U prethodnih nekoliko blogova među komentarima čitalaca bilo je zahteva da se problemi u oblasti pristupačnosti, odnosno pojedina dobra i loša rešenja, prikažu odgovarajućim fotografijama. Slede različiti primeri.

1. Pešačke i biciklističke staze

Na fotografiji 1.a prikazana je pešačka staza u Novom Sadu. Stajalište javnog prevoza postavljeno je na sredini staze, odnosno direktno na trasi kretanja pešaka. Tako osmišljena staza gubi svoju osnovnu funkciju i navodi pešake da za kretanje koriste alternativne pravce – u ovom slučaju biciklističku stazu koja se nalazi pored, što ugrožava njihovu bezbednost.

Primer dobro osmišljene biciklističke i pešačke staze možete videti na fotografija 1.b, koju sam snimio u Berlinu. Stajalište javnog prevoza postavljeno van trase za kretanje biciklista i pešaka, a ujedno i najbliže kolovozu, to jest najbliže ulazu u vozilo javnog prevoza. Biciklistička staza je izvedena u istom nivou i u kontrastnoj boji u odnosu na ostatak javne površine, što omogućava vizuelno vođenje biciklista i pešaka (intuitivno kretanje) i jasno razgraničenje namene javne površine.

Pešačka staza1.a

Pozitivan primer izgleda biciklističkih i pešačkih staza1.b

 

2. Ulaz u park

Fotografija 2.a beleži kako je nekada izgledao ulaz u Dunavski park u Novom Sadu. Imao je stepenice koje su onemogućavale da veći broj korisnika uđe u park, budući da ih nisu mogli savladati.

Da se pristupilo obimnim radovima kako bi se uklonile stepenice i izgradila nova, odgovarajuća pristupna staza, svedoči fotografija 2.b.

Kako danas izgleda ulaz u Dunavski park vidite na fotografiji 2.c. U skladu s konceptom “dizajna za sve”, ulaz ima stazu blagog nagiba od 5 odsto koju mogu koristiti svi korisnici. Uz ivicu staze postavljeni su i odgovarajući dvovisinski rukohvati. Podloga je napravljena od materijala koji sprečavaju klizanje.

Nekadašnji izgled ulaza u Dunavski park u Novom Sadu izveden sa stepenicama2.a

Početak radova na rekonstrukciji ulaza u Dunavski park2.b

Današnji izgled ulaza u Dunavski park izveden sa ulivnom stazom2.c

 

3. Pešački prelaz

Kako ne treba da izgleda pešački prelaz potvrđuje fotografija 3.a, snimljena u Zrenjaninu. Staza prema kolovozu spuštena je samo na jednom delu pešačkog prelaza i nije na odgovarajući način obeležena.

Fotografija 3.b prikazuje kako treba izgeda spušteni deo staze prema kolovozu. Snimak je načinjen u Barseloni. Oboreni deo staze uvek je jednak širini pešačkog prelaza i bez oznaka, jer je pristupačan svim korisnicima, pa nema potrebe da se obeležava posebnim znakom.

Primer neadekvatno spuštene staze na raskrsnici3.a

Primer izgleda pešačkog prelaza pristupačnog za sve3.b

 

4. Javni prevoz

Na fotografiji 4.a prikazano je vozilo javnog prevoza u Novom Sadu koje ima vrlo uske i visoke ulazne stepenice, nepristupačne i za osobe koje koriste pojedina pomagala za kretanje i za roditelje s malom decom, osobe s otežanim kretanjem, te stare osobe.

Pristupačno vozilo javnog prevoza u Barseloni – fotografija 4.b – ima ugrađenu automatsku rampu za olakšan ulaz ili izlaz, koju mogu svi koristiti. Takvo vozilo takođe sadrži i odgovarajuće zvučne i svetlosne signale, te informacije koji korisnicima olakšavaju prepoznavanje linije vozila i/ili stanice na kojoj treba da izađu.

Nepristupačan javni prevoz4.a

Pozitivan primer izgleda vozila javnog prevoza koja mogu da koriste svi potencijalni korisnici4.b

 

5. Telefonske govornice

Telefonske govornice koje nisu osmišljene na odgovarajući način mogu se videti na fotografiji 5.a. Sve su postavljene na istoj visini pa onemogućavaju da ih koriste osobe niže rastom, korisnici invalidskih kolica ili mala deca.

Još jedna fotografija iz Barselone – 5.b – prikazuje kako se u tom gradu telefonske govornice postavljaju i kako izgledaju. Govornica s dva telefona postavljena je na dve različite visine, shodno zahtevima “dizajna za svakoga”. Takav način dizajniranja daje ljudima mogućnost izbora i istovremeno obezbeđuje da govornice koristi veći broj lica.

Izgled telefonskih govornica koje nisu postavljene na odgovarajućoj visini5.a

Telefonske govornice koje su postavljene na različitim visinama kako bi ih mogli korisiti svi korisnici5.b

 

6. Stepenice

Fotografija 6.a prikazuje nepristupačne i nebezbedne stepenice, koje nemaju ni odgovarajuće rukohvate sa strane, kao ni pravilno oivičene rubove stepenika.

Primer dobrih stepenica dat je na fotografiji 6.b. Valjano su obeležene, rub svakog stepenika napravljen je u kontrastnoj boji, što olakšava kretanje osobama s oštećenjem vida, kao i ostalim korisnicima zbog olakšanog opažanja i korišćenja. Takođe, pomenute kontrastne trake najčešće se izvode od gume ili materijala koji sprečavaju klizanje. Rukohvat, međutim, treba da je postavljen s obe strane stepeništa.

Nebezbedno izvedeno stepenište6.a

Bezbedno stepenište sa vizuelnim trakama i rukohvatom6.b

 

7. Pristupne rampe

Neodgovarajuća pristupna rampa, s izuzetno strmim nagibom od oko 40 odsto, (dozvoljeno je maksimalno 5 odsto), velike dužine, s neadekvatnim rukohvatima i prepustima/odmorištima na kojima se, zapravo, ne može zaustaviti jer su pogrešne širine, prikazana je na fotografiji 7.a. Svaka slična rampa je praktično neupotrebljiva jer je potpuno nebezbedna.

Fotografija 7.b prikazuje pristupnu rampu u Berlinu koja je valjano projektovana i dizajnirana. Ima odgovarajući nagib, ne veći od pet odsto, i napravljena je od materijala koji su u skladu s objektom uz koji se naslanja.

Nefunkcionalna pristupna rampa sa veoma velikim nagibom7.a

Izgled pristupne rampe sa odgovarajućim nagibom koji mogu svi da savladaju7.b

Svi pomenuti dobri primeri projektovani su i izvedeni u skladu s konceptom “dizajn za sve”, odnosno, sa svešću o različitim potrebama i zahtevima korisnika koji te elemente ili proizvode mogu da koriste. Među pozitivnim rešenjima nisu korišćeni posebni ili specijalni proizvodi namenjeni samo određenoj grupi ljudi već je to uvek urađeno tako da ih, u zavisnosti od potreba, može koristiti svako.

Miodrag Počuč

Miodrag Počuč

Doktorant na Odseku za saobraćaj Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu. Magistrirao je 2010. godine u oblasti primene koncepta "Dizajn za sve” u planiranju saobraćaja. Autor je više objavljenih radova o pristupačnosti i dizajnu za sve. Desetogodišnje iskustvo u toj oblasti sticao je i kao aktivista u organizacijama civilnog društva. Osmislio je i koordinirao više desetina projekata koji se odnose na pristupačnost. Takođe je koordinator Tima za pristupačnost Grada Novog Sada i član Mreže evropskog koncepta pristupačnosti – EuCAN.



  1. Za sada nema komentara - zašto ne biste bili prvi?