samo pristupom koji se promoviše ovim projektom, moguće je postići ciljeve vezane za političku, ekonomsku i svaku drugu uključenost i ne dozvoliti afirmaciju problema koji, bez ikakvog osnova, mogu biti prepreka naporima naše države da konačno postane deo velike porodice evropskih naroda.

***

Teo Taraniš je diplomirani ekonomista. Trenutno pohađa master akademske studije na Departmanu za ekonomiju Državnog univerziteta u Novom Pazaru. Rođen u Peći, a od 2001. godine živi u Novom Pazaru. Učestvovao u nekoliko akcija nevladinih organizacija usmerenih ka borbi protiv bolesti zavisnosti. U novije vreme  novinarskim tekstovima  kritikuje ekonomsku i političku stvarnost Srbije.

Kontakt:

e-mail: teo.taranis@gmail.com

facebook: Teo Taranis

Teo Taraniš

Teo Taraniš

Teo Taraniš je diplomirani ekonomista. Trenutno pohađa master akademske studije na Departmanu za ekonomiju Državnog univerziteta u Novom Pazaru. Rođen u Peći, a od 2001. godine živi u Novom Pazaru. Učestvovao u nekoliko akcija nevladinih organizacija usmerenih ka borbi protiv bolesti zavisnosti. U novije vreme novinarskim tekstovima kritikuje ekonomsku i političku stvarnost Srbije.



  1. Za sada nema komentara - zašto ne biste bili prvi?